Хоће ли Мило старост провести у Спужу, или на Дјевичанским острвима?

До јуче ми се чинило да нам о глави „раде“ само Србија и Русија. Да не часе часа још од оног опасног државног удара који су праћкама требали да изведу: старица, молер, шумокрадица и власник бирцуза из Зубиног потока. Али нас спаси Миливоје од Барјамовице.

То сам ја наивно вјерова док јуче не објавише ово истраживање о затурању трага и скивању пара и имовине на off shore дестинацијама од Британских дјевичанских острва до Панаме и Гибралтара. Тамо наш невољни предсједник Мило Ђукановић и његов приспјенак Блажо скривају на туђим именима своје с муком отете милионе и огромно богаство. Када сам прије годину и по свом пријатељу говорио да ће Ђукановића почистити странци, мислећи на најмоћније земље свијета, јер се отео контроли, ако је ње икада било код њега, и бахато се умијешао великим играчима у крупне послове међународног шверца, овај ме је гледао зачуђено као да види Колумба. Тиме свакако нијесам хтио, ни најмање, да умањим учинак величанствених литија.

Мило и Блажо Ђукановић, (Фото: Вијести)

Сада постаје мало јаснија слика јер се Ђукановићем позабавила организација – Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ) која окупља 150 свјетских медија и има сараднике у 117 земаља свијета. Учени кажу да се најтеже доказују очигледне ствари – истине, математичари би рекли аксиоми. То је оно када кажеш да се двије паралеле не могу никад дотаћи, а неко ко баш не конта солидно, пита јеси ли ти цртао двије паралеле од 600 м па знаш да се тамо при крају неће мало примаћи. На то ми личи ова јучерашња одбрана свог газде и шефа Ђукановића од стране оног љутитог Николића, фото модела Пеђе Бошковића и угланцаног Јефта Ераковића. Они кажу опет замешатељство против Црне Горе и њене независности, а темељ те приче је, по њима, власник њихове партије Ђукановић.

И сад би била прича о Србији и Русији, али како то упаковати у тај оквир када су истраживањем рађеним, како пишу медији, на основу 12 милиона тајних докумената, обухваћени и неки високи званичници из Београда, предсједник Русије Владимир Путин, бивши британски премијер Тони Блер и још десетине познатих личности. И наравно пјевачица Шакира. То шта Ђукановић ради у друштву пјевачица, још ако је по сриједи новац, ту нема ништа чудно. Волио он тај свијет, додуше више мелос Анадолије. Али шта ће он у друштву Путина то ми није баш јасно. За мене мање више, него како ће то поднијети комите и Андреј Николаидис, Љубо Филиповић, Раде Бојовић, Тамара Никчевић… А тек Мићо Влаховић, који ће бити најљући јер је и он кроз те шеме могао закачити коју стотину да поправи своју ликвидност. Да не мора имитирати Дарка Шуковића.

Владимир Путин, (Фото: Бибиси)

Једном другом познанику сам уочи догађаја на Цетињу, прилично невољно објашњавао да Мила не занима вјера било која дубље и дуже него мачку муж, он је тад рецитовао најопштија мјеста из репертоара Данијела Живковића. Сада је ваљда најнеупућенијем јасно зашто Мило преко своје патрије, комита и десет добро плаћених заљудњака у неколико покрета, НВО и медија диже галаму и пали аутомобилске гуме да би тобоже сачувао независност Црне Горе, која је једино угрожена од њега од сата проглашења. Уствари Мило само жели власт и не више због власти него да би имао какву такву сигурност да се неће раскринкати његови криминални послови и одузеди милиони стечени на тај начин. Јасна је ту рачуница – газди је битно имање и богаство, а онима који се у његово име гласкају испред двора доста је и комад хљеба, да не морају тражити другог газду. А добијају и много више.

Ријечју биће и наредних дана галаме и покушаја да се потпуни пад Ђукановића спријечи причом комита о угрожености државе. Али то неће имати никакав учинак ако држава и власт буду радили свој посао. Треба изабрати тужилачки савјет и реконструисати Владу да се доврши рушење криминалног режима. Нема солирања Абазовићу, нема више „Вијести“, ко и у сну помисли о здравом ткиву у ДПС тај ради за њих. Нијесам љекар, а немам слободу да питам Јефта може ли у неком организму бити здравих дјелова и ткива ако га 30 година дубе врло опак канцер.

Петар Ивановић