У Русији долази до редефинисања нације и одвијања социјалног експеримента који превазилази националистичку реторику, па власти људима из разних структура дају могућност да учине нешто од својих живота преко рата Иван Крастев, кога сматрају најутицајнијим европским интелектуалцем, каже да се ратови данас ретко завршавају мировним споразумима, већ улазе у дуга примирја, а на изборима се одлучује хоће ли се неки сукоб прекинути или наставити
„Проблем са ратовима је да никад не знате када ће почети – осим ако их сами не започнете, а ни како ће се завршити“, каже Иван Крастев, бугарски политиколог, председавајући Центра за либералне стратегије у Софији и стални сарадник Института за хуманистичке науке у Бечу, и понавља да ће исход тренутног рата у Украјини бити одређен на изборима који ће 2024. бити одржани у Русији, Украјини, Сједињеним Државама и на Тајвану.
Крастев је на већ традиционалном сусрету са новинарима „Разговори са Иваном Крастевим: европски изазови и избори „ који од 2019. у Бечу организују аустријски Прес-клуб Конкордија и Форум за новинарство и медије (ФЈУМ), покушао да одговори на питање шта је оно што можемо да очекујемо у политици на глобалном плану у наредном периоду. Он верује да ће догађаји 2023. бити одређени наредним изборима, па ако рат у Украјини једном и постане замрзнути конфликт, то се неће десити ове године. Крастев, кога сматрају најутицајнијим европским интелектуалцем и, како се нашалила модераторка Мирјана Томић из ФЈУМ-а, „поп звездом политичких наука“, каже да се ратови данас ретко завршавају мировним споразумима, већ улазе у дуга примирја, а на изборима се одлучује хоће ли се неки сукоб прекинути или наставити. Он је подсетио да су ратови у бившој Југославији окончани баш изборним поразом Милошевића у Србији 2000. године.
Моћ Гласача
Председнички избори у две зараћене државе биће одржани готово у исто време, у марту наредне године. Иако у Русији постоји шала да родитеље и председника не можете бирати, Владимиру Путину је потребно да добије подршку народа којом би оправдао оно што ради. Крастев верује да Путин није лагао када је 24. фебруара 2022. негирао да је у рату јер је то за њега заиста и била специјална операција. Она је окончана на лето поразом Кремља, а рат је почео у септембру делимичном мобилизацијом. У овом тренутку је приметно да је група проратних националиста све гласнија, а да Путин све мање контролише те снаге које су десно од њега, примећује Крастев.
У Русији долази до редефинисања нације и одвијања социјалног експеримента који превазилази националистичку реторику. Културна елита напушта земљу, па власти људима из разних структура дају могућност да учине нешто од својих живота преко рата. Затвореницима се нуди амнестија ако пристану да се боре, тако постају „прави Руси“, а могуће је да ће им омогућити и бесплатан упис на најпрестижније факултете.
Украјина ће теже организовати изборе због великог броја расељених, али ће успети захваљујући дигитализацији. Будући да Кијев део подршке из света добија јер се на рат гледа као на борбу демократије и аутократије, за Зеленског није опција да избора не буде. Такође, није опција ни да се на гласање иде са икаквим територијалним уступцима Русији. „По томе знамо да ако рат у Украјини и буде замрзнут, то неће бити 2023“, јасан је Крастев.
Од свега су ипак најбитнији избори у Америци јер „Украјина схвата оно што је од кључног значаја: да не може да добије рат против Русије без настављања финансијске и војне помоћи Запада“, рекао је Крастев.
Џо Бајден не може допустити да види Украјину како губи, пошто ће се његови опоненти понашати као да то није Путинов, већ његов рат. Републиканци ће га нападати или да чини превише, или да не побеђује довољно. Бајден такође не жели да Американци помисле да ће НАТО узети учешћа у рату. Крастев подсећа да анкете јавног мњења показују да постоји подршка за помоћ Украјини, али не и за улазак САД у рат.
Гласање на Тајвану, које ће пратити јака кампања за независност, утицаће на то како Кинези виде руско-украјински рат. „Америка је на пољу санкција и економске политике показала шта све може како би ставила до знања Кини шта не треба да ради на Тајвану“, каже Крастев.
Неспремна Европа
Када је о Европи реч, избори за Европски парламент, такође 2024, биће најбоља провера шта грађани мисле о политици Уније, укључујући подршку рату. Европа, према Крастеву, није била припремљена за конфликт, па је чак и поред политичке воље било јасно да није способна да помогне Украјини. Последица је да су америчко присуство и моћ на старом континенту порасли и Европа схвата да је, као и у Хладном рату, амерички безбедносни протекторат.
„Не верујем да ће се Европа поделити око подршке Украјини ако не дође до промене у америчкој позицији“, каже Крастев.
За Европу је главно питање шта ће бити после рата, а европски пројекат ће бити редефинисан у многим аспектима. На континенту већ постоји асиметрија на пољу одбране, у коју источна Европа сада улаже много више него западна. Европљани више не могу да узимају као сигурну чињеницу да су центар који у потпуности доминира простором око себе. Остатку света је већ мрска идеја да је оно што се дешава у Европи значајно, а оно изван ње није, због чега је изостала подршка Украјини са глобалног југа.
Ово је, каже Крастев, класичан антиколонијални рат за све осим за Африканце, који сматрају да јесте антиимперијалистички, али не против неке њихове империје јер су оне биле западне. Многе државе су срећне што најзад могу да имају своју политику и истакну свој значај. Једна од њих је, рецимо, Турска, чији би председник Ердоган да на свакој свадби буде млада, нашалио се Крастев.
Бугарски политиколог није оптимиста да ће руско-украјински конфликт бити окончан у овој години. Рат још увек није исцрпљен и већа је вероватноћа да ће доћи до интензивирања сукоба како би се постигло што више пре избора. „Кад се овај рат заврши, неће бити војне параде у Москви. Када имате нуклеарно оружје, све се мења. Верујем да ће један од резултата овог сукоба бити пролиферација нуклеарног наоружања. За десет година имаћемо више нуклеарних сила него што их данас имамо“, рекао је Крастев.
Тамара Јоргановић
Извор: Нови Магазин
