Протекла зима у Италији била је најтоплија, са 65 одсто мање кише. Данас се земља суочава са сушом па многи региони разматрају увођење ванредног стања.
Ниво реке По није био овако низак још од 1972. године, па се ситуација сматра веома озбиљном. Нису у опасности само усеви, више од 30 одсто на националном нивоу, већ и животиње као и производња енергије. Најтежа ситуација је на северу Италије, у Тоскани и Емилио Ромањи, а у региону Венето све су чешћи пожари због суше.
На врху Монте бјанко, на висини од 4.750 метара, температура је достигла 10,4 степена, отопљење су донеле врло благе зиме без кише, нарочито на северу.
Увођење мера
Зато се италијански региони припремају за ванредно стање, што би укључило и рестрикције воде, чак и стопирања испоруке воде током ноћи (на пример, било би забрањено пунити базене) вода само за основне потребе.
Многе општине у Италији већ су увеле мере, а у Пијемонту се већ снабдевају водом из цистерни. У градовима Савони, Империји и Тесиму у региону Алто Адиђе вода се може користити само за пиће и туширање, али не и за заливање башта.
Река По и језера
„Некадашње реке сада су потоци: вода тече кап по кап“, речи су Алесандра Фолија, председник удружења задуженог за наводњавање земљишта.
На делти реке По, морски „клин“ (морска вода која иде уз реку) достигао је 21 километар. У Понтелагоскуро, у области Фераре, проток је пао на 180 кубних метара у секунди, као да се ради о малом потоку а не о великој реци.
Језера северне Италије нису у ништа бољем стању: Лаго Мађоре је попуњено 20 одсто (за три дана је изгубило метар воде), Комо 18 одсто са нивоом мањим од девет центиметара у поређењу са хидрометријском нулом.
Стање језера Гарда још није у алармантно, са 60 одсто испуњености, док је језеро Брачано, у Лацију, мање од 25 центиметара него у истом периоду прошле године. У северној Италији, у зависности од области, падало је између 50 и 90 процената кише мање од просека.
Најновији билтен Опсерваторије за сушу, објављен 10. јуна, показује ефекте пре свега на пољопривреду, са преко 40 одсто наводњаваног земљишта погођеног тешком или екстремном сушом у средњем и дугорочном периоду (последњих шест месеци/једна година). Становништво које је изложено оваквим условима удвостручено је – са 14 на 30 процената.
Прошле суботе, служба Европске уније „Коперникус“ измерила је рекордну температуру тла на Сардинији – чак 51 степен, док Испра (Виши институт за заштиту животне средине и истраживања) упозорава на још један ризик, да постане пустиња.
„То већ погађа четвртину италијанског тла, али се ситуација може погоршати због суше, посебно ако потраје“, објаснила је Франческа Асенато, координатор Интегрисане области за праћење тла. Још једна последица су пожари, који су се од почетка године утростручили, пише Коријере дела сера.
Прогноза времена за наредне седмице
Наредних десет до петнаест дана неће бити већих промена временских прилика, објаснио је за Коријере метеоролог Матија Гусони – „и даље ћемо бити погођени афричким антициклоном који је у Италији од почетка маја са температурама које су за седам степени више за ово доба године, што ће довести до нових таласа врућине које ће на северу земље, затим у региону Апулија те на остала два острва, довести до великих врућина до чак 43 степена. Највероватније ће се оваква ситуација задржати и у јулу и августу“.
Дуж шпанске, француске и северне италијанске обале (конкретно на морском делу између Тоскане и Лигурије), температура воде је пет степени изнад просека, тако да се може рећи да се читав Медитеран прегрејао.
Аномалија се такође може приметити на сликама објављеним на веб-страници Националне управе за океане и атмосферу (НОАА). Стручњаци немају сумње да су узрок овог топлотног таласа сталне климатске промене.
Извор: РТС
