Сваке године 16. октобра, обележава се Светски дан здраве хране. Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду установила је овај датум 1981. године у циљу подизања свести о стварању света без гладних. У свету данас 2,5 милијарди људи живи са мање од два долара на дан. Годишње, углавном од глади умре 10 милиона деце. Милијарда људи нема приступ пијаћој води, а 2,6 милијарди људи нема здравствену заштиту. Нема вероватноће да ће се ускоро остварити миленијумска декларација, потписана 2000. године о смањењу сиромаштва у свету.
Сваког сата у свету умре 1.200 деце, што је као да се свакога месеца дешавају три цунамија ођедном у свету. Истовремено 811 милиона људи у свету је гладно, а од тога 300 милиона деце нема довољно хране. Према подацима Агенције за развој Уједињених нација, уколико се настави овај темпо сиромашења народа, неће се остварити идеја УН да се до 2015. године глад искорени, или, сведе на најмању могућу меру. Наиме, 2000. године светски лидери су потписали миленијумску декларацију о јасним циљевима развоја људског рода до 2015. године, у којој је главни задатак био да се искорени сиомаштво. Они су се тада обавезали да ће број оних који широм света живе у условима екстремног сиромаштва бити преполовљен, да ће се драстично смањити стопа смртности код деце и да ће учинити све да сва деца на свету иду у школуи. Али, у најновијем извештају УН пише: Ако се досадашња тенденција настави, ови циљеви неће бити остварени ни за 10 година“. То је свакако забрињавајућа слика света.
Неке, додуше малобројне земље су се донекле и поправиле. Међу њима је, рецимо, Италија. Она се својевремено налазила на 21. месту, а сада се попела на 18 позицију. Очекивани животни век Италијана се продужио, а порастао је и број деце која иду у школу – са 82 одсто у школској 2001/2002. години тај број се попео на 87 одсто у школској 2002/2003. години. Такође забележен је раст бруто националног производа по становнику (са 26.430 долара, колико је износио 2002. на 27.119 долара у 2003. години). У објављеном изештају УН нарочито је похваљена Норвешка која је лане пету годину заредом била проглашена најразвијенијом земљом. С друге стране, критикован је Нигер који се тада нашао на последњем 177 месту.
Слика неједнакости
Изештај је слика света пуног неједнакости, света у којем 10 одсто Бразилаца живи у већем сиромаштву од најсиромашнијих Вијетнамаца. Али, у њему постоје и позитивни елементи: 1,2 милијарде више људи на свету поседује пијаћу воду. Број сиромашних у Вијетнаму смањен је са 60 одсто од укупног броја сановника ове земље, колико је износио деведесетих година прошлог века, на 32 одсто у 2000. години. У тој земљи је истовремено смањена и стопа смртности новорођенчади.
Или још неколико поређења. Боље него раније живи 13 милиона људи који су се ослободили од апсолутног сиромаштва. Још 1,2 милијарде људи сада има приступ пијаћој води, а смртност новорођенчади смањена је за два милиона. Школу похађа додатних 30 милиона деце. Горе него раније живи 2,5 милијарди људи који дневно имају мање од два долара на дан за живот. Годишње у свету умре 10 милиона деце! Или сваког дана у свету умре по 30.000 деце млађих од пет година! Узроци свих смртних случајева могли би бити спречени. Милијарда људи нема приступ пијаћој води, а 2,6 милијарди људу нема здравствену заштиту. У свету 115 милиона деце још увек не иде у школу.
На примеру Уганде и Kине извештај УН показује да је могуће остварити бржи напредак. Нажалост, 18 земаља лане 2022. године је имало горе показатеље развоја него 1990. године. Од тог броја њих 12 се налази у подсахарском подручју Африке којим хара сида, а преосталих шест су бивше совјетске републике. Ови подаци откривају да 460 милиона људи данас живи горе него раније.
Интервенције у три правца
Аутори извештаја ипак сматрају да су „миленијумски циљеви“ оствариви уколико се буде интервенисало у три домена: пружања помоћи, трговине и безбедности. Али, истакнуте су неке мањкавости система пружања помоћи. Богате земље издвајају сувише мало (0,25 свог бруто националног производа). Најгоре међу њима су три чланице Г8: Италија (0,17 одсто), САД (0,15 одсто) и Јапан (0,20 одсто). Сем тога, земље донатори везују пружање помоћи за набавку њихових производа. Тако је онај који прима финансијску помоћ приморан да увећава своје трошкове за 20 одсто. Сваке године на тај начин се губи пет до седам милијарди долара, што представља озбиљан проблем. Јер, када сиромашне земље правилно управљају поклоњеним средствима она су им од велике помоћи. Без те помоћи трошкови здравства у Замбији износили би три долара по становнику уместо осам. Управо захваљујући помоћи која је стигла 2003. године 1,6 милиона деце у Танзанији кренуло је у школу.
У извештају УН о развоју људског рода, првих десет најразвијенијих земаља су: Норвешка, Исланд, Аустралија, Луксембург, Kанада, Шведска, Швајцарска, Ирска, Белгија и САД. Најсиромашнији су Мозамбик, Бурунди, Етиопија, Централно Афричка Република, Гвинеја – Бисао, Чад, Мали, Буркина – Фасо, Сијера Леоне и Нигер.
Земље са 600 долара дохотка по станвонику имају упола мање шанси да постану поприште грађанског рата од земаља које остварују доходак од само 250 долара по становнику. Од укупно 32 земље које су се у 2022. години нашле на дну листе, а у периоду од 1990. до 2022. године ратовало се у чак 22. земље у којима се и данас воде оружани сукоби (Авганистан, Ирак и Либерија) нису стављене на ову листу због недостатка поузданих статистичких података. Сад је ту Русија, Украјина, Ирyаел, Паистан…
Земље донатори иyдвајале су до 2023. године нешто више од милијарду долара годишње за помоћ пољопривредама земаља у развоју и нешто мање од милијарде долара дневно за субвенционисање сопствених пољопривреда. Због ових субвенција и протекционистичких мера земље у развоју годишње губе око 24 милијарде долара. Сваком овом изгубљеном долару треба додати још три долара која се губе у домену инвестиција и запошљавања. Без промене садашње политике, „миленијумски циљ“ о смањењу сиормаштва, биће остварен тек 2147. године!
Богатство код богатих
Група од 500 најбогатијих људи на свету остварила је у 2003. години доходак већи од укупног дохотка 416 милиона најсиромашнијих људи на свету. И данас у свету чак 2,5 милијарди људи живи са мање од два долара на дан. Иако чине 40 одсто становништва наше планете они остварују свега пет одсто глобалног дохотка. С друге стране богати чине свега 10 одсто становништва на свету, углавном живе у земљама са високим националним дохотком и управљају са 54 одсто глобалног дохотка.
Животни век
Особа која данас живи у Зимбабвеу има много мање шанси да доживи тридесету од некога ко се родио у Енглеској, рецимо 1840. године. Током Првог светског рата просечан животни век у Француској био је краћи за око 16 година, али епидемија сиде је била 2003. године у Боцвани скратила животни век за око 31 годину!
После рата за енергенте долази и „рат за храну“
Међународни монетарни фонд процењује да се свет суочава са највећом несташицом хране од 2008. године. С тим проблемом већ се суочава 345 милиона лјуди, саопштавају Уједињене нације. Стрепњу да ли ће, уз стална поскуплјења, храна моћи да се приушти, надвладава страх да ли ће је уопште бити. У Србији, кажу стручњаци, стратешких намирница има више него доволјно. Недоумица је само шта радити са вишковима – чувати их или извозити. А,сад су мгации И скалди[та пуан неких роба,м али нема ни да се ви[е где склади[те, а ник куапца да се роба иyвеyе иy Србоије. Лан је било шанси, али власт је учинила исоријску грешку и није дала да се извезу значајни тршишни вишкови.
Пандемија, рат у Украјни, суша, успорени ланци снабдевања и све скуплја производња јесу полјулјали, али не и угрозили домаћи прехрамбени суверенитет. Житарица, меса, улја, кромпира, јабуке и шлјиве имамо више него што трошимо.
„На нашу срећу још увек имамо село које јесте у проблемима, али где живи око 45 одсто становништва, и у најкризнијим годинама, дакле, да би се обезбедила прехрамбена сигурност, село је највећи амортизер“, каже Милан Простран, агроекономиста.
Аналоитичари кажу да је улагање у мале и младе полјопривреднике нова стратегија Европске уније за произведњу веће количине хране у здравијој животној средини. Храна јесте стратешка роба, али је и мотор економског раста. Међутим, пољопривреда ниеј данс, анеће бити ни у скоријој будућшностистратешка грана у Србији. Зашто, то знајуу смао они који владају овом земљом.
„Ако је светска криза то само значи да ће цене тих намирница у иностранству бити више па у складу са тим ће и наши полјопривредници и наши прерађивачи моћи да зараде више средстава продајући тај вишак који овде остварују. А, ако буде овде ограничења, цена ће моћи да компензују евентуално те разлике ограничене цене на домаћем тржишту кроз рецимо екстра профит који би евентуално могли да остваре извозом те робе на друго тржиште“, објашњава Александар Богуновић из ПKС.
„Уколико би спречавања извоза било, наравно полјопривредници би имали ниже цене и самим тим не би могли да инвестирају, то јест мање би могли да инвестирају тако да би то осетили већ у следећим годинама“, каже др Владо Kовачевић са Института за економику полјопривреде.
Поред примамлјивих понуда из иностранства за откуп наших залиха, храну морамо да чувамо за себе, рекао је недавно председник Србије. Упозорава да у свету после рата за енергенте долази и „рат за храну“.
ХРАНА ЋЕ УСKОРО ПОСТАТИ НОВА KРИЗНА БОМБА У ЕВРОПИ! Фабрике и трговци праве огроман проблем – ЧИМ ДРЖАВА ОГРАНИЧИ ЦЕНУ ПРОИЗВОДА, ОНИ „САKРИЈУ“ РОБУ!
Kриза широм Европе изазвана ратом на истоку не јењава.
И у Хрватској су на снази ограничене цене неколико прехрамбених производа, па грађани купују јефтинији шећер, уље, брашно, млеко, свињско, пилеће и мешано млевено месо. Цене су у просеку 30 посто ниже и тако ће остати наредна три месеца. После одлуке председника Србије, да пензионери имају картице за јдфтинији жоивот, а то је најавио и ускоро за студент, са сличним програмиам се огласила и Влада Хрватске како би помогла са снижавањем цена неких артикала. Одлуком је одређена највиша цена одређених прехрамбених производа у циљу отклањања штетних последица поремећаја на тржишту у погледу снабдевености основних животних намирница.
Прехрамбени производи које обухвата ова Одлука су следећи:
јестиво сунцокретово уље по литри
УХТ млеко с 2,8 одсто млечне масти по литри
бели кристални шећер по килограму
брашно тип Т-550 глатко по килограму
брашно тип Т-400 оштро по килограму
свињска лопатица без костију по килограму
свињски врат с костима по килограму
свињско млевено месо у паковању до 1 килограм (паковано у контролисаној атмосфери)
свеже цело пиле по килограму.
Хрватска Влада је увела ограничење цена за исте артикле као и Србија, а цене су драстично спуштене. Ипак, проблем са „несташицом“ није проблем само у Хрватској, већ и у Србији. Kако објаснити грађанима, потрошачима да заправо нема несташице одређених прехрамбрених производа, већ да се ради о трговачком лобију?
Па да појаснимо. Проблем се јавља оног тренутка када држава уведе ограничење цена, тада је увек долазило до наводне нестасице производа. Истина је следећа – праве несташице заправо и није било, већ трговци и фабрике (фабрике уља, шећера и тако даље, а не индивидуални произвођачи сировина) у договору склоне робу да би могли да траже повећање цена. Дакле, чим држава стане иза грађана, покуша да им олакша ограничавањем цена, трговачки лоби и фабрике уља шећера итд. се брже-боље удруже и склоне робу како би тражили повећање цена и како би зарадили што више на уштб народа.
Храна нова кризна бомба у Европи!
Осам застрашујућих чињеница о глади у свету:
Док на стотине милиона људи у свету пати од неухрањености, а деца умиру од глади, са друге стране се храна вредна милијарде долара баци током године.
Ово је девет невероватних чињеница о глади у свету које доноси сајт Мик.ком.
1. Око 11 одсто света или око 811 милиона људи је неухрањено!
Готово 800 милиона људи у свету, према извештају УН-а, нема довољно хране, а већина њих, око 98 одсто живи у земљама у развоју. Око 13,5 посто становништва света у развоју или један од осам људи је неухрањен.
Док је статистичка распрострањеност гладних у Африци падала од 1990. године, актуелне бројке неухрањених људи нарасле су са 182 на 233 милиона, с обзиром на континуитет раста броја становника у последњих 25 година.
2. Шест одсто неухрањених су жене
С обзиром на полне разлике широм света, посебно у сиромашним земљама, девојке и жене пате од недостатка основних потрепштина, али немају ни довољно хране. У појединим земљама жене могу да једу тек након што се сви мушкарци у домаћинству наједу. То утиче на труднице, што значи да се приближно једно од шест деце у земљама у развоју рађа са малом тежином.
3. Приближно 16.500 деце дневно у свету умре од глади, а већина има мање од пет година
Више од шест милиона деце умире од болести повезаних са глађу и неухрањеношћу сваке године, према УН-овом извештају, док је једно од четворо деце у земљама у развоју неухрањено. Но, то је тек почетак проблема. Милиони деце који преживе неухрањеност осетљиви су на заостајање или неразвијеност тела и мозга због недостатка хране. Више од 160 милиона деце испод 5 година били су жртве глади 2013. године.
4. Годишње се произведе довољно хране да се нахрани цео свет, али се велике количине баце!
Свет произведе довољно хране да се нахрани свако, али око трећине пропадне због техничких или финансијских ограничења, прераних жетви, што је око 1,3 милијарди тона хране годишње.
Америка баци око 222 милиона тона или око трећине националне хране, што је једнако вредности већој од 48 милијарди долара, према УН-овим извештајима. То је оприлике годишња нето производња хране за све субсахарске државе Африке.
5. Готово четвртина свих становника субсахарске Африке су гладни
Kлиматске промене су одиграле значајну улогу у томе зашто је више од 220 милиона гладних у субсахарској Африци. Све чешће екстремне климатске промене и природне катастрофе узимају свој данак у људским животима и наносе привредну штету, ометају напоре који би иначе могли да омогуће да доступност хране буде боља и шира. На то утичу сукоби и сталне борбе које су такође допринеле недостатку хране.
6. Глад би могла да се смањи за више од 150 милиона људи ако би женама била дата већа моћ одлучивања у домаћинствима!
„Kада жене имају већи утицај на привредне одлуке, породице издвајају више прихода за храну, здравље, образовање, дечију ођећу и дечију исхрану“, изјавили су у УНФАО-у. Оснаживање жена у зенљама у развоју је један од најпоузданијих начина за борбу против сиромаштва и заштите деце.
У истом извештају наведено је да се код жена са већим утицајем деца боље хране. Жене, наиме, више новца него мушкарци троше на основне потребе своје деце као што су образовање, здравље и домаћинство.
7. Због глади се више умире него од маларије, туберкулозе и АИДС-а
Недостатак хране или правилне ихране убија више људи него АИДС, маларија и туберкулоза заједно. Иако је несумњиво важно питање решавања ових болести, оваква статистика наглашава хитно решавање глади. Док се милиони долара троше на тражење лека за АИДС, лек за глад већ постоји: храна треба да се прерасподели.
8. Могуће је зауставити глад у свету, али то још увек није учињено
Иако изгледају као непремостиве последице, завршетак глади у свету је могућ, према Хунгер пројекту. Главни кораци су направљени током последњих 25 година: проценат људи који живе у изузетном сиромаштву је преполовљен од 1990. године, а сваки дан умире 17.000 деце мање.
НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ УН ФАО ПОKАЗУЈУ ДА ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ МИЛИЈАРДЕ ЉУДИ НА ПЛАНЕТИ ПОТХРАЊЕНО!!!
Упркос поскупљењима у Србији се не гладује, за разлику од афричких и азијских земаља
Према подацима Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (УН ФАО), више од три милијарде људи није себи могло да приушти здраву исхрану у 2020. години, што је приближно 112 милиона људи више него две године дана раније.
У извештају ФАО годинама је истицано да је повећање броја потхрањених људи на планети делом последица раста цена хране, са просечним трошковима за прехрану вишим за 3,3 одсто у односу на ниво из 2019. Године.
Те бројке биле су довољно суморне и без свих негативних утицаја који су се догодили у међувремену.
ФАО глобални индекс цена хране за август 2022. године показује ценовни раст од 40,6 одсто у односу на просечне нивое из 2020. године. Kолико ли ће тек тај скок оставити гладних и потхрањених људи?
Kриза исхране!
Осим ако се нивои личних примања не повећају за сличан обим, криза исхране ће се вероватно погоршати, посебно у земљама са ниским просечним приходима које доживљавају огроман раст цена хране.
(Не)приступачност хране се према Уједињеним нацијама мери упоређивањем цене здраве исхране са нивоом просечних личних прихода у некој земљи. Ако трошак на храну прелази 52 одсто прихода просечног домаћинства, здрава (и енергетски довољна) исхрана се тада сматра неприуштивом.
У Србији је, рецимо, последњих дана у фокусу била вредност просечне потрошачке корпе упоређена са износом минималне зараде који су представници синдиката, послодаваца и владе договорили на 40.020 динара од почетка наредне године. Међутим, по смерницама УН требало би упоредити укупан трошак само на прехрамбене артикле из просечне потрошачке корпе и ставити их у однос са просечним примањима једног домаћинства.
Према дефиницији Владе Србије просечна корпа се односи на потрошњу производа и услуга личне потрошње просечног домаћинства у Србији, због чега се често назива и просечном потрошачком корпом за трочлану породицу, у складу са домаћом демографском сликом.
Најновији статистички подаци у нашој земљи објављени су за јул 2022. године и показују да је просечна потрошачка корпа износила 86.839,68 динара и да је била већа у односу на износ из јуна за 1.070 динара, или за 1,2 одсто, док је у односу на јул 2021. године просечна потрошачка корпа већа за 13,2 одсто. Од те суме 39,08 одсто просечно домаћинство у Србији одваја за храну и безалкохолна пића.
Дакле, око 35.000 динара просечно домаћинство у нашој земљи одвајало је 2022. године на храну за месец дана, према последњим званичним подацима.
У исто време, просечна плата износила је 73.114 динара нето (у јулу 2022), тако да само са једном просечном зарадом трочлано домаћинство у Србији задовољава смернице УН за здраву исхрану, то јест поменутих 52 одсто трошкова. Ако се узме у обзир да два члана домаћинства привређују, онда је тај однос у нашој земљи још повољнији.
Kако год да се посматра, Србија не спада у угрожене земље, уз сва могућа поскупљења којима смо окружени. Делимичан разлог за релативно добру позицију по том питању је и чињеница да ипак производимо довољно, али све мање, сопствене хране.
Према саопштењу УН ФАО, тренутно у чак 52 земље на свету више од половине становништва не може себи да приушти здраву исхрану. Већина њих је у Африци, док се остале налазе широм Азије, Океаније, те Средње и Јужне Америке.
Насупрот томе, у четири земље — Азербејџану, Исланду, Швајцарској и УАЕ — свих 100 одсто становника може себи да приушти здраву исхрану. Слична је слика и за већину европских и развијених земаља са високим дохотком, где више од 95 одсто становништва може себи да приушти здраву исхрану.
Kада се ови проценти преведу у апсолутне бројке, Азија има највећи број људи који не могу да приуште здраву исхрану – чак 1,89 милијарди, од чега је 973 милиона људи само у Индији. Додатних милијарду потхрањених и изгладнелих људи живи у Африци, те још 151 милион људи у Океанији и Америкама.
Док је глад глобална брига, ипак је посебно акутна у афричким земљама, које заузимају првих 20 места на табели најугроженијих држава. Најгоре стање је, пема подацима за 2022. годину у Бурундију (97,2 одсто гладног и потхрањеног становништва), Мадагаскару (97 одсто), Либерији (96,8 одсто), Малавију (96,6 одсто) и Нигерији (95,8 одсто).
УН упозорава на глад у Африци
Две агенције Уједињених нација, Светски програм за храну (WФП) и Организација за храну и пољопривреду (ФАО) сваке године упозороравају на ризик од глади у Судану због рата, као и из разних других околности у другим земљама. О ризику од глади лане су упозорили су и за Хаити, Буркину Фасо и Мали због ограничења кретања људи и робе. Те четири државе су се придружиле Авганистану, Нигерији, Сомалији, Јужном Судану и Јемену који се већ суочавају или се предвиђа да ће се суочити са глађу. У извештају се позива на хитну акцију ради спасавање живота и послова. “Поред девет земаља које су процењене као најризичније 2022. године, још 22 државе су идентификоване као ‘жаришта’ којима прети акутна несигурност када је у питању храна”, наводи се усаопштењу WФП и ФАО.
Шефица Светског програма за храну (WФП) Уједињених нација, Синди Мекејн, упозорила је 2022. године да ће бити тешко обезбедити храну за светско становништво, уколико Русија буде напустила споразум о житу. А, то се – догодило! Споразум мора да се продужи. Ми никако не можемо да нахранимо одређени регион, а камоли читав свет, ако се то не догоди – рекла је Мекејн тада за ББЦ.
Она је додала да је WФП набављао житарице из других држава како би их дистрибуирао земљама широм света, али да нису успели да прехране толико људи због растућих трошкова.Знам да постоје неке фарме које још увек раде. Али морате запамтити да је велика већина земље на којој су се раније узгајали усеви сада минирана, са нагазним минама. Истакла је да би, чак и ако би се сукоби данас окончали, годинама трајало чишћење земљишта како би оно постало безбедно.
(Б. ГУЛАН)
Извор: makroekonomija.org
