Истраживања показују, наводи Злата Марјановић, да је по својим карактеристикама становништво Грбља најсличније становништву непосредног Залеђа, односно становништву четири нахије Старе Црне Горе, а у мањој мјери досељеницима из Херцеговине. Поријекло, историјска прошлост и географске особине Грбља су утицали да на том малом простору између планина и мора с једне стране, и током вјекова различитих освајача с друге стране, виши планинци постану Грбљани, пише Марјановић у књизи „Народна музика Грбља“
А, ево шта кажу Грбљани за емсију „Наша баштина“, која се викендом емитује на ТВЦГ.
„Грбљани су гостољубиви људи, сложни у већини случајева, то их је скупо коштало кроз историју, јер су гинули кад треба и кад не треба, али се одржао тај дух Грбља, одржао се и ми смо некако данас као да смо сви своји између себе“, каже за ТВЦГ Милан Парапид.
„За Грбаљ да је једна јединствена цјелина народа, једна јединствена цјелина рељефно по свему о томе и заједништво међу људима“, истиче Веселин Суботић, учитељ у пензији
„Ми смо можда више приморски, а они су више планински. Али добро, све нас је окупљало нешто заједничко, тако да не можемо рећи баш, али постоје она конкуренција, знате, постоје конкуренција овдје између села и то. Али једино могу нешто да истакнем, то могу баш из душе да кажем, да нема сложнијег села од Загоре. За све ствари које радимо, а то се и види, све што радимо, а имамо за то, морамо истаћи и пуну подршку општине. Не сад, него у свакој власти која је била“, наводи Иво Костовић.
„Ма, не разликујемо, ја не знам, ја не знам. Већ су ли они мало гоштаци како су при Ловћену више? Они су вјероватно више и радници, јер имају воду па та пољопривреда их тјера да морају, јер кад нешто радиш мораш га до краја завршити. Могуће је на тај начин, али иначе ја не видим разлику. А обичај и то, језик? Исто је то, све потпуно. Потпуно исто, исто, исто“, каже Стево Поповић.
„Ако нису баш једнаки, онда су јако слични и мало различити. Могу да кажем да су мало различити. Мислим да на то утиче вода. Море, вода, риба. А и морамо да будемо мекши и гостољубиви, јер туристи су нам ту, туристи нам долазе и онда морамо да будемо, да привучемо туристе и да будемо с њима љубазни. Иако то јесмо у природи, али морамо ипак да будемо мало још љубазни“, закључује Станко Лазаревић.
Миомир Марош
Извор: РТЦГ
