Protekla zima u Italiji bila je najtoplija, sa 65 odsto manje kiše. Danas se zemlja suočava sa sušom pa mnogi regioni razmatraju uvođenje vanrednog stanja.
Nivo reke Po nije bio ovako nizak još od 1972. godine, pa se situacija smatra veoma ozbiljnom. Nisu u opasnosti samo usevi, više od 30 odsto na nacionalnom nivou, već i životinje kao i proizvodnja energije. Najteža situacija je na severu Italije, u Toskani i Emilio Romanji, a u regionu Veneto sve su češći požari zbog suše.
Na vrhu Monte bjanko, na visini od 4.750 metara, temperatura je dostigla 10,4 stepena, otopljenje su donele vrlo blage zime bez kiše, naročito na severu.
Uvođenje mera
Zato se italijanski regioni pripremaju za vanredno stanje, što bi uključilo i restrikcije vode, čak i stopiranja isporuke vode tokom noći (na primer, bilo bi zabranjeno puniti bazene) voda samo za osnovne potrebe.
Mnoge opštine u Italiji već su uvele mere, a u Pijemontu se već snabdevaju vodom iz cisterni. U gradovima Savoni, Imperiji i Tesimu u regionu Alto Adiđe voda se može koristiti samo za piće i tuširanje, ali ne i za zalivanje bašta.
Reka Po i jezera
„Nekadašnje reke sada su potoci: voda teče kap po kap“, reči su Alesandra Folija, predsednik udruženja zaduženog za navodnjavanje zemljišta.
Na delti reke Po, morski „klin“ (morska voda koja ide uz reku) dostigao je 21 kilometar. U Pontelagoskuro, u oblasti Ferare, protok je pao na 180 kubnih metara u sekundi, kao da se radi o malom potoku a ne o velikoj reci.
Jezera severne Italije nisu u ništa boljem stanju: Lago Mađore je popunjeno 20 odsto (za tri dana je izgubilo metar vode), Komo 18 odsto sa nivoom manjim od devet centimetara u poređenju sa hidrometrijskom nulom.
Stanje jezera Garda još nije u alarmantno, sa 60 odsto ispunjenosti, dok je jezero Bračano, u Laciju, manje od 25 centimetara nego u istom periodu prošle godine. U severnoj Italiji, u zavisnosti od oblasti, padalo je između 50 i 90 procenata kiše manje od proseka.
Najnoviji bilten Opservatorije za sušu, objavljen 10. juna, pokazuje efekte pre svega na poljoprivredu, sa preko 40 odsto navodnjavanog zemljišta pogođenog teškom ili ekstremnom sušom u srednjem i dugoročnom periodu (poslednjih šest meseci/jedna godina). Stanovništvo koje je izloženo ovakvim uslovima udvostručeno je – sa 14 na 30 procenata.
Prošle subote, služba Evropske unije „Kopernikus“ izmerila je rekordnu temperaturu tla na Sardiniji – čak 51 stepen, dok Ispra (Viši institut za zaštitu životne sredine i istraživanja) upozorava na još jedan rizik, da postane pustinja.
„To već pogađa četvrtinu italijanskog tla, ali se situacija može pogoršati zbog suše, posebno ako potraje“, objasnila je Frančeska Asenato, koordinator Integrisane oblasti za praćenje tla. Još jedna posledica su požari, koji su se od početka godine utrostručili, piše Korijere dela sera.
Prognoza vremena za naredne sedmice
Narednih deset do petnaest dana neće biti većih promena vremenskih prilika, objasnio je za Korijere meteorolog Matija Gusoni – „i dalje ćemo biti pogođeni afričkim anticiklonom koji je u Italiji od početka maja sa temperaturama koje su za sedam stepeni više za ovo doba godine, što će dovesti do novih talasa vrućine koje će na severu zemlje, zatim u regionu Apulija te na ostala dva ostrva, dovesti do velikih vrućina do čak 43 stepena. Najverovatnije će se ovakva situacija zadržati i u julu i avgustu“.
Duž španske, francuske i severne italijanske obale (konkretno na morskom delu između Toskane i Ligurije), temperatura vode je pet stepeni iznad proseka, tako da se može reći da se čitav Mediteran pregrejao.
Anomalija se takođe može primetiti na slikama objavljenim na veb-stranici Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA). Stručnjaci nemaju sumnje da su uzrok ovog toplotnog talasa stalne klimatske promene.
Izvor: RTS
