Истрага о корупцији у Европском парламенту се шири, а после Катара, сада се још једна земља издваја у медијима: Мароко. Припадници спољне обавештајне службе краљевине су се у неколико наврата састали са људима на мети истраге белгијске правде – преноси Курие Ентернасионал писање италијанских и белгијских медија.

„Катаргејт постаје права шпијунска игра“, пише дневник Ла Репубблица, коментаришуц́и најновија откриц́а у истрази о корупцији у Европском парламенту.
Италијански социјалиста – марокански лобиста?
Прошлог петка белгијски медији Ле Соир и Кнацк открили су да је Катар подмићивао одређене људе, директно или индиректно повезане са европском институцијом. Сада, међутим, нова откриц́а указују на наводне покушаје корупције у другој земљи: Мароку. „Суштинска питања на која је Мароко желео да утиче била су улога Рабата у Западној Сахари (територија на коју краљевство полаже право) и управљање миграторним токовима“, открива римски дневник. Како би постигли ове циљеве, припадници обавештајне службе Марока (ДГЕД), наводно су ступили у контакт са неким од људи који су ухапшени због сумњивих односа са Катаром.
Заиста, према белгијским судским документима, које цитира Ле Соир, „(бивши социјалистички посланик) Антонио Панцери, посланик у Европском парламенту из исте партије, Андреа Коцолино, и његов помоц́ник Франческо Ђорђи – партнер смењене подпредседнице Еве Каили – били су у контакту са ДГЕД-ом и са Абдерахимом Атмуном, амбасадором Марока у Пољској. Поред господина Атмуна, у документима белгијског правосуђа наводе се и два агента мароканске обавештајне службе.
Имена за која бриселски дневник тврди да их не зна, али их Ла Репубблица наводи – то су Белхараче Мохамед и Мансоур Иасине, генерални директор ДГЕД-а, који се изгледа састао са Панцеријем, Коцолином и Ђорђијем. Лист наводи да су били плац́ени за своје „услуге“ пружене Мароку, и то „готовином пребаченом на рачуне који су прошли уз посредовање дипломате Атмуна“, преносе медији.
Нескривено лобирање
О овим новим догађајима италијански листови говоре на првим станама, али их марокански медији не помињу. Изузетак представља информативни и истраживачки сајт Ле Деск. Посебно га занима лик Панцерија који је, према писању медија, током својих бројних путовања развио „извесну склоност ка Мароку”.
„Он је у многим приликама посебно квалификовао иницијативу за аутономију коју је Мароко изнео по питању Западне Сахаре као ‘разумну’, додајуц́и да је ‘друге стране морају прихватити као решење овог предугог сукоба.“
Панцери, бивши посланик социјалиста, за којег се сматра да је централна фигура „мреже“, „редовно је давао изјаве у складу са интересима Марока у контексту односа ове државе са ЕУ. Посебно је често иступао (у Европском парламенту) када је била реч о уговорима о придруживању у области рибарства и пољопривреде, о питањима миграција или о онима која се односе на поштовање људских права при чему је изазивао негодовање посланика у парламентарној сали”.
Извор: Балкан Магазин
