Подаци у приказаним табелама су мешовити: (1) има их из 2021. и из 2022. и (2) има оригиналних података и огледало статистика за Русију. Фиксирање података на неку ранију годину, на пример 2021, повећало би њихову тачност, али би нас удаљило од актуелних кретања: у 2022. је Русија била под мноштвом санкција колективног запада, али је при томе имала велики пораст вредности извоза услед раста цена примарних производа.
Пошто је у 2022. дошло до наглог раста вредности робне размене под утицајем раста цена примарних производа, и у 2023. ће вероватно доћи до пада вредности, за структурне анализе, попут удела ове групе земаља у укупном светском извозу и увозу по групама производа, најбоље је користити податке за 2021, за коју имамо податке за све укључене земље.
Руски министар спољних послова је БРИКС+ назвао фудбалским тимом јер се повећао на 11 земаља што је једнако броју играча у фудбалу. Овде сам укључио „резервног играча“ Хонг Конг, Кину, јер би без њега сви подаци који се тичу БРИКС-а били потцењени. Шта више, Хонг Конг би могао да се посматра као „тренер“ овог тима, јер је стекао огромно искуство у токовима робне размене и директним инвестицијама и представља велики финансијски центар који може само да олакша и убрза трговинске, инвестиционе и капиталне токове између ових 11 земаља, али и других заинтересованих земаља.
Удео БРИКС+ у укупном светском робном извозу у 2022. био је 26,9% а у светском увозу био је 21,6%.
Суфицит у робној размени (уз опрез да су подаци разнородни) износио је 1.166 милијарди долара. Насупрот њему стоји дефицит САД од 1.312 и УК од 286 милијарди долара. Финансијери дефицита САД и УК су и чланице ЕУ, а не само ових 12 земаља и специјалних зона.
Укупан извоз земаља БРИКС+ у друге чланице износио је 1.707,6 милијарди долара и представљао је 6,97% светском извоза. Увоз је био 1.625,4 милијарди и чинио је 6,49% светског увоза.
Највећи релативан значај за укупан извоз других земаља БРИКС+ има Хонг Конг, Кина јер је код њега удео ових земаља 64,4% у укупном извозу. Најмањи има код Јужне Африке (18,1%) и Кине (19,8%).
Око 40% укупног извоза у друге чланице пласирају УАЕ (40,1% од идентификованог извоза ИИ), Саудијска Арабија (39,9% од ИИ), Бразил (38,8%) и Иран (37%). Оволико велики удео указује на могућност да релативно лако поднесу трговинске санкције развијених земаља, а Русија је пример како су друге чланице ове групе земаља њој олакшале удар санкција које јој је наметнуо колективни запад.
Највећи релативан значај за укупни увоз ове земље имају код Ирана (64%) услед великог увоза ове земље из УАЕ (16,5 милијарди долара) и из Кине (12,7 милијарди долара), мада су значајни и Русија (1,7) и Индија (1,6). Иран је, попут Русије, други пример колико БРИКС+ олакшава санкције развијених земаља. Следи Етиопија са 56,5% и највећим увозом из Кине (5 милијарди долара) и Индије (2,4). Индустријски производи одавно не морају да се набављају искључиво из развијених земаља.
Осим Кине (20%) све остале чланице БРИКС+ имају удео других чланица у укупном увозу између 35,4% (УАЕ) и 46,6% (Аргентина).
Осим ове статичне табеле неопходна је и динамичка анализа претходних токова. Исто тако, потребно је пажљиво изучити како је Русија у кратком времену, против своје воље, извршила оштру преоријентацију са „бензинске станице“ Запада, где су пратећи производи на пумпи били дијаманти, злато, уран, паладијум, гас, гвожђе и много других индустријских сировина, у снабдевача глобалног југа храном, ђубривима и другим неопходним производима. Индија и УАЕ су „преузеле робу са бензинске пумпе“ и зарађују на посредничкој продаји.
Нека запажања приликом прикупљања података:
- Извоз Кине у Етиопију (2.217 милиона долара) мало је већи од извоза у Србију (2.177).
- УАЕ су друго извозно тржиште за Индију (31,3 милијарде $) након САД (80,2).
- Саудијска Арабија има 77% извоза не разврстано, па су удели свих партнера релативно мали. Упркос томе, најважнији су Кина, УАЕ и Индија. Египат је на седмом месту, испред САД.
- УАЕ имају 49% извоза не разврстано (208,4 од 425,2 милијарди $), па је слично као са Саудијском Арабијом. Код ње су Саудијска Арабија и Индија на првом и другом месту, Хонг Конг, Кина на четвртом (након Ирака), Кина на седмом, а Иран и Египат на 10. и 11. након САД на 9.
- Од пет најважнијих снабдевача тржишта Индије њих четири су земље БРИКС+: Кина, УАЕ, пре САД, и Саудијска Арабија и Русија.
- Посматрајући матрицу трговинских токова, као и њихов развој последњих година, може се уочити огроман потенцијал за развој трговинских токова који су сада релативно мали, а који могу нагло повећати вредност. Нпр. Египат је повећао увоз из Јужне Африке са 55 милиона долара у 2021. на 122 у 2022, мада је већ био 197 у 2018. Припадање истој организацији значи повећан интерес за узајамну размену те је лако могуће да овај ток премаши једну милијарду долара за 2 до 3 године. Оваквих билатералних токова који су испод потенцијала има на десетине.
Мирослав Здравковић
Извор: Макроекономија
