ТикТок изазови могу бити једноставни као учење новог плесног покрета, прављење новог рецепта или испробавање најновијег филтера. Mноштво смртоносних изазова такође је постало популарно и смрт најмање 20 деце је повезана са њима у 18 месеци до новембра 2022, према подацима које је прикупио амерички недељни магазин Блумберг Бизнисвик.
Један од изазова укључује људе који контролишу или задржавају дах како би се онесвестили – идеја је да се сними налет адреналина док се враћају свести.
Други укључује предозирање одређеним лековима за прехладу и поленску грозницу како би се изазвале халуцинације. Амерички регулатор, Управа за храну и лекове, чак је издао упозорење о активном састојку у леку, дифенхидрамину, рекавши да предозирање може изазвати проблеме са срцем, нападе, кому, па чак и смрт. Па зашто деца ризикују своје животе у таквим опасним вратоломијама?
Притисак вршњака и још много тога…
Једно од могућих објашњења је притисак вршњака и жеља да се уклопи у друштвене кругове, каже докторка Памела Рутлиџ, директорка Центра за истраживање медијске психологије на Универзитету Филдинг, у Калифорнији. „Ако им дате изазов који им даје друштвени капитал, осећају се кул, осећају се делом нечег већег што ће им омогућити да се повежу са другим људима“, каже она. „Постоји много људи који не могу да одоле томе јер не желе да буду виђени као кукавице или да нису дорасли задатку… Не желите да будете изостављени.“ Такође истиче да деца схватају своје место у друштвеном свету. „Нема много критичког размишљања укљученог у прихватању изазова“, додаје она. Ово понавља и Макана Чок, професорка комуникација на Универзитету Сиракуза у САД-у.
„Иако нема ништа ново у томе да се деца и адолесценти упуштају у ризично понашање на наговор вршњака, удаљена природа друштвених медија представља посебне изазове“, каже она. „Уместо да се упуштате у ризична понашања окружени пријатељима, који могу да се умешају или позову у помоћ ако ствари оду предалеко, изазови на друштвеним мрежама се могу изводити у самоћи са намером да се снимљени видео дели касније“, додаје она.
Треба узети у обзир и важан биолошки фактор. Део мозга одговоран за рационално размишљање и способност процене ризика – префронтални кортекс – није у потпуности развијен све док људи не дођу до средине двадесетих година. То значи да деца и млади адолесценти „можда још немају стварну способност да разумеју узроке и последице“ и да им је тешко да контролишу импулсе. Ово је „можда најстрашнији део за родитеље“, каже Рутлиџ.
Породице туже ТикТок
Неке породице сада туже ТикТок, тврдећи да је његов алгоритам одговоран за смрт деце која су учествовала у опасним изазовима. „Када се бавимо животима деце, једно од милион (које умре) је превише“, каже Метју Бергман из Правног центра за жртве друштвених медија. Његова фирма заступа шест породица у САД-у, од којих је пет изгубило најмилије. Међу њима су и родитељи деветогодишње Аријани Џејлин Аројо, која је умрла у фебруару 2021. након што је покушала да се угуши.
Тврде да је Аријани покушавала да изведе изазов који је видела на свом For You фиду на ТикТоку. Бергман тврди да није тражила садржај, већ ју је пронашао јер се видео снимци на страници аутоматски постављају тамо од стране алгоритма платформе. Дакле, иако ТикТок није направио садржај, „обезбедио је инструменталитет кроз који се тај изазов може појачати и проширити“ или другим речима учинио да „постане вирални“.
До сада су бројни покушаји да се компаније друштвених медија позову на одговорност били неуспешни. У октобру 2022, одбачена је америчка тужба којом се ТикТок оптужује да је одговоран за смрт десетогодишње Најле Андерсон. Савезни судија у америчкој држави Пенсилванији пресудио је да члан 230 Закона о пристојности у комуникацији штити ТикТок. Закон генерално даје издавачима имунитет од одговорности када садржај генеришу корисници. Бергман и његова фирма покушавају то да оспоре. „Свака друга компанија у Великој Британији или САД-у има обавезу разумне бриге, а не савршене бриге. Не кажемо да је ТикТок 100 одсто одговоран за безбедност сваког детета. Не кажемо да родитељи немају одговорност – имају“, каже он. „Једноставно кажемо да би ТикТок и свака друга друштвена медијска компанија требало да буду обавезне да обављају исту дужност бриге коју сви ми чинимо у нашим свакодневним животима“.
Шта каже ТикТок?
Бергман жели да ТикТок учини више на праћењу и уклањању опасног садржаја, као и да реформише алгоритам како деца не би била „на мети“ тако опасног садржаја. „Ми стриктно забрањујемо опасно понашање на ТикТоку и улажемо много у његово спречавање на нашој платформи – укључујући уклањање садржаја, преусмеравање претрага, примену ознака упозорења и изградњу ресурса изграђених у сарадњи са стручњацима“, рекао је портпарол ТикТока за ББЦ. На веб-сајту компаније се наводи да има 40.000 модератора садржаја који раде нон-стоп, а у марту је компанија ажурирала смернице заједнице „како би се позабавила новим ризицима и потенцијалном штетом до које може доћи услед новог понашања“. На веб-сајту је такође речено да ће старосно ограничити „садржај за одрасле“ на одрасле старије од 18 година и настојати да обезбеди да садржај који се промовише на For You фиду буде „прикладан за широку публику“.
Чок, која је спровела међународно признато истраживање медијске психологије, признаје да је ово „компликован“ проблем. „Реално, не можете очекивати да платформа друштвених медија, с обзиром на брзину и буквално милионе, ако не и милијарде ствари које се објављују редовно, буде континуирано одговорна за све што се појави“, каже она. Али она такође мисли да компаније друштвених медија имају „неку одговорност“.
„Мислим да су они то креирали, дизајнирали. Нису појединци који објављују на платформи, то је одлука стварних организација друштвених медија о томе ко шта добија“. Упркос пресуди у Пенсилванији у корист ТикТока, закон није у потпуности решен. Раније ове године од Врховног суда САД-а затражено је да донесе одлуку о томе да ли су Твитер, Фејсбук и Гугл, који је власник Јутјуба, одговорни за промовисање терористичке идеологије и стога смртоносне нападе у Паризу и Истанбулу. Очекивало се да ће ово бити први случај у којем ће Врховни суд одлучити о томе да ли се члан 230 – који је цитиран у Пенсилванији – може користити као одбрана. Али суд је заобишао то питање, пресудивши да компанијама друштвених медија није потребна заштита члана 230 да би избегли одговорност за промовисање терористичких налога. А једна од судија, Кетанџи Браун Џексон, упозорила је: „Други случајеви који износе различите наводе и различите записе могу довести до различитих закључака“.
Серин Ха
Извор: ББЦ
