До јуче ми се чинило да нам о глави „раде“ само Србија и Русија. Да не часе часа још од оног опасног државног удара који су праћкама требали да изведу: старица, молер, шумокрадица и власник бирцуза из Зубиног потока. Али нас спаси Миливоје од Барјамовице.
То сам ја наивно вјерова док јуче не објавише ово истраживање о затурању трага и скивању пара и имовине на off shore дестинацијама од Британских дјевичанских острва до Панаме и Гибралтара. Тамо наш невољни предсједник Мило Ђукановић и његов приспјенак Блажо скривају на туђим именима своје с муком отете милионе и огромно богаство. Када сам прије годину и по свом пријатељу говорио да ће Ђукановића почистити странци, мислећи на најмоћније земље свијета, јер се отео контроли, ако је ње икада било код њега, и бахато се умијешао великим играчима у крупне послове међународног шверца, овај ме је гледао зачуђено као да види Колумба. Тиме свакако нијесам хтио, ни најмање, да умањим учинак величанствених литија.

Сада постаје мало јаснија слика јер се Ђукановићем позабавила организација – Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ) која окупља 150 свјетских медија и има сараднике у 117 земаља свијета. Учени кажу да се најтеже доказују очигледне ствари – истине, математичари би рекли аксиоми. То је оно када кажеш да се двије паралеле не могу никад дотаћи, а неко ко баш не конта солидно, пита јеси ли ти цртао двије паралеле од 600 м па знаш да се тамо при крају неће мало примаћи. На то ми личи ова јучерашња одбрана свог газде и шефа Ђукановића од стране оног љутитог Николића, фото модела Пеђе Бошковића и угланцаног Јефта Ераковића. Они кажу опет замешатељство против Црне Горе и њене независности, а темељ те приче је, по њима, власник њихове партије Ђукановић.
И сад би била прича о Србији и Русији, али како то упаковати у тај оквир када су истраживањем рађеним, како пишу медији, на основу 12 милиона тајних докумената, обухваћени и неки високи званичници из Београда, предсједник Русије Владимир Путин, бивши британски премијер Тони Блер и још десетине познатих личности. И наравно пјевачица Шакира. То шта Ђукановић ради у друштву пјевачица, још ако је по сриједи новац, ту нема ништа чудно. Волио он тај свијет, додуше више мелос Анадолије. Али шта ће он у друштву Путина то ми није баш јасно. За мене мање више, него како ће то поднијети комите и Андреј Николаидис, Љубо Филиповић, Раде Бојовић, Тамара Никчевић… А тек Мићо Влаховић, који ће бити најљући јер је и он кроз те шеме могао закачити коју стотину да поправи своју ликвидност. Да не мора имитирати Дарка Шуковића.

Једном другом познанику сам уочи догађаја на Цетињу, прилично невољно објашњавао да Мила не занима вјера било која дубље и дуже него мачку муж, он је тад рецитовао најопштија мјеста из репертоара Данијела Живковића. Сада је ваљда најнеупућенијем јасно зашто Мило преко своје патрије, комита и десет добро плаћених заљудњака у неколико покрета, НВО и медија диже галаму и пали аутомобилске гуме да би тобоже сачувао независност Црне Горе, која је једино угрожена од њега од сата проглашења. Уствари Мило само жели власт и не више због власти него да би имао какву такву сигурност да се неће раскринкати његови криминални послови и одузеди милиони стечени на тај начин. Јасна је ту рачуница – газди је битно имање и богаство, а онима који се у његово име гласкају испред двора доста је и комад хљеба, да не морају тражити другог газду. А добијају и много више.
Ријечју биће и наредних дана галаме и покушаја да се потпуни пад Ђукановића спријечи причом комита о угрожености државе. Али то неће имати никакав учинак ако држава и власт буду радили свој посао. Треба изабрати тужилачки савјет и реконструисати Владу да се доврши рушење криминалног режима. Нема солирања Абазовићу, нема више „Вијести“, ко и у сну помисли о здравом ткиву у ДПС тај ради за њих. Нијесам љекар, а немам слободу да питам Јефта може ли у неком организму бити здравих дјелова и ткива ако га 30 година дубе врло опак канцер.
Петар Ивановић