Разговарао: Филип Милосављевић
Иван Токин недавно је представио свој нови роман под називом „Црна ноћ нада мном и звездано небо у мени“.
Осим тога што је традиционално потписивао књиге на Каленић пијаци, Иван Токин је оставио велики утисак овим романом јер се он прилично разликује од његове досадашње прозе.
Роман је писан из женске перспективе, у првом лицу, а за протагонисткињу има плаћену убицу која хладнокрвно одстрањује жртву за жртвом.
Међутим, паралелно са тим, аутор нам приказује и њен унутрашњи живот и враћа нас у њену прошлост како бисмо видели назнаке нечега што ће јој касније постати навике.
Ово је роман препун детаља, који комплексности људске природе и односа приказује кроз оно недоречено и неурађено, остављајући читаоцима да сами закључе много тога.
Иван Токин одговорио нам је на неколико питања о самом настанку романа и плановима за наставак.
Да ли је била тежа одлука да главни лик буде женско, уједно и наратор, или да буде плаћени убица?
– Одлука је пала у истом тренутку, за све три ствари. Чим сам замислио женско, знао сам да ће бити наратор, и одмах сам знао да ће бити плаћени убица. Зашто плаћени убица? Не знам тачно, али хтео сам нешто екстремно, нешто супротно женским ликовима на које смо навикли. То је била основна и једина поставка приче која ми је остављала потпуну слободу и представљала велики изазов. Хтео сам да се опустим у нечему што апсолутно нисам ја. Хтео сам да пробам да будем женско у оваквом свету.
Како сте уклопили сву сурову реалност онога што Лела као главни лик чини свакодневно са свим детаљима и лепотом коју примећује око себе?
– Уклапало се само од себе, она је нежна и лепота је увек њен избор, а то чиме се бави је у ствари начин на који игра с картама које су јој подељене, одговор на суровост света у коме сви живимо. У суровом свету, она је одлучила да буде најсуровија.
Између свега тога провлаче се и породица и детињство као важне теме, али они нису ту само као оправдање за поступке главне јунакиње. Да ли њу можемо да разумемо једино ако видимо шта све остаје недоречено у односу са оцем и мајком?
– Она је комплексан лик, као и већина нас. Све што јој се десило у животу, па и односи с родитељима, утицало је и утиче на њу кроз призму њеног доживљаја, начина на које она тумачи све то. Не мислим да су односи с родитељима пресудни, пресудна је њена храброст да прави изборе и доноси одлуке, и да се не осврће за собом. Најважније је, онако како ја то видим, што је зацементирана у тренутку у коме живи. Ту њена слобода нема ограничења.
Колико је било важно истражити све ситнице око оружја, мотора и других детаља нужних за њено преживљавање док јури наредну мету?
– Па много важно, и забавно. Неке ствари сам знао, био сам у војсци, један од најбољих другова ми је био снајпериста и стручњак за оружје, возио сам моторе, али много тога сам и научио истражујући. Као што је важно да знамо шта се дешава у њој, мислим да су скоро исто толико важне и техничке ствари, прво да бих могао ја да се уживим, а онда и читаоци. Детаљи пресудно утичу на осећај стварности, бар што се мене тиче. Осим тога, док сам писао, ја нисам био посматрач, био сам учесник, био сам она, јер једино тако умем, а да бих то могао, морао сам све да знам.
Поменули сте да је роман у почетку требало да изгледа сасвим другачије. Да ли се икада питате како би то испало да сте наставили у истом правцу, или сматрате да је ово једина права верзија која је просто морала да буде написана?
– Не питам се, не могу да кажем да ме то занима, али не мислим да је ово једина права верзија. А да је морала да буде написана, морала је.
Да ли постоји неки тренутак, неко поглавље или нека реченица која је била кључна да кажете себи „Е ово је сад дефинитивно мој роман“?
– У почетку Лела је била дводимензионалан лик, бавио сам се само њеном спољашњошћу, а онда ме је у неком тренутку обузела, хтео сам да сазнам све о њој, и кад сам кренуо у њену прошлост, почела је прича коју сада имамо.
Ако буде потенцијалног наставка, као што сте већ поменули, да ли ћемо сазнати коме се то Лела обраћа?
– Мислим да нећемо, мада то не могу са сигурношћу да тврдим. То је нешто што ће се разјаснити само по себи, или неће. А наставка ће бити, сигурно, јер има још много тога што треба да сазнамо о Лели и њеном животу.
Извор: Данас
