Лето деведесттреће. Тек се вратио из рата. Плата десет марака. Кирија сто. Три месеца дугујем. У униформи, са војничким чизмама, друге одеће немам. Звони телефон код газдарице, неко ме тражи Улази госпођа Кајсија, моја газдарица, сва успалахирена. „Са Дедиња зову. Другарица Брана. Хитно је, каже. „Друже Јеврићу, ви сте у рату много опроштајних говора написали. … Настави са читањем Небојша Јеврић: Реквијем