Друштвене мреже све су раширеније, нарочито међу младима, а како оне утичу на ментално здравље
Друштвене мреже потпуно су промениле свет у коме живимо – од начина комуникације, ширења вести, рушења стигми о одређеним темама, олакшавања контакта и начина учења, до брзог ширења информација, али и негативних последица попут изолације, упоређивања с другима, па до проблема с менталним здрављем.
Колики је утицај друштвених мрежа, показало се посебно последњих месеци у Србији откако су почели студентски протести, пошто студенти као главне канале комуникације и ширења вести користе управо друштвене мреже.
Поред бројних предности, друштвене мреже донеле нову зависност, осећај сталног поређења с другима и често, парадоксално, осећај изолације усред хипер-повезаног света.
У дигиталном добу, у којем више од две трећине младих свакодневно проводи сате на друштвеним мрежама, граница између стварног и виртуелног живота постаје све тања. Дигитални свет носи са собом бројне могућности, али и ризике који све више утичу на ментално здравље, нарочито код адолесцената.
Све што објавимо на друштвеним мрежама није наше и компанија има право да све избрише
Коришћење друштвених мрежа ослобађа допамин, „хемикалије која изазива добар осећај“ повезане са пријатним активностима.
Како друштвене мреже утичу на мозак?
Друштвене мреже нуде тренутно задовољство – лајк, коментар, брзу дозу допамина. Та повратна спрега, која изазива осећај награде, није случајна, изазива потребу да што више времена проводимо у онлајн свету. Научници упозоравају да апликације стимулишу центре задовољства у мозгу на сличан начин као игре на срећу.
Код младих, који се још увек развијају, префронтални кортекс, део мозга задужен за самоконтролу, није у потпуности формиран, па су посебно рањиви на ове обрасце зависничког понашања. Последице могу бити анксиозност, депресија, поремећај сна и смањена концентрација.
Криза менталног здравља међу младима
Некадашњи највиши здравствени званичник САД, др Вивек Мурти, упозорио је раније да друштвене мреже доприносе кризи менталног здравља код младих. „Време је да се уведе ознака упозорења, јер су друштвене мреже повезане с огромним, штетним последицама по ментално здравље адолесцената“, написао је у Њујорк Тајмсу.
Истраживање Кровне организације младих Србије показало је да више од трећине испитаника између 15 и 29 година има симптоме анксиозности, а половина умерену или тешку депресију. Психолошкиња Ана Мирковић, која је учествовала у пројекту, истиче да млади често прво негирају проблем, па осећај беспомоћности траје дуго пре него што потраже помоћ.
ФОМО и поређење са другима
Један од кључних ризика повезаних с интензивном употребом друштвених мрежа је стално поређење са идеализованим приказима других људи, што може довести до стварања негативног осећаја о себи, упозоравају стручњаци. Резултат је осећај ниже вредности, незадовољства сопственим животом и, у крајњем случају, депресија или анксиозност.
Румуни проводе највише времена на друштвеним мрежама, а Руси су најкраће онлајн
Феномен познат као ФОМО (fear of missing out– страх од пропуштања) додатно погоршава стање: млади осећају притисак да буду стално укључени, да ништа не пропусте, да не „испадну из тока“. Тај притисак доприноси осећају социјалне изолације, чак и кад су окружени стотинама виртуелних пријатеља.
Шта каже Светска здравствена организација (СЗО)?
СЗО упозорава на раст проблематичне употребе друштвених мрежа код адолесцената. Више од једног од десет младих (11 одсто) показује знаке зависничког понашања – тешко контролишу време проведено онлајн и трпе негативне последице. Девојчице су посебно погођене (13 одсто наспрам девет одсто дечака).
Према истом истраживању, више од трећине младих стално је у контакту с пријатељима путем мрежа, а највише петнаестогодишње девојчице (44 одсто). Такав образац понашања утиче на сан, концентрацију и академски успех.
Др Ханс Анри П. Клуге, регионални директор СЗО за Европу, нагласио је да је дигитална писменост кључна, али да многе земље још увек немају системско образовање о здравој употреби мрежа. „Видимо последице овог јаза, а биће још горе ако родитељи, наставници и власти не препознају основне узроке и не реагују на време“, упозорио је Клуге.
„Јасно је да друштвени медији могу имати и позитивне и негативне последице по здравље и благостање адолесцената“, рекао је др Ханс Анри П. Клуге, регионални директор СЗО за Европу.
Изобличена слика стварности
Друштвене мреже креирају искривљену слику о телу и изгледу. Филтери, алати за улепшавање и вештачки садржаји бришу границу између стварног и идеалног. Не изгледају само познате личности савршено, већ сада захваљујући друштвеним мрежама сви могу да изгледају савршено, наводи СЗО.
Оваква визуелна култура повећава ризик од поремећаја слике о телу и ниског самопоуздања, нарочито код девојака у пубертету, што опет има утицај на ментално здравље.
Позитивне стране друштвених мрежа
Упркос свему, мреже нису само извор проблема. Оне пружају простор за креативност, изражавање, подршку и заједништво. Млади путем мрежа проналазе сличне интересе, развијају професионалне контакте, уче, деле идеје и учествују у друштвеним променама.
Друштвене мреже: Зашто деца изводе смртоносне изазове на ТикТоку
Кроз забавне и едукативне садржаје, многи стичу осећај припадности и самопоуздања. Позитивне интеракције, попут лајка, коментара, подршке пријатеља могу допринети осећају прихваћености, али и створити ризик од зависности од спољне валидације.
Временом постаје тешко одвојити се од наше изграђене личности на мрежама и одржавати реалнију слику себе на мрежама, наводи КОМС у извештају.
Сваке године од 1992. се широм света 10. октобра обележава Светски дан менталног здравља са циљем подизања свести о важности менталног здравља.
Извор: Време
