Улазак у Шенген и увођење евра довело је у Хрватску бројне туристе. Али, та популарност има и своје негативне стране.
Хрватска је тражена туристичка дестинација. Ове сезоне вероватно ће бити премашена рекордна 2019. година пре короне, оценило је хрватско Министарство туризма у изјави за DW. Главни разлог за пораст броја туриста је то што је Хрватска почетком године приступила шенгенском простору, што значи да за већину гостију више нема граничних контрола. Осим тога, досадашњу хрватску валуту куну заменио је евро. И то је туристима олакшало боравак у Хрватској.
„У поређењу с протеклим годинама и временом пре пандемије, у првој половини ове године забележен је раст туристичког промета“, каже један представник Министарства. До тога, између осталог, долази и због све чешћих путовања у градове и туриста који долазе само за викенд, а који сада лакше могу да допутују из других земаља Шенгена. На туризам је у Хрватској и до сада отпадало до 20 одсто БДП-а, тако да је то за ту земљу пресудна грана привреде, посебно у регионима уз море.
Евро олакшао путовања
Улазак у еврозону повећао је транспарентност тржишта, тј. туристима је сада лакше да упореде цене и квалитет услуге, каже портпарол Министарства. Осим тога, нема више ни несигурности у вези с осцилацијама курса куне према страним валутама. То туристима олакшава планирање путовања и буџета за то путовање.
„Улазак у Шенген и еврозону хрватском туризму доноси знатне предности, нарочито ако се има на уму да око 80 одсто ноћења отпада на туристе из Шенгена, а готово 60 одсто на туристе из еврозоне“, кажу у Министарству.
Ипак, у Загребу признају да нова ситуација доноси и нове проблеме. Тако су се у последње време све чешће чују притужбе на високе цене. „Свесни смо тога“, кажу у Министарству. Али, како наглашавају, за то је мање крив прелазак на другу валуту, а више инфлација у читавом свету. Анализе су показале да су цене порасле и на другим дестинацијама на Средоземљу, онима које су много дуже у еврозони.
„Нажалост, било је и случајева да је увођење евра искоришћено да се повећају цене.“ Такве „неприхватљиве одлуке“ прате надлежне институције, кажу у Министарству. А уједно и додају да је у Хрватској и даље најнижа цена бензина у Европској унији.
Kритике активиста за заштиту околине
Јасно је, међутим, да раст популарности земље с 1.880 километара обале, више од 600 острва и туристичким магнетима као што је Дубровник, има и другу страну медаље. Негативне последице масовног туризма нису изостале – рецимо у Истри, која привлачи највише туриста. Kритике долазе из организација за заштиту животне средине као што је „Зелена Истра“.
Проблеми су, како указују, „недовољна инфраструктура за збрињавање отпада, као и илегална градња или изградња читавих апартманских насеља која преко лета примају туристе, а онда су месецима празна. Ту је и приватизација плажа када локално становништво губи слободан приступ мору“, каже Дуња Мицков из „Зелене Истре“. Ни вештачко „улепшавање“ плажа није прихватљиво, наглашава Мицков. Често се догађа да се стеновита обала засипа песком како би се олакшало коришћење за туризам.
Губитак биолошке разноликости, загађење ваздуха, мора и подземних вода само су неке од последица масовног туризма по животну средину. „Али, ко то контролише? Kо се брине о томе? Све се догађа превише брзо. Реакција надлежних установа изостаје и нема казни за оне који се не придржавају закона“, каже Дуња Мицков.
Цертификат за одрживе смештаје
И у организацији за заштиту животне средине „Сунде“ размишљају о томе како да се туристичка индустрија у будућности развија одрживо. „Хрватска је последњих година доживела снажан раст туризма“, каже један представник те организације. А изазов је ускладити масовни долазак туриста с очувањем природних ресурса и културне баштине. Организација „Сунде“ недавно је покренула пројект цертификације под именом „Далматиа Греен“, којим се одликују посебно одрживи смештаји у том региону. Влада у Загребу подржава тај пројекат.
Изгледа да су и у главном граду Хрватске препознали да мора снажније да се интервенише. Влада планира опсежан закон о туризму који би требало да управља развојем на основу објективних података. Једна од многих мера је и туристички порез. Приходи од њега требало би да буду уложени у заштиту животне средине. Али, порез ће бити уведен само на оним подручјима која пате због негативних последица масовног туризма, а с његовим увођењем се не рачуна пре 2025. „Масовни туризам дефинитивно није оно што ми желимо“, кажу у Загребу. Иако се, наравно радују што је број туриста порастао.
Извор: dw
