Универзитет Црне Горе је, у оквиру Дана научне дијаспоре и овогодишњег Фестивала умјетности, науке и културе, угостио проф. др Балшу Терзића, научника црногорског поријекла који данас предаје као ванредни професор и директор је постдипломских студија на Одсјеку за физику Универзитета Old Dominion у Норфолку, Вирџинија. Рођен у Подгорици, Терзић је образовање започео у Математичкој гимназији у Београду, а своје академско усавршавање наставио у Сједињеним Америчким Државама, гдје је докторирао из математике на Универзитету Florida State. Његово интердисциплинарно истраживање обухвата области попут компјутерских симулација, астрофизике и опште релативности, чиме доприноси развоју савремене науке. Терзићево гостовање представљало је драгоцјену прилику за размјену знања и искустава са академском заједницом у Црној Гори.
У интервјуу за сајт Универзитета Црне Горе са проф. др Балшом Терзићем, разговарали смо о потенцијалу инверзних Комптонових извора зрачења, значају нумеричких симулација у науци и технологији, те о његовом инспиративном академском путу од Црне Горе до САД-а.
УЦГ: Животни пут Вас је водио од Математичке гимназије у Београду до позиције професора на универзитету у Америци. Како су вам искуства из Црне Горе и региона помогла да остварите каријеру у иностранству и шта бисте издвојили као кључни тренутак на том путу?
ПРОФ. ДР ТЕРЗИЋ: Моје образовање у Црној Гори и Србији, укључујући три године Математичке гимназије у Београду, створило ми је подлогу и дало самопоуздања да могу да се, уз мукотрпан рад, ухватим у коштац са највећим академским изазовима. Одлазак у Америку је свакако био најбитнија прекретница у мојој научној каријери. Отишао сам 1991. са 17 година у земљу са 300 милиона становника, у којој нисам познавао ни једну једину особу! На овај драстичан корак сам се одлучио како због академских амбиција, тако и због геополитичких момената у то вријеме.
Сенатори УЦГ једногласно подржали Програм развоја Универзитета Црне Горе проф. др Владимира Божовића
УЦГ: Као неко ко је рођен у Црној Гори, како одржавате контакте са научном заједницом у региону и да ли планирате пројекте који би могли допринети развоју науке код нас?
ПРОФ. ДР ТЕРЗИЋ: Мој први контакт са научном заједницом у Црној Гори био је током Дана научне дијаспоре 2024. Импресиониран сам многим људима из овог краја који се са пуно успјеха баве науком, како у Црној Гори, тако и широм света. Спреман сам за сарадњу свих врста, јер желим да афирмишем науку и образовање младих људи из Црне Горе. Већ сам успоставио прве контакте.
УЦГ: Ваша истраживања обухватају математику, физику и рачунарске науке. Како комбиновање ових различитих области доприноси стварању нових научних сазнања, и можете ли навести неки конкретан примјер?
ПРОФ. ДР ТЕРЗИЋ: Интердисциплинарни приступ рјешавању проблема је есенцијалан у напретку науке и технике. Математичари, физичари и стручњаци за рачунарске науке приступају рјешавању истог проблема на фундаментално различите начине. Понекад је један приступ бољи од осталих. Зато је битно приступити истом проблему са различитих страна. У области инверзних Комптонових извора, ми смо кроз математичку формулацију и нумеричке симулације изумили нови метод за побољшање рада ових машина.
УЦГ: Ваша истраживања се баве симулацијама зрачења из Инверзних Комптонових извора. Можете ли нам укратко објаснити како би ова технологија могла промијенити свијет науке и медицине у будућности?
ПРОФ. ДР ТЕРЗИЋ: Инверзни Комптонови извори представљају обећавајући нови начин производње рендгенских зрака. Када релативистички сноп електрона ступи у интеракцију са ласером високог поља, интензивно и високо колимирано електромагнетно зрачење се генерише преко Комптоновог распршења. Ширење Комптонових извора у болнице, индустријске лабораторије и универзитете имаће дубок глобални утицај. Рендгенски зраци омогућавају научницима да виде унутрашњу структуру материјала на свим скалама, од макроскопске до положаја појединачних атома. Ова способност је имала дубок утицај на науку, технологију и свјетску економију. Немогуће је процијенити овај утицај — од науке за коју се добија Нобелова награда до свакодневног рендгенског снимка зуба. Научно-технолошка заједница се слаже да будући напредак у многим областима зависи од разумијевања односа структуре/функције на нано-скали, гдје се појављују нова својства, и контроле производње сложених материјала на тој скали како би се постигла трансформативна физичка, хемијска и биолошка функционалност.
УЦГ: Нумеричке симулације су кључне за експерименте у вашем истраживању. Можете ли објаснити како симулације у науци могу помоћи у рјешавању реалних проблема, рецимо у медицинским дијагнозама или развоју нових технологија?
ПРОФ. ДР ТЕРЗИЋ: Нумеричке симулације су кључни алат у пројектовању, конструкцији и оптимизацији перформанси инверзних Комптонових извора. Поред тога, наше нумеричке симулације могу замијенити скупе дијагностичке системе и довести до открића нових техника за побољшање њихових перформанси.
УЦГ: Будући да су инверзни Комптонови извори зрачења иновативна технологија, на који начин би она могла утицати на свакодневни живот људи или убрзати развој нових медицинских третмана?
Чланство УЦГ у породици европских универзитета прекретница за државу и друштво
ПРОФ. ДР ТЕРЗИЋ: У будућности ће инверзни Комптонови извори имати дубок друштвени утицај на много различитих начина. У медицини, доза рендгенског зрака би се могла драстично смањити уз драматична побољшања у модалитетима снимања и детектабилности тумора. Нови модалитети лијечења рака би били могући. У индустрији би то убрзало откривање лијекова. У хемији, биологији и науци о материјалима то би омогућило ултрабрзу дифракцију рендгенских зрака за разумијевање структурних промјена на фемто- и пикосекундној временској скали.
УЦГ: У вашем раду користите сложене софтверске алате за симулацију. Како ове технологије могу бити коришћене у свакодневном животу, можда у развоју нових производа или побољшању постојећих?
ПРОФ. ДР ТЕРЗИЋ: Често истраживања у основним наукама у физици створе, као нуспроизвод, нешто што унаприједи наше свакодневне животе: интернет, микроталасна пећница, ГПС, ласерска хирургија… Такође, нови математички и нумерички приступи често доводе до побољшања нашег свакодневног живота: бржи проток информација, сигурност електронских комуникација, брза претрага интернета, вештачка интелигенција и слично. Овај тренд ће се наставити убрзаним темпом.
УЦГ: Учествујете на „Данима научне дијаспоре“. Како овакви догађаји могу помоћи младим истраживачима из Црне Горе да остваре успјешну каријеру у науци, можда чак и у иностранству?
ПРОФ. ДР ТЕРЗИЋ: Догађаји попут Дана научне дијаспоре доприносе популаризацији науке у црногорској јавности. Афирмисани црногорски научници из свијета примјер су младим истраживачима из Црне Горе да је успјех достижан. Научници који долазе на ова окупљања спремни су да помогну младим истраживачима из Црне Горе кроз сарадњу и повезивање. Увијек смо спремни за афирмацију Црне Горе у свијету!
УЦГ: Шта бисте савјетовали младима који су заинтересовани за науку, али нису сигурни да ли да се посвете једној области или да истражују више дисциплина, као што сте ви учинили?
ПРОФ. ДР ТЕРЗИЋ: Најважније је вољети оно што радите. Американци популарно кажу: „Ако нађеш посао који волиш, нећеш радити ни дан у животу.“ Понекад је то једна област, понекад више њих, али то је мање важно. Важно је знати зашто си баш ту гдје јеси, зашто радиш баш то што радиш – које је твоје мјесто под капом небеском. Такође, битно је бити прилагодљив и спреман на промјене у овом динамичном времену.
Извор: УЦГ
