Рођена на ноћ вештица, није још увек јасно где, али тврде да је Хрватица, Марија Оршић се сматрала музом Трећег рајха. Тврдила је да је комуницирала са људима који живе унутар земље, а касније је основала и сопствено друштво чији је циљ био стварање антигравитације свемирске летелице.
О Марији Оршић се са сигурношћу мало зна; па чак и место рођења је упитно. По некима је рођена у Загребу, други тврде да је рођена у Бечу, али је извесно да је хрватског порекла и да је вец́ као млада живела у Аустрији.
Отац Томислав је био загребачки архитекта, а мајка Сабине, Аустријанка из Беча, балерина. Само се поуздано зна како је касније пленила својом анђеоском лепотом и продорним погледом. Све остало обавијено је велом мистерије, који је она сама исплела.
Чак је и датум њеног рођења значајан – рођена је, тврдило се, 31. октобра 1895. на сам Ноћ вештица.
Тврдила је да јој је мајка још као девојчици причала о напредној раси људи из далеке галаксије која је долазила на Земљу да се помеша са људима на Земљи са циљем стварања супериорније расе.
Говорила је да је од најранијег детињства имала натприродне способности и комуницирала са духовима и да је била у контакту са ванземаљцима који ц́е немачки народ довести до својеврсног спаса.
Њене приче о супериорним биц́има из планетарног система око звезде Алдебаран која су посадила семе цивилизације, колико год фантастично звучале, биле су велика утеха пораженој Немачкој.
Народ који је пре Првог светског рата живео у растућој и моћној империји, после пораза, суочен са бедом свакодневице и потпуним урушавањем система вредности на који је навикао, спремно се окренуо прошлости, мистицизму или било чему другом.
Поготово када су такве приче долазиле од жене која плени пажњу натприродном лепотом, продорним плавим очима и дугом плавом косом.
Успон национализма и окултизма
Осим тога, ништа од онога што је рекла није било нечувено. Жестоко се залагала за уједињење Немачке и Аустрије (што је био један од планова за уједињење Немачке од почетка 19. века), идеје супериорне нације и расе постојале су много раније, као и веровања да су стари народи поседовали увид у изгубљене тајне.
А друштво „Тула“ којем је припадала било би само једна од многих окултних група да није било нациста који су све ове идеје обликовали у неку врсту (и често контрадикторног) купуса веровања и наметнули их нацији којој је била потребна нада по сваку цену.
За њену везу са нацистима је заслужан Карл Хаусхофер, који ју је увео у друштво „Тула“. Бивши генерал немачке царске војске, професор геополитике и близак пријатељ Рудолфа Хеса, у децембру 1919. је наводно представио две младе жене натприродне лепоте окупљенима у колиби у Алпима близу Берхтесгадена.
Једна од њих је била веома тиха, имала је једва 18 година и упознала се са Зигруном, што је име једне од Валкирија из нордијске митологије.
Друга жена је била Марија Оршић. Обе су имале изузетно дугу косу скупљену у репове. По њиховом веровању, та дуга коса им је омогућила да дођу у контакт са другим димензијама постојања.
Тајно друштво „Тула“ окупило је Немце који су веровали у окултизам, били опседнути пореклом, а главни циљ им је био да пронађу Тулу, митску земљу коју помињу древни географи.
Али док су у антици веровали да је то далека права земља на рубу света, окупљени у Друштву „Тула“ били су уверени да је то нека врста нордијске Атлантиде – изгубљене земље у којој су живели чувени аријевски надри.
Потрага за антигравитационим свемирским бродом и људима у унутрашњости Земље
Каснијим успоном нациста, друштво је формално распуштено, али су главни актери друштва били и вође Трећег рајха. А једна од кључних личности била је Марија Оршић.
Окупила је око себе групу девојака које су, како је тврдила, биле попут ње, ванчулних способности. Група, која је деловала у оквиру „Туле“, названа је Друштво Врил. Врло мало се зна о друштву, које је наводно наставиле да ради чак и када је „Тула“ формално укинут.
О њему пишу Жак Берже и Луис Пауелс у „Чаробњаковом свитању“, а помиње га немачки ракетни научник који је побегао у Сједињене Државе 1937. године, али као пример „небулозног друштва заснованог на роману“ (конкретно, Едварда Булвера). – Литонов роман Долазећа трка).
Поред успостављања контакта са другим димензијама, било са ванземаљским Аријевцима са Алдерана или са супериорном расом за коју се веровало да живи у унутрашњости Земље, која је заправо шупља, Маријино друштво Врил је имало прилично практичан циљ – стварање антигравитације свемирске летелице.
Стога се, поред идеолошких поставки нацистичког покрета, Марија Оршић и њено друштво везују за технолошки напредак Трећег рајха јер је тврдила да прима поруке из других светова који „дају технологију Немцима да прочисте свет“. Већ током рата почеле су да круже гласине о немачким летећим тањирима, а чак је и савезничка војна обавештајна служба озбиљно схватала такве извештаје пилота.
Међутим, нацистичка Немачка је развила први млазни авион и прве вођене ракете.
Мит је прерастао Марију
Иако Трећи рајх није имао летеће тањире, Марија није добијала сигнале са нацртима кроз своју дугу косу, а ни у најфантастичнијој машти не може се рећи да је Земља шупља и да је насељена прогресивном расом која жели нацисте на власти. Зато је Марија, којој се после рата губи сваки траг, у послератном периоду постала познатија него икада.
Тако је 1992. године један филоусташки сајт за продају „хрватских“ поштанских марака објавио серију са Маријом Оршић.
Извор: Б92
