„Борба против тираније није само дужност већ је то људска дужност најсветија, и отуда и ова Андрићева реченица – `у овом нашем свету све се скупо плаћа, а слобода најскупље`”, наводи Делић
„Његош и XX вијек” наслов је предавања академика САНУ, проф. др Јована Делића које је одржао у подгоричкој Народној библиотеци „Радосав Љумовић” у оквиру манифестације „Ријеч Његошева”.
У предавању се Делић фокусирао на десет есеја Иве Андрића у којима се бави Његошевим ђелом, нарочито истичући „Тренутак у Топлој” и „Његош као трагични јунак косовске мисли”. Делић је говорио и о томе како је Меша Селимовић видио и доживљавао Његошево ђело, а кроз разматрање ђела „За и против Вука”.
Андрић је, каже Делић, највише писао управо о Његошу, а овај избор говори и о томе да је Његош за нобеловца први и основни духовни предак за први и основни стуб традиције.
– Вредносно, Његош је за Андрића највећи национални пјесник, и који је у реду највећих пјесника свјетске књижевности, који има стихове које други европске пјесници немају, попут овог – „нека буде што бити не може”, а који је заувијек освојио и фасцинирао Андрића – каже Делић. „Његошу је тешко наћи равна у нашој, па и европској књжевности”, говорио је Андрић, наводи Делић, додајући да га је стављао у исти ред с Хомером, Шекспиром и Гетеом.
Академик истиче и да је Андрић посебно истицао висине Његошеве поезије, његову занесеност метафизичким и космичким, а у односу на тешкоће с којима се у реалном животу црногорски владар и владика суочавао.
Делић нарочито истиче да је Андрић сам изабрао своју припадност српској књижевној традицији, што се очитује и кроз његово бављење и истицањем значаја ђела управо Његоша, као и Вука Караџића. „Пишући о Његошу Андрић пише о својим погледима на књижевност”, истиче Делић, додајући да Андрић код Његоша препознаје мисаоност коју и сам његује. Зато, каже он, Андрић доживљава Његоша као свог двојника.
Андрић: Слобода се најскупље плаћа
Током предавања Делић је нарочито нагласио Андрићево инсистирање на Његошевој човјечности, која се огледа пјевањем о слободи, против тираније, о слободном човјеку. Уједно, то је и смисао књижевности, прича о човјеку и човјечности. Јер, додаје Делић, пјевати о човјечности значи пјевати о вјечној борби добра и зла, борби непрестаној са својим и са туђином, гдје је начело борбе космичко начело на оба свијета.
– Слобода је човјеку дата од Бога, и само слободан човјек је пуно људско биће. Зато је право на слободу и борба за слободу божанско људско право – наводи Делић, и додаје, „зато борба против тираније није само дужност већ је то људска дужност најсветија, и отуда и ова Андрићева реченица – `у овом нашем свету све се скупо плаћа, а слобода најскупље`”.
Ж.Ј.
