Пише: Мирко Даутовић
Нико Израел за све ово време није казнио ни за шта чињено у последњих 80 година и у њима се створило уверење о некажњивости које је дао лично бог или историјска трагедија јеврејског народа
Газа је поприште хорора већ месецима. Злочини Израела су овековечени на сликама, на снимцима, у звучним записима који циркулишу више од 660 дана откако је рат против Хамаса почео. У међувремену, тај рат као да се окончао или постао секундаран или пуки изговор за прави циљ израелског подухвата, уклањање Палестинаца из Газе. Било истребљењем, било прогоном. Званични број мртвих је изнад 60.000, али то није прави број. Мртвих има на стотине хиљада, од метака, од бомбардовања, од глади, од болести. Неизбројиве стотине хиљада мртвих су процена, прави број ће бити установљен када преживели Палестинци буду напустили Газу и буду пребројани, или када се Уједињеним нацијама дозволи да уђу у Газу и преброје преживеле. Познајући израелске методе у решавању палестинског питања, циљ нормалних Израелаца јесте смањити број Палестинаца на њима прихватљиве бројке, до 20 одсто удела у становништву. Но, „нормалних“ Израелаца је све мање. Мешавина религијског фанатизма и националистичког уверења у изузетност је у Израелцима створила ментални вирус срџбе који жели још и још мртвих у Гази. Нико Израел за све ово време није казнио ни за шта чињено у последњих 80 година и створило се у њима уверење о некажњивости које је дао лично Бог или историјска трагедија јеврејског народа. То уверење се показало тачно када се ради о „међународној заједници“, која не реагује сем најблажим речима на призоре из Газе. У последњих месец дана, слике су још страшније него иначе.
„Геноцид“, „геноцид“…?
Израелски агенти у кључним западним медијима и владама не могу више да спрече доток бујице палестинске крви до очију грађана Велике Британије, Немачке, САД, које су највећи подржаваоци Израела, и до очију грађана целог света. Међународни суд правде још није донео одлуку у процесу који је Јужноафричка република покренула против Израела, али из свих крајева света, и из самог Израела одзвања иста реч: „Геноцид, геноцид, геноцид.“
Никада се боја крви неће спрати са оштрица плаве Давидове звезде израелске државе. Али то је и симбол јеврејске вере, старије хиљадама година од ционистичког екстремизма, и знак јеврејског народа широм света, од којих неки немају везе са Израелом, неки га подржавају, неки га критикују. Сада је неизбежно и да ће сви они да се суоче са таласом антисемитизма јер људи неће бити довољно свесни разлика између Израела и Јевреја. Тај талас је непријатност тренутно, али за 10-20 година може да прерасте у нови прогон не буду ли јеврејске заједнице и појединци радили на пресецању веза са државом на Блиском истоку и јасном осудом геноцида који чини влада Бењамина Нетањахуа.
Слике су сви видели. Деца којој се кроз танку кожу виде кости, пршљенови, ребра; којима огромне очне јабучице штрче из дупљи лица које је лице лобање пресвучене кожом. Постоје страшнији призори које нећемо ни описивати ни стављати у текст али који су доступни свима који желе да виде страву смрти човечанства у Гази. Агенције Уједињених нација говоре о томе да су људи у Гази почели да умиру сваког дана од глади. И те смрти су директан чин Израела, са предумишљајем, баш као и смрти од метака и бомби. И баш као и смрти од директног насиља, број убијених изгладњивањем је непознат. Камиони пуни хуманитарне помоћи, стотине њих, чекају на одобрење Израела да уђу у Газу, што израелске власти не дозвољавају од марта, када је Израел решио да оконча примирје и даље ослобађање талаца. Израелски пропагандисти на свим каналима су од скора почели да криве Уједињене нације и све хуманитарне организације света за ову глад. Јер, кажу Израелци, УН само треба да учествују у дистрибуцији хуманитарне помоћи коју организује злогласна „Хуманитарна фондација за Газу“ (ГХФ), ентитет основан у фебруару, чији су извори финансирања и оснивачи непознати. Влада уверење да је израелска држава иза ГХФ.
Смртоносни гхф
Први директор фондације, Џејк Вуд, је дао оставку пре него што је ГХФ уопште почела да ради, јер је увидео да иза наводне хуманитарне иницијативе стоји план о етничком чишћењу Палестинаца. У међувремену су пунктови ГХФ-а постали садистичка играоница израелских војника и плаћеника које је ГХФ ангажовала да штите пунктове од Хамаса. На изгладнеле Палестинце отварају ватру ако се понашају у складу са упутствима које војници дају преко разгласа, а која су инспирисана корејском дистопијском серијом „Игра лигње“. У серији, невољним учесницима игре лигње прети смрт за кршење правила.
У Гази, правила се стално мењају. Ако ходају преспоро, убијају их. Ако ходају пребрзо, убијају их. Ако се не стане када Израелци кажу да се стане, убијају их. Ако не крену када Израелци кажу, убијају их. Ако се приближе пункту прерано, убијају их. Ако дођу прекасно, убијају их. До краја јула, око 1.400 Палестинаца је убијено на израелским хуманитарним пунктовима. Британски хирург Ник Мејнард, који волонтира у Гази, је у интервјуу америчком НПР-у средином јула посведочио да се усталио образац рана од почетка рада ГХФ-а. Сваког дана би рањени долазили са ранама у једном делу тела. Као да су израелски војници решили да тог дана циљају људе у главу, следећег у абдомен, следећег у гениталије. Прецизност и статистичка подударност које говоре о планирању унапред какво ће осакаћење приредити Палестинцима тог дана. Подсетимо да је јула прошле године амерички хирург Марк Перлмутер говорио о огромном броју деце у узрасту од шест до десет година које су израелски снајперисти циљали у малену главу и малено срце са мајсторском прецизношћу ванземаљског ловца из научно-фантастичног серијала „Предатор“. Ове референце на поп-културу су неопходне да би нам објасниле морални оквир у којем некажњено делају израелски војници, да бисмо схватили како су Аушвиц, Баби Јар, Варшавски гето, опет могући у 2025. и како је могуће да их чине потомци људи који су преживели Холокауст. Поуке које су извукли из предавања о Холокаусту јесу да је Израелцима све допуштено због Холокауста, али и како чинити геноцид и уживати у њему. Етика СС-а, накалемљена на филмске дистопије. И „Шиндлерова листа“ и „Игре глади“.
Хуманост, међутим, не може да се скроз угаси ни у коме. Истраге говоре о скоку самоубистава међу израелским војницима који су служили у Гази и који су посведочили, можда и учествовали у геноциду. Крајем јула, педесети самоубица је био 24-годишњи Рој Васерштајн, по израелским медијима. А амерички војник који је био ангажован као плаћеник ГХФ-а, Ентони Агилар, је директно оптужио фондацију и израелску војску за ратне злочине и потпуну некомпетентност у пружању хуманитарне помоћи иза које се крије намера да се убије или осакати што већи број цивила. Агилар је нарочито био скрхан случајем 12-годишњег дечака којег су назвали Амир. Амир је ходао 12 километара да би узео пакетић хуманитарне помоћи. Агилар му је пружио пакет, који је дечак узео из Агиларове руке коју је онда пољубио, гледајући га у очи све време великим очима пуним страха и преклињања. Рекао је „шукран“, хвала на арапском, окренуо се и вратио у групицу Палестинаца с којом је дошао, кад су их Израелци засули бибер-спрејом, гранатама, и отворили ватру на њих, без икаквог повода, по Агилару. Амир је прешао 12 километара за отпатке, да би завршио као ловина предатора.
Некажњена убиства
На Западној обали, пак, Палестинца Одеха Хадалина, који је учествовао и у снимању израелско-палестинског филма који је добио оскара 2024, „Нема друге земље“, је упуцао израелски насељеник Јинон Леви. Сви сведоци су ухапшени, Леви је пуштен из притвора. Напади Израелаца, уз потпуну подршку израелске војске, су се интензивирали. Некажњено убијају и малтретирају Палестинце.
Западни званичници тешко више могу да оспоре шта се дешава, али могу да релативизују, да говоре у пасивном облику без спомињања субјекта који врши геноцид, и могу да кажњавају оне који се усуде да нешто ураде поводом тога. У Великој Британији је петоро активиста организације „Палестина акција“ упало у базу британског ваздухопловства близу Оксфорда и испрскало црвеном два авиона-танкера за које су веровали да су учествовали у снабдевању израелских авиона горивом. Због тога, британски парламент је 2. јула, прогласио целу организацију за терористичку и ставио у исту раван са Ал-Каидом или ИСИС-ом. Подршка „Акцији“, макар само ношењем њених обележја или некаквом објавом на друштвеним мрежама, може да се казни са до 14 година затвора.
На демонстрацијама које су уследиле, многи Јевреји, укључујући и преживеле Холокауста или њихове потомке су намерно носили обележја. Ухапшена је и Су Парфет, 83-годишња свештеница Англиканске цркве. Каква је разлика у односу на проглашење „ЛГБТ покрета“ терористичком организацијом у Русији? Ако је све тероризам, ако је све антисемитизам, онда ништа није. Ако је геноцид у Гази израелска самоодбрана, шта још може да буде проглашено за самоодбрану? Да ли би и превентивни нуклеарни напад могао бити проглашен за самоодбрану?
У Сједињеним Америчким Државама, власт Доналда Трампа се одлучује за све драстичније покушаје да се казне критичари Израела. Новим прописом је требало да буде регулисано да амерички градови и државе који доживе катастрофу, не могу примити помоћ Федералне агенције за управљање ванредним ситуацијама (ФЕМА), уколико су се одлучиле на бојкот Израела и израелских компанија. Дан касније, Министарство националне безбедности је порекло да је таква одредба постојала у новом пропису, али архивирани текстови доказују да јесте стајала, па је избрисана. Трамп жели да упозори Њујорк да не гласа за Зохрана Мамданија, пропалестинског кандидата за градоначелника на изборима у новембру. Ово неће бити последњи такав покушај.
Најаве неких западних земаља да ће признати Палестину делују као небитне акције. Шта ће значити признање државе кад Израел контролише ситуацију на терену и спрема се да анектира Западну обалу и Газу? Једино би изузетно строге санкције или најава војне хуманитарне интервенције могле да дозову Израелце памети, а до тога неће доћи.
У таквој атмосфери, бес индивидуа ће расти и биће често уперен и према Израелцима и, незаслужено, према Јеврејима широм света који немају везе са Израелом. Такви инциденти су почели да се дешавају и утичу на националне политике. У САД чак и припадници Трамповог МАГА покрета и проционистичке евангелистичке цркве у шоку гледају слике убијене палестинске деце које разарају све године испирања мозга проционистичком пропагандом. Јеврејска организација „Џеј-стрит“ и израелске невладине организације, и писац Давид Гросман, више не могу да поричу – у Гази се дешава геноцид, ма шта говорили, ма чиме претили Вашингтон, Лондон и Берлин.
Извор: Нови Магазин
