Уторак, 27 јан 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

ИНТЕРВЈУ: Јордан Плевнеш, Балкан је срце Европе

Журнал
Published: 5. децембар, 2023.
Share
SHARE

Јордан Плевнеш македонски је писац, дипломата, гостујући професор на многим престижним светским универзитетима и ректор Интернационалног универзитета Europa Prima у Северној Македонији, оснивача South-East European Film фестивала, чија једна од станица, након Париза, Берлина и Вашингтона, постаје и Нови Сад.

Извор: Википедија

Од пре две године Плевнеш је и на челу Академие Балканике Еуропеане, како сам каже, „Дон Кихотског наднационалног сна”…

– Academia Balkanika Europeana је покренула један историјски ентузијазам да као прва наднацонална академска формација развија балканофилију, једну ретку дисциплину која се супротставља поли- тичким тенденцијама да се Балкан претвори у индустрију мржње, већ да он афирмише утопију “Цивилизације љубави”, о којој су говорили света солунска браћа Кирил и Методије још у деветом столећу. И да кроз све конференције и антологије, које смо покренули на књижевном, филмском, позоришном плану, са укључивањем истакнутих научника из више области, оправдамо дефиницију познатог швајцарског писца Николе Бувијеа (1929-1998) из његове знамените књиге “Употреба света” да је – Балкан срце Европе.

 Парафразирајући наслов Ваше драме „Срећа је нова идеја у Европи”, редитељ Боро Драшковић је оценио да је „Плевнешов поетски језик срећа за ново позориште у Европи”. У којој мери се тај језик мењао од збирке „Теорија отрова”, објављене 1980? Има ли данас у њему „тоталне поезије”, о којој Вам је говорио шпански нобеловац Висенте Александре?

– Поезија о којој говори култни редитељ Боро Драшковић, који је био инспирација за читаве генерације југословенских уметничких идеалиста, открила је и критичарка „Њујорк тајмса” Карен Малпед, кад је написала  о представи Драмског театра из Скопља у режији Владе Цветановског, коју је видела на Позоришном фестивалу у Каиру, да „Плевнеш претвара сцену у безвремену метафору, од античких трагичара, попут Есхила и Софокла, до данашњих трагичних призора, који харају Европом кроз масовне гробнице које су отворене у Југославији”! И, имате право, то је у директној вези за мојом првом књигом пезије “Теорија отрова”, која је писана у мојој раној младости када сам радио као чистач на познатом париском гробљу Пер Лашез, између гробова Џима Морисона и Амадеа Модиљанија. И касније, када сам посетио шпанског нобеловца Висентеа Александреа у његовом дому у Мадриду, осетио сам то у његовим речима, у његовим стиховима – или је уметност тотална поезија или није ништа!


Дух нема вредност на берзи

– Eвропски лавиринт је толико сложена тема да су писци и интелектуалци годинама екскомуницирани из простора где владају европске технократе и њихови гласови су сведени на њихову уметничку илузију, која у самотној соби инспирације мисли да може да промени свет. А не може ништа. Реалност је сасвим другачија од илузије, она више подржава политичке манипулације и терор корупције, који либерални капитализам продукује. Стваралаштво и дух немају никакве вредности на берзама Вол Стрита.


Након премијерe Ваше драме „Вечна кућа” у режији Дејана Пројковског пре равно десет година мени је за око запала забелешка да сте текст писали 12 година и да никако нисте хтели да га завршитe. Има ли међу разлозима за то и трагова Адлерове тезе да је писање „најусамљенији посао на свету”, те напросто нисте хтели да напустите ту кућу са сто соба и исто толико њених власника?

– Драма „Вечна кућа” је посебно поглавље у мом животу. Толико дуго година  сам је чувао као тајну од свих, од целог света, чак и од самог себе. Хтео сам да то остане као једна започета митска  градња где ће се у будућности усељавати други светови, да то остане отворени Рукопис једне никад завршене драме и да свако ко уђе у тај и Фиктивни и Реални храм, отвори причу свог и земаљског и загробног живота. Ноћ када главна хероина Стела Бевениста стигне у ту вечну кућу са сто соба и сто кључева и из сваке собе излази нови  власник, претворила се у Ноћ историје Балкана, Европе и Света. Зато нисам хтео да завршим драму…  А Адлерова мисао да је „писање најусамљенија ствар на свету” престаје оног дана када тамница рукописа претвара се у Вечиту светлину живота, као тренутак узалудне наде.

 У опсежној студији „Од Еригона до Осмог чуда света”, проф. др Дарко Гашпаровић је Ваше дело сврстао у „апокалиптички жанр”: „Свет који живимо као да се неумитно ближи увиру у не-свет. То Плевнеш одувек наслућује, а у делима из новога миленијума и кристално јасно увиђа”..?

– Апокалипса, о којој др Дарко Гашпаровић говори у поменутој студији, или прелазак од света у не-свет, догађа се управо ових дана. Човечанство не зна којим се путем креће. Последњи интервју, који је дао Клод Леви-Строс „Ле Монду”, потврђује његове тезе. На питање поводом његовог 100. рођендана шта ће оставити будућим генерацијама као поруку о историји света, Сторос је рекао: „Срећна је ствар да је историја света почела без човека и још срећнија да ће завршити без њега”…

Мирослав Стајић

Извор: dnevnik.rs

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article „Мултикултурализам” и његове последице
Next Article Kо то тамо у СПС-у пева против Вучића: Предизборна варничења партнера из власти

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

ЦАНУ угостила социлога и истакнутог другосрбијанског аутошовинисту Кишјухаса

Квазиинтелектуална група Ђукановићевих истомишљеника, Црногорска академија наука и умјестности (ЦАНУ), већ годинама неуспјешно покушавајући да…

By Журнал

Свjетска политика мора да раскине с чисто мушком перспективом

Немачка влада по први пут је посвећена феминистичкој спољној политици – ту некада споредну тему,…

By Журнал

Одох у Венецију да вас кажем Комисији

Можда ће се Венецијанска комисија понашати слично комисији филмског фестивала у Венецији и гласати у…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикПолитика

Још једна победа Виктора Орбана

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 4

Нека есхатолошки оптимизам Дарје Дугине настави да нас води

By Журнал
ДруштвоМозаик

Рамбо: Не знам јесам ли пипнуо, пљеснуо или штипнуо новинарку

By Журнал
UncategorizedМозаикНасловна 4ПолитикаСТАВ

Михајло Михајлов – југословенски дисидент чије је хапшење лично тражио Јосип Броз

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?