Скуп на цетињском тргу који је „рашчинио“ већ давно рашчињеног Мираша, а који је промовисао за владику грађанина Бојана Бојовића, протекао је уз лајт-мотив „канонизације“ покојног архимандрита Антонија Абрамовића.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
О овом покојнику се развија мит као да је ријеч о „првом поглавару обновљене ЦПЦ“ који је „за разлику од Мираша“ био прави „црногорски владика“. На ту причу се још увјек каче и поједини „стари Либерали“, и неопредијељени индипендентисти.
Зато користим прилику да јавност подсјетим на неколико чињеница:
Архимандрит Антоније Абрамовић није, чак ни у неком игроказу (као Мираш са рашчињеним владикама у Бугарској) никада хиротонисан за владику, ни од кога.
Уочи Лучиндана 1993. године и „проглашења ЦПЦ“ архимандрит Антоније је добио забрану свештенослужења од поглавара Америчке Православне Цркве (чији је Антоније био клирик) Митрополита г. Теодосија, због „канонских преступа и лажног представљања“.
Поводом устоличења овог „архимандрита“ за владику (иако он никад није, чак ни лажно, хиротонисан за епископа) Мило Ђукановић је 26. децембра 1993.г. писао патријарху Павлу у Београд (тачно прије 30 година) да Влада Црне Горе неће дозволити „рушење устројства и живота СПЦ“ у Црној Гори.
Чин „устоличења“ рашчињеног архимандрита осудио је и лидер Либерала Славко Перовић, писмом упућеном Абрамовићу а објављеном у „Либералу“ 9. јануара 1994. године.
27. априла 1994. године Уставни суд Црне Горе, на челу са Благотом Митрићем, установио је да „нијесу у складу са Уставом РЦГ и законом“ одредбе „Одбора за обнављање аутокефалности ЦПЦ“.
До читања у сљедећем броју.