Амерички аналитичари поводом годишњице црногорске владе: Преостало још много посла

ВАШИНГТОН — У црногорском парламенту је прије годину дана изабрана нова влада на челу са премијером Здравком Kривокапићем. На годишњицу избора владе, званични Вашингтон поручује да конкретни резултати изостају док аналитичари, уз различите оцјене о учинку владе, поручују да је пред Црном Гором много посла, посебно када је ријеч о напретку у европским интеграцијама.

Фото: Вијести

• Задатак који данас презумимамо након 30 годишње владавине ДПС и њихових коалиционих партнера је веома тежак, изазови су велики, али као и у свакој кризи, једини избор који имамо је да искористимо шансу да нашу Црну Гору вратимо на прави пут.

Ово је била само једна од порука црногорског премијера Здравка Kривокапића у опширном експозеу у којем је, прије годину дана, представио програм владе која је означена као експертска.

https://www.instagram.com/tv/CXCfXSCsWYY/?utm_source=ig_web_copy_link

Kривокапић је између осталог обећао реформе и „беспоштедну борбу” против корупције и организованог криминала, прије него што је у парламенту, 4. децембра 2020. године, тијесном већином изгласана нова Влада Црне Горе, прва након три деценије у којој није било Демократске партије социјалиста предсједника Мила Ђукановића.

Годину дана касније, према оцјени америчке амбасаде у Подгорици, конкретни резултати нису видљиви.

Kоментаришући резултате владе протекле године, бивши амерички дипломата Kурт Волкер за Глас Америке каже да је „могло да буде и горе“.

• Било је много страховања шта ће значити избор ове владе, са најмање једном странком која је доводила у питање независност Црне Горе, начином на који је почела у парламенту прије годину. Било је много страховања о томе шта би могло да се догоди. И рекао бих да се најгора страховања нису остварила, истиче Волкер, бивши амерички амбасадор при НАТО-у, а тренутно сарадник вашингтонског Центра за анализу европске политике (CEPA).

Директор за Европу у Међународном републиканском институту (IRI) Пол Мекарти сматра да би био отежан посао било које владе која преузима положај после „30 година једне партије на власт“, а резултате актуелне назива „чашом до пола пуном, а не до пола празном“.

• Постигли су одређене ствари, нарочито када је ријеч о Закону о слободи вјероисповјести који је изазивао велике подјеле. Друго, прилично су брзо са ријечи прешли на дјела када се ради о обрачуну са организованим криминалом, кривично гонећи неке од банди које су на примјер биле умијешане у кријумчарење кокаина. Постоје добре ствари у области борбе против корупције​. Значи, чаша је до пола пуна, али има много посла, оцјењује Мекарти који је недавно у Подгорици разговарао са представницима владе и опозиције.

Kурт Волкер сагласан је да је пред Црном Гором много посла − и када је ријеч о владавини права, економији, европским интеграцијама и безбједносном сектору − али не види значајнији напредак у борби против корупције.

• Искрено, није очигледно шта је другачије. То је нешто о чему људи говоре, влада каже да је то њен приоритет, али и даље чујете приче о активностима иза сцене које смо у Црној Гори годинама гледали. Значи, не можете да кажете да изгледа другачије.

На већем напретку инсистира и званични Вашингтон који упозорава да „корупција и слаба владавина права озбиљно слабе црногорску демократију и угрожавају евроатлантске изгледе земље и просперитет њених грађана“.

• Позивамо црногорску владу да остане усредсређена на постизање напретка у областима које ће убрзати приступање Црне Горе ЕУ. Области које захтијевају пажњу и дјеловање су добро познате: јачање владавине права, супротстављање транснационалном организованом криминалу, борба против укоријењене корупције и развој мултикултурног, толерантног и инклузивног демократског друштва, саопштено је Гласу Америке из америчке амбасаде.

Разлог за изостанак већег учинка, Мекарти види у структури саме владе.

• Очигледно да влада обухвата велики број различитих политичких структура. Веома је широка, од ДФ на једној страни све до УРА-е на другој. Ријеч је о веома различитим политичким странкама. Могу само да спекулишем, али видјели смо нека неслагања у прошлости. Та неслагања у оквиру ове, веома широке коалиције, успоравају постизање споразума о напретку у погледу питања, која ће допринијети приступању Црне Горе Европској унији, на што је и указала Европска комисија​.

Kурт Волкер сматра да постоји више узрока.

• Мислим да је пажња земље била одвучена на питања која немају везе са њеним развојем. Ако се присјетите спорова у погледу устоличења митрополита, затим протеста, све је то значајно одвраћало пажњу од онога што су интереси Црне Горе као земље. Друга је да влада има веома тијесну већину у парламенту, направљена је од веома различитих политичких фракција и није јасно да ли оне заиста дијеле заједничку агенду када је ријеч о управљању земљом. И не треба заборавити Kовид 19.

Европски пут, Демократски фронт и мањинска влада

Црногорска влада је, сходно споразуму владајуће коалиције постигнутом послије побједе на изборима у августу 2020. године, обећала да ће Црна Гора наставити да поштује обавезе проистекле из НАТО чланства и убрзано напредовати ка чланству у ЕУ.

Волкер истиче да је та амбиција и даље присутна, али да нема много напретка у приступању ЕУ. Мекарти вјерује да је влада и даље на проевропском путу, али упозорава на „елементе у владајућој коалицији који немају прозападну оријентацију“.

Потврдно одговара и на питање да ли би веће учешће у влади Демократског фронта, који за залаже за тјешње односе са Русијом, угрозило европски пут земље.

• Рекао бих ‘да’, нарочито ако се оствари жеља ДФ-а да влада буде политичка, а не технократска, наглашава представник Међународног републиканског института.

Kурт Волкер за Глас Америке каже да би одлазак Црне Горе у погрешном смјеру − одбацивање НАТО-а, Европске уније и увођење руског утицаја − био повод за дубоку забринутост.

• Мислим да би било какав ближи ангажман са Русијом, обавештајна, пословна, безбједносна сарадња били проблем за европску интеграцију земље… Протекле године смо углавном видјели да неке од одговорнијих странака инсистирају на томе да владина политика остане досљедна европским интеграцијама. Ако би се то промијенило, ако би се подстицао српски национализам, заташкавао геноцид у Сребреници, потпиривале тензије у друштву и омогућавало Русији да прави проблеме у Црној Гори, то би онда наравно био проблем, упозорава Волкер.​

На руски утицај упозорила је и америчка амбасада која је оцијенила да ситуацију у Црној Гори „додатно компликује стално уплитање ауторитарног руског режима који је, са својим политичким и вјерским проксијима из региона и унутар државе, нашао плодно тло у дубоко подијељеном друштву у покушају да скрене Црну Гору са њеног евроатлантског пута“.

Док се чека расплет преговора у владајућој коалицији, те исход иницијативе опозиције о изгласавању неповјерења влади, саговорници Гласа Америке не искључују могућност опстанка актуелне владе.

• То је демократски процес – опозиција на то има право, а странке у влади имају право да је бране у парламенту. Видјећемо какав ће бити исход гласања. Мислим да може резултирати наставком технократске владе, оцјењује Волкер, док Макарти предвиђа:
• Мој став, који ће се можда показати погрешним, јесте да ће се можда испоставити да је неопходна, зато што постоје друге двије опције које нису у потпуности прихватљиве, ако могу тако да се изразим.

А друге двије опције, према Мекартију, су јача позиција и утицај ДФ-а у влади, те мањинска влада без ДФ-а коју би подржао ДПС.

• То је такође проблематично зато што је противљење ДПС-у главна ствар која држи владу заједно. Због тога мислим да је Kривокапић у доброј позицији да можда преживи ово… Све три опције су проблематичне: технократска влада преживи, али онда парламент остаје исти, што значи да не функцинише добро зато што не усваја законе, блокиран је на много начина.

Мањинска влада је за Kурта Волкера једна од опција да се крене напријед, али не и једина.

• Влада би у том случају била у позицији у којој би могла да се ослони на већу гласачку већину да подржи њену политику. С друге стране би била веома рањива, зато што би се о сваком предлогу преговарало међу великом групом странака. Виђећемо како ће ствари тећи на или шта ће одлучити да ураде, наглашава бивши амерички дипломата.
• Међутим, док год Црна Гора на легитиман начин користи демократске институције да одлучује о влади, а да влада спроводи политику која јача демократију и европске интеграције, западне земље ће подржавати Црну Гори и бити стрпљиве с њом, закључује Волкер.

Извор: Глас Америке