U Rusiji dolazi do redefinisanja nacije i odvijanja socijalnog eksperimenta koji prevazilazi nacionalističku retoriku, pa vlasti ljudima iz raznih struktura daju mogućnost da učine nešto od svojih života preko rata Ivan Krastev, koga smatraju najuticajnijim evropskim intelektualcem, kaže da se ratovi danas retko završavaju mirovnim sporazumima, već ulaze u duga primirja, a na izborima se odlučuje hoće li se neki sukob prekinuti ili nastaviti
„Problem sa ratovima je da nikad ne znate kada će početi – osim ako ih sami ne započnete, a ni kako će se završiti“, kaže Ivan Krastev, bugarski politikolog, predsedavajući Centra za liberalne strategije u Sofiji i stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču, i ponavlja da će ishod trenutnog rata u Ukrajini biti određen na izborima koji će 2024. biti održani u Rusiji, Ukrajini, Sjedinjenim Državama i na Tajvanu.
Krastev je na već tradicionalnom susretu sa novinarima „Razgovori sa Ivanom Krastevim: evropski izazovi i izbori „ koji od 2019. u Beču organizuju austrijski Pres-klub Konkordija i Forum za novinarstvo i medije (FJUM), pokušao da odgovori na pitanje šta je ono što možemo da očekujemo u politici na globalnom planu u narednom periodu. On veruje da će događaji 2023. biti određeni narednim izborima, pa ako rat u Ukrajini jednom i postane zamrznuti konflikt, to se neće desiti ove godine. Krastev, koga smatraju najuticajnijim evropskim intelektualcem i, kako se našalila moderatorka Mirjana Tomić iz FJUM-a, „pop zvezdom političkih nauka“, kaže da se ratovi danas retko završavaju mirovnim sporazumima, već ulaze u duga primirja, a na izborima se odlučuje hoće li se neki sukob prekinuti ili nastaviti. On je podsetio da su ratovi u bivšoj Jugoslaviji okončani baš izbornim porazom Miloševića u Srbiji 2000. godine.
Moć Glasača
Predsednički izbori u dve zaraćene države biće održani gotovo u isto vreme, u martu naredne godine. Iako u Rusiji postoji šala da roditelje i predsednika ne možete birati, Vladimiru Putinu je potrebno da dobije podršku naroda kojom bi opravdao ono što radi. Krastev veruje da Putin nije lagao kada je 24. februara 2022. negirao da je u ratu jer je to za njega zaista i bila specijalna operacija. Ona je okončana na leto porazom Kremlja, a rat je počeo u septembru delimičnom mobilizacijom. U ovom trenutku je primetno da je grupa proratnih nacionalista sve glasnija, a da Putin sve manje kontroliše te snage koje su desno od njega, primećuje Krastev.
U Rusiji dolazi do redefinisanja nacije i odvijanja socijalnog eksperimenta koji prevazilazi nacionalističku retoriku. Kulturna elita napušta zemlju, pa vlasti ljudima iz raznih struktura daju mogućnost da učine nešto od svojih života preko rata. Zatvorenicima se nudi amnestija ako pristanu da se bore, tako postaju „pravi Rusi“, a moguće je da će im omogućiti i besplatan upis na najprestižnije fakultete.
Ukrajina će teže organizovati izbore zbog velikog broja raseljenih, ali će uspeti zahvaljujući digitalizaciji. Budući da Kijev deo podrške iz sveta dobija jer se na rat gleda kao na borbu demokratije i autokratije, za Zelenskog nije opcija da izbora ne bude. Takođe, nije opcija ni da se na glasanje ide sa ikakvim teritorijalnim ustupcima Rusiji. „Po tome znamo da ako rat u Ukrajini i bude zamrznut, to neće biti 2023“, jasan je Krastev.
Od svega su ipak najbitniji izbori u Americi jer „Ukrajina shvata ono što je od ključnog značaja: da ne može da dobije rat protiv Rusije bez nastavljanja finansijske i vojne pomoći Zapada“, rekao je Krastev.
Džo Bajden ne može dopustiti da vidi Ukrajinu kako gubi, pošto će se njegovi oponenti ponašati kao da to nije Putinov, već njegov rat. Republikanci će ga napadati ili da čini previše, ili da ne pobeđuje dovoljno. Bajden takođe ne želi da Amerikanci pomisle da će NATO uzeti učešća u ratu. Krastev podseća da ankete javnog mnjenja pokazuju da postoji podrška za pomoć Ukrajini, ali ne i za ulazak SAD u rat.
Glasanje na Tajvanu, koje će pratiti jaka kampanja za nezavisnost, uticaće na to kako Kinezi vide rusko-ukrajinski rat. „Amerika je na polju sankcija i ekonomske politike pokazala šta sve može kako bi stavila do znanja Kini šta ne treba da radi na Tajvanu“, kaže Krastev.
Nespremna Evropa
Kada je o Evropi reč, izbori za Evropski parlament, takođe 2024, biće najbolja provera šta građani misle o politici Unije, uključujući podršku ratu. Evropa, prema Krastevu, nije bila pripremljena za konflikt, pa je čak i pored političke volje bilo jasno da nije sposobna da pomogne Ukrajini. Posledica je da su američko prisustvo i moć na starom kontinentu porasli i Evropa shvata da je, kao i u Hladnom ratu, američki bezbednosni protektorat.
„Ne verujem da će se Evropa podeliti oko podrške Ukrajini ako ne dođe do promene u američkoj poziciji“, kaže Krastev.
Za Evropu je glavno pitanje šta će biti posle rata, a evropski projekat će biti redefinisan u mnogim aspektima. Na kontinentu već postoji asimetrija na polju odbrane, u koju istočna Evropa sada ulaže mnogo više nego zapadna. Evropljani više ne mogu da uzimaju kao sigurnu činjenicu da su centar koji u potpunosti dominira prostorom oko sebe. Ostatku sveta je već mrska ideja da je ono što se dešava u Evropi značajno, a ono izvan nje nije, zbog čega je izostala podrška Ukrajini sa globalnog juga.
Ovo je, kaže Krastev, klasičan antikolonijalni rat za sve osim za Afrikance, koji smatraju da jeste antiimperijalistički, ali ne protiv neke njihove imperije jer su one bile zapadne. Mnoge države su srećne što najzad mogu da imaju svoju politiku i istaknu svoj značaj. Jedna od njih je, recimo, Turska, čiji bi predsednik Erdogan da na svakoj svadbi bude mlada, našalio se Krastev.
Bugarski politikolog nije optimista da će rusko-ukrajinski konflikt biti okončan u ovoj godini. Rat još uvek nije iscrpljen i veća je verovatnoća da će doći do intenziviranja sukoba kako bi se postiglo što više pre izbora. „Kad se ovaj rat završi, neće biti vojne parade u Moskvi. Kada imate nuklearno oružje, sve se menja. Verujem da će jedan od rezultata ovog sukoba biti proliferacija nuklearnog naoružanja. Za deset godina imaćemo više nuklearnih sila nego što ih danas imamo“, rekao je Krastev.
Tamara Jorganović
Izvor: Novi Magazin
