Najgore tek dolazi. Izraelska vlada je odobrila vojni plan za napad na Rafu, deo Pojasa Gaza koji još uvek nije pod njihovom kontrolom i gde se verovatno povukla komanda Hamasa, kao i 1,5 miliona izbeglica iz ostatka Pojasa Gaze, u kojoj je zbog izraelske blokade humanitarne pomoći već 23 dece umrlo od gladi.
Ramazan je počeo, ali ne i primirje između Izraela i Hamasa kojem su se nadali mnogi državnici i posrednici na Zapadu i na Bliskom istoku. Broj ubijenih Palestinaca raste i poginulih je najmanje 32.000. Velike zapadne sile, najpre Sjedinjene američke države, koje su uz Nemačku najprivrženiji pokrovitelj i zaštitnik Izraela, nisu uspele da privole vladu premijera Netanjahua na primirje; a sličan neuspeh su arapski pregovarači, pre svega Egipat i Katar imali sa Jahjom Sinvarom, liderom Hamasa u Gazi.
U februaru su pregovarači stavili u Parizu na sto predlog za primirje koje bi bilo oročeno na 40 dana, i tokom kojeg bi se izraelski taoci koje je Hamas oteo u napadu 7. oktobra razmenili za palestinske zatvorenike u izraelskim zatvorima u razmeri jedan Izraelac za 10 Palestinaca. Hamas je dodatno tražio i da se izraelske snage povuku iz Pojasa Gaze, što je Izrael odbio. Takav potez bi bio shvaćen kao poraz Izraela i povod slavlja u Hamasu kojeg Izrael želi „da uništi“, mada nije jasno kako. Početkom marta su pregovori premešteni u Kairo, s tim što Izrael nije poslao svoju delegaciju. Tel Aviv je tražio da Hamas sastavi listu talaca koji su još uvek živi, što je Hamas odbio.
Neizvesno gde su taoci
Od oko 240 talaca koje je Hamas odveo u Gazu 7. oktobra, 105 je oslobođeno za vreme prvog primirja koje je trajalo četiri dana krajem novembra. Jedan broj talaca je poginuo u sklopu izraelske vojne operacije u bombardovanju ili čak pucnjavi. Izraelski televizijski javni servis „Kan“ je 4. marta pustio audio-snimke iz decembra na kojem dva izraelska taoca u Gazi na hebrejskom vičući mole izraelske vojnike da ne pucaju u njih i uveravaju ih da su Izraelci. Snimak je sa male kamere koju je oko vrata nosio pas izraelske vojske kojeg su vojnici poslali u zgradu.
Nakon što je odlučeno da se možda radi o Hamasovoj zamci, izraelske snage su otvorile vatru, ubile i dva taoca i psa. Kamera je skinuta sa psa nekoliko dana kasnije. Izraelska vojska računa da je od talaca još uvek živo 130 i jedan od uslova u pregovorima je da se dostavi lista preživelih. Hamas verovatno nije u stanju da sastavi tu listu jer su taoci rasuti po celoj Gazi a ne koncentrovani.
Pitanje je da li je Hamasovo lokalno vođstvo, sada verovatno na jugu Pojasa Gaze, uopšte u stanju da komunicira sa grupama po celoj teritoriji. Neki od talaca verovatno nisu u Hamasovom zarobljeništvu, nego drugih grupa, poput „Islamskog džihada“, koje nisu uključene u pregovore. Hamas više nema apsolutnu kontrolu nad Gazom i ne mogu da proizvedu dokaz koji Izrael traži. Poslednji predlog primirja je Hamasov, od petka 15.marta, i uključuje oslobađanje 1.000 zatvorenika iz izraelskih zatvora, ali Izrael je odbio predlog bez liste živih talaca.
Bez ,,Susreta kod Isusa“
Što se tiče palestinskih zatvorenika u izraelskom pritvoru, potrebno je napomenuti da izraelske okupacione vlasti na Zapadnoj obali vrlo često drže Palestince godinama u administrativnom pritvoru bez suđenja, kao i da su humanitarne organizacije i organizacije koje se bave ljudskim pravima zabeležile brojna suđenja na kojima dokazi nisu postojali ili nisu predočeni. Maloletnici mogu biti optuženi za terorizam zbog bacanja kamena na vojnike izraelskih okupacionih vlasti i bačeni u zatvor. Organizacije za zaštitu prava dece koje su skrenule pažnju na ovu praksu, Izrael je proglasio za terorističke i zabranio.
Prošle nedelje je izraelski vojnik upucao 12-godišnjeg dečaka Ramdija Hamdana el Halhulija koji vojnika nije ni ugrožavao, niti mu čak bio blizu, samo zato što je ispalio vatromet u noći kojom je počeo Ramazan. Ministar nacionalne bezbednosti Izraela, Itamar Ben Gvir, je nazvao vojnika koji je upucao el Halhulija „herojem“, a dete od 12 godina „teroristom“. Toliko malo je potrebno da Izrael nekoga proglasi teroristom.
Najgore tek dolazi. Izraelska vlada je odobrila vojni plan za napad na Rafu, deo Pojasa Gaza koji još uvek nije pod njihovom kontrolom i gde se verovatno povukla komanda Hamasa, kao i 1,5 miliona izbeglica iz ostatka Pojasa Gaze. A zbog izraelske blokade dostave humanitarne pomoći, ljudi su počeli da umiru od gladi. Do 15. marta su zabeležene 27 slučajeva smrti od gladi, od kojih su 23 deca. Humanitarna organizacije „Ker“ je iznela podatak da je postotak dece koja pate od umerene i ekstremne neuhranjenosti skočio sa 16 na 29 odsto u toku februara. Prve smrti od gladi, onih najranjivijih, upućuju na to da je populacija Gaze doterana do kraja izdržljivosti i da će glad uskoro krenuti da žanje izgladnele.
Znajući sve ovo, izraelski zapadni saveznici, su pritiskali Izrael da otvori Pojas Gaze za humanitarnu pomoć i da stupi u višenedeljno primirje, makar tokom Ramazana. Najjači pritisci su dolazili iz Vašingtona. Nakon oštrog govora potpredsednice Kamile Haris, koja je održala nakon „Masakra na brašnu“ 29.februara, predsednik Džozef Bajden je prošle nedelje pred kamerama „spontano“ rekao par oštrijih ali žargonski uvijenih stvari o izraelskom premijeru Netanjahuu. Naime, njih dvojica bi morali da imaju „susret kod Isusa“, što je izraz iz američke protestantske religije u kojoj pripadnik zajednice ima neku vrstu javne ispovesti svojih grehova koja ga pročisti, nakon što se suoči sa svojim lošim delima i mislima. Izraelski premijer nije pokazao znake preobraćenja.
Od Agencije Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA) su 13. marta stigle vesti da je izraelska avijacija bombardovala njihov najveći centar za distribuciju i skladištenje humanitarne pomoći na jugu Pojasa Gaze, u istočnoj Rafi, gde je utočište potražilo 1,5 miliona ljudi. Poginulo je pet ljudi, desetine su povređene, a hrana je uništena. Po rečima Džulijete Tuma, UNRWA svaki dan šalje koordinate svojih humanitarnih punktova i Izraelu i Hamasu, kako ne bi došlo do borbi ili napada u njihovoj blizini.
Tuma je potvrdila da je bombardovani punkt bio na listi dostavljenoj Izraelu prethodne večeri. Izrael je odgovorio da su „preciznim bombama“ ubili Mohameda Abu Hasnu, borca Hamasa koji je Hamasu slao informacije o položajima izraelskih snaga. Hamas je potvrdio ubistvo, kao i da je Abu Hasna bio policajac.
Ostavimo po strani činjenicu da se neko ubija bez ikakvog sudskog procesa, jer je to postala norma u akcijama SAD i Izraela na Bliskom istoku. Sve i da je Abu Hasna bio među najostrašćenijim teroristima Hamasa, Izrael je očigledno pratio njegovu lokaciju. Da li je bilo nužno da se on ubije baš dok pomaže u distribuciji pomoći u humanitarnom punktu? Da se s njim u smrt pošalje još desetine ljudi i tone humanitarne pomoći? Ili su te smrti i uništenje bili dodatni plus u donošenju odluke?
Ni 24 časa nije prošlo, stigle su vesti da je 20 ljudi ubijeno na kuvajtskoj raskrsnici, u srednjem delu Pojasa Gaze. Po navodima sa terena, izraelske snage su iz vazduha otvorile vatru iz helikoptera i naoružanih dronova na ljude koji su čekali u redu da preuzmu humanitarnu pomoć. Na ove tvrdnje, Izrael je odgovorio da oni nemaju ništa sa tim slučajem, već da su palestinski naoružani borci, verovatno Hamasa, otvorili vatru na te ljude. Ako je to slučaj, može se postaviti pitanje gde su bile izraelske snage? Ako imaju moć da iz vazduha vide i znaju gde je bio policajac Abu Hasna, i volju da ga ubiju kao stratešku metu, kako im je promakla čitava grupa Hamasovih boraca sa puškama na teritoriji koja je već pod kontrolom izraelske armije?
Netanjahu na udaru i SAD-a
U „Novom magazinu“ smo pisali o neprekidnim optužbama Izraela protiv UNRWA-e za saučesništvo u Hamasovom napadu na Izrael 7.oktobra, kao i o motivima za takve napade. Nakon što je Izrael krajem januara saopštio da je u Hamasovom napadu učestvovalo i 12 lokalaca zaposlenih u UNRWA-i, zapadne zemlje su suspendovale finansiranje agencije. A onda je Izrael saopštio 10. februara da se ispod sedišta UNRWA-e u Gazi nalazi centar Hamasa, ocrnjujući agenciju da je produžena ruka Hamasa koja mora biti ukinuta. Od tada, nikome nigde nije predočen nikakav dokaz ni za jednu ni za drugu tvrdnju. Mnoge zapadne zemlje su počele da vraćaju finansiranje UNRWA-i: Švedska, Kanada, Evropska unija, i od prošle nedelje Australija. Komesar Evropske unije za humanitarnu pomoć Janez Lenarčič je izjavio da ni njemu niti bilo kome iz EU Izrael nije predočio bilo kakav dokaz za svoje optužbe.
Verbalni napadi Izraela protiv UNRWA-e ostaju nepotkrepljeni, a oružani napadi na UNRWA-in humanitarni punkt i druge lokacije gde se narod okuplja je poništio sliku koju Izrael projektuje o sebi. Plima se okreće protiv vlade u Tel Avivu čiji se navodi sada otvoreno nazivaju „propagandom“, a njen premijer preprekom koju bi trebalo ukloniti.
Na potez protiv Netanjahua se niko neće usuditi dok ga Amerika ne uradi prva. Možda je konačno došlo vreme da, uprkos snazi proizraelskog lobija koji vode ne američki Jevreji već protestantski fundamentalisti, Vašington Izraelu predoči jasno šta mu je činiti. U petak je američki senator Čak Šumer, vođa senatora Demokratske partije održao govor u kojem je napao Netanjahua kao prepreku ka miru. Šumer je naglasio svoje jevrejsko poreklo i koliko voli Izrael, ali je podsetio i na jednu drugu tradiciju hebrejske religije, suprotne genocidnim inspiracijama iz epizode o Amalecima iz Biblije koju je citirao Netanjahu. Šumer se pozvao na „Tikun Olam“, poziv Jevrejima iz Talmuda da „poprave svet“. U Šumerovom govoru, i Izraelci i Palestinci su domaće stanovništvo u Svetoj zemlji, i zaslužuju svoje države, svoje dve države.
A Šumer je naveo četiri prepreke do tog rešenja: Hamas, ekstremiste u izraelskoj vladi (Itmara Ben Gvira i Bezazela Smotriča), predsednika Palestinskih vlasti Mahmuda Abas, i… Benjamina Netanjahua, čiji mandat treba staviti na proveru novim izborima. Šumer je stavio izraelskog premijera i njegove ministre u isti rang sa Hamasom. Time je izazvao bes proizraelskih republikanaca, ali je sutradan predsednik Bajden prokomentarisao da je Šumer održao dobar govor. Ulaženje u detalje nije bilo potrebno.
Bajden je pokušao da izazove razdor u izraelskoj vladi, kada je pozvao ministra Benija Ganca u Vašington, koji je ušao u vladu nacionalnog jedinstva nakon Hamasovog napada. Inače je do tada bio ljuti protivnik Netanjahua, što je i ostao. Ganc je vrlo rad da obori vladu, ali računica ne štima. Netanjahuova koalicija njegove partije, „Likuda“, zajedno sa ekstremistima i fundamentalistima ima većinu od 64 poslanika u izraelskom parlamentu, Knesetu. Gancovo „Nacionalno jedinstvo“ ima svega osam. Njihov izlazak ili ostanak ne čine nikakvu razliku. Iako sa minimalnom podrškom u anketama, Netanjahu ima većinu na osnovu izbora iz 2022. i imaće je još četiri godine. Ako Vašington želi da obori vladu, moraće da izazove pucanje „Likuda“ iznutra.
Mirko Dautović
Izvor: Novi Magazin
