Пише: Атанас Ступар
25. маја 1979. године Јосипу Брозу Титу је у 87-ој години живота последњи пут уручена Штафета младости. Пет година послије тог чина одржаног на стадиону ЈНА у Београду, родио се Иван Вуковић који ће у својству ДПС -овог градоначелника поставити споменик доживотном предсједнику Југославије 38 година послије његове смрти. Урадиће то на свечаности у Подгорици 19. децембра 2018. године.
Споменик преко Мораче представља Јосипа Броза Тита у војничком шињелу. Изаћи испод нечијег шињела значи бити нечији следбеник. Иван Вуковић као следбеник идеологије Титоизма наметнуо је Подгорици Титов споменик и поред тога што су грађани на референдуму поништили граду Титово име.
76% посто грађана је било да се граду врати име Подгорица а 26% их је било да град задржи име Титоград. ДПС чији је Вуковић посланик данас ужива подршку 26,3% грађана (Спектрум аналитика). Оданост идеологији једноумља и константна подршка партији која га баштини има дубоке коријене у Црној Гори што није проблем.
Проблем је што такво идолопоклонство остаје неосјетљиво на спрегу власти и организованог криминала. С једне стране је глуво и нијемо на доказане пљачке државе, на шверц цигарета, дроге, бијелог робља, оружја, наручена и обављена убиства уз асистенцију врхова власти за коју су гласали.
С друге стране псовачки је настројено према било каквој друштвеној промјени. Типичан примјер таквог примитивизма и вулгарне агресије је идолопоклоник Иван Вуковић који псује мајку митрополиту Амфилохију, свештенству, политичким неистомишљеницима. Истовремено Вуковић на трибинама своје партије понижава вјернике, називајући њихову дјецу заосталом и неспремном за живот јер како каже “клече по црквама”.
За идолопоклонике његовог типа једина светиња је бивши и садашњи почасни предсједник њихове партије. Обожавају га као што су њихови претходници обожавали Јосипа Броза Тита.
По чему је познат ДПС-ов посланик Иван Вуковић осим по подизању споменика Јосипу Брозу Титу 38 година послије Титове смрти и омаловажавања вјерника.
Вуковић официјелно преноси знање студентима. Професор је на факултету политичких наука. На несрећу студената Вуковић не зна да је Белгија чланица НАТО пакта и да је у њеном главном граду Бриселу његово сједиште. Јасно је да идолопоклонику нијесу потребни ни знање, ни чињенице, ни било који вид објективности. Идолопоклоник се стапа са својим идолом. Обожава га. Исказује му слијепу послушност у свакој ситуацији. Фанатични је припадник подјеле друштва на издајнике и патриоте.
За онога кога замисли као издајника Вуковић каже да га “треба одрати”. У криминалном жаргону то значи испребијати га на мртво име или убити.
Вуковића преписка са криминалним миљеом однедавно је доступна јавности. Изгледа да и Вуковић и његова партија ту преписку доживљавају као доказ својих политичких доследности. Послије објелодањених псовки и увреда Вуковић је изјавио да „не мијења принципе и да је “потпуно досљедан својим ранијим ставовима и увјерењима”.
Не очекујте од ДПС-а да укори свог посланика Ивана Вуковића због говора мржње нити да му замјери због псовања вјерника, свештенства, митрополита Амфилохија који су не заборавимо грађани Црне Горе и с пуним правом уживају заштиту достојанства, части и угледа. Добар дио ДПС-а не осуђује псовача Ивана Вуковића. Штавише доживљава га као свог искреног представника и хероја.
ДПС се јавно позива на вриједности мултикултуралности и мултиконфесионалности црногорског друштва а тајно иза сцене преко својих одабраних представника псује највише црквене великодостојнике православља. Вођа ДПС-а православне вјернике је назвао лудачким покретом.
Основно питање се не односи на понашања ни Вуковића, ни Ђукановића, ни осталих посланика ДПС – а већ на истрајне гласаче ове Партије. Није их мали број. Парадоксално је да никада нијесу замјерили својој партији на везама са организованим криминалом. Нимало их није дотакла чињеница што су се њихови партијски саборци и истомишљеници за које су гласали попут предсједнице врховног суда, специјалних државних тужиоца, директора полиције, врхова безбједносног сектора, предсједника судова, бивших министара, директора државних институција нашли на оптужницама или завршили у затвору.
Трагедија је за Црну Гору када се особа попут Вуковића самопрокламује за Црногорца. Он може обожавати Тита и Партију. Може Титу подизати споменике. Може обожавати предсједника своје партије као наследника старе идеологије. Може у партијске сврхе радити свашточинства. Може псовати Митрополита и свештенство за интересе своје Партије, може радити на поларизацији друштва али он и њему слични немају право да се приликом таквих наступа позивају на државу и нацију.
Ипак треба уважити чињеницу да ДПС и даље има истрајне и лојалне гласаче. Чине четвртину црногорског друштва. Не улазећи у разлоге привржености ДПС-у с разлогом се треба запитати што би они били спремни све учинити у некој напетој друштвеној ситуацији. Како би се понашали? Да ли би њихова мржња према православљу, словенству, припадницима других народа и етничких група надвладала разум ескалирајући у тежи сукоб.
Друштво које изгуби осјећај за морал и поредак, за поштовање закона, за уважавање различитости, за елементарно васпитање и опхођење у огромном је проблему. Агресивни идолопоклоници га гурају у све веће и веће ризике.
Уколико случај посланика Ивана Вуковића остане без одговора прво од стране његове матичне партије а потом и од правосудних институција Црне Горе отвара се простор за сличне наступе и у другим друштвеним структурама а самим тим и за повећање унутрашњих напетости и нестабилности.
С обзиром да је изостало било какво извињење и жаљење због изговорених (написаних) ријечи лично вјерујем да би одређена врста санкције била од васпитне користи и самом посланику Ивану Вуковићу. Тешке псовке и вулгарне увреде на вјерској основи нијесу ствар политичког увјерења и принципа како их покушава представити посланик Иван Вуковић.
