Preveo: M. M. Milojević
Pišu: Ernest Šejder/Džaret Renšo
Trampova administracija nastoji da obezbedi vlasnički udeo od najmanje deset odsto u kompaniji Litijum Amerikas pošto je iznova pokrenula pregovore o uslovima 2,26 milijarde dolara vrednog zajma koji je kompaniji dalo Ministarstvo za energetiku, prema onome što su dve osobe upoznate sa ovim razgovorima prenele izveštačima Rojtersa. Zajam je odobren za pokretanje projekta Taker Pas (Thacker Pass), zajedno sa Dženeral motorsom. Predloženi vlasnički udeo je poslednji primer neposredne intervencije Trampove administracije u američku ekonomiju pošto je preuzela vlasničke udele u Intelu, Em-pi Materijals i drugim američkim tehnološkim i rudarskim kompanijama kako bi promovisala one industrije za koje smatra da su kritično važne po nacionalnu bezbednost.
Procenjeno je da će rudnik Taker Pas postati najveći izvor litijuma na Zapadnoj hemisferi nakon što bude otvoren 2028. godine. Pripremni radovi teku već skoro godinu dana i u njih je uključeno 600 ugovoraca na mestu koje se nalazi oko četrdeset kilometara južno od granice Nevade sa Oregonom. Taker Pas smatra se ključnim činiocem o osiguravanju domaćeg lanca snabdevanja, što je deo dugotrajnog vašingtonskog nastojanja da poveća američku proizvodnju litijuma, metala koji se koristi za izradu baterija za električne automobile i drugu elektroniku.
„Predsednik Tramp podržava ovaj projekat. On želi da on uspe ali i da bude pošten prema poreskim obveznicima“, naveli su iz Bele kuće u izjavi za Rojters. „Ali nema nečeg što bi bio besplatan novac“. Vrednost akcija Litijum Amerikas porasla je otprilike osamdeset odsto, sa tri dolara po deonici na pet i po dolara po deonici, nakon što je ova vest došla do berzanskih trgovaca. Ovaj projekat dugo su i demokrate i republikanci isticali kao ključan način da se uveća američka proizvodnja kritičnih minerala i da se prekine oslanjanje na Kinu, najvećeg prerađivača litijuma na svetu. Sjedinjene Države proizvode manje od pet hiljada metričkih tona litijuma u pogonu u Nevadi koji se nalazi u vlasništvu kompanije Albemarl (Albemarle). Očekuje se da Taker Pas u prvoj fazi proizvodi četrdeset hiljada tona litijum karbonata godišnje, onakvog kvaliteta kakav je pogodan za izradu baterija, što bi bilo dovoljno za osamsto hiljada električnih automobila.
Kina igra dominantnu ulogu u globalnom lancu snabdevanja litijumom, proizvodeći više od 40.000 metričkih tona godišnje, što je čini trećim najvećim proizvođačem posle Australije i Čilea. Kineski uticaj je mnogo veći u rafinaciji, gde obuhvata 75 odsto svetskih kapaciteta prerade litijuma u materijal koji je pogodan za proizvodnju baterija. Projekat Taker Pas vredan 2,93 milijarde dolara odobren je pred kraj prvog Trampovog predsedničkog mandata. Zajam je dat na dvadeset četiri godine, uz kamatnu stopu koja je zasnovana na kamatnoj stopi američkog Ministarstva finansija u vreme isplate svake tranše.
Litijum Amerikas je trebalo da povuče prva sredstva iz zajma ranije ovog meseca, ali su zvaničnici Trampove administracije pokušali da iznova pregovaraju o uslovima zajma zbog zabrinutosti oko sposobnosti kompanije da vrati sredstva s obzirom na niske cene litijuma usled prekomerne proizvodnje u Kini. O raspravama oko preispitivanja uslova zajma prvo je izvestio vašingtonski medij Fri Bekon. Ranije nije izveštavano o zahtevu administracije da preuzme vlasnički udeo.
Dženeral motors, koji je investirao 625 miliona dolara u ovaj rudnik prošle godine za vlasnički udeo od 38 odsto, imao pravo preče kupovine celokupne količine litijuma koji se bude proizvodio u prvoj fazi i dela onog koji se bude proizveo u drugoj fazi tokom narednih dvadeset godina, iako Trampovi zvaničnici sada nastoje da dobiju garancije kako će Dženeral motors otkupljivati ovaj metal, prema izvorima.
Zahtev o vlasničkom udelu iznet je poslednjih meseci tokom rasprave o rokovima amortizacije zajma, u kojoj je kompanija Litijum Amerikas predložila izmenu roka kada bi trebalo da bude isplaćena glavnica iako nije predložena promena roka isplate ukupnog iznosa zajma ili interes koji bi bio isplaćen Kancelariji za zajmove (Loan Programs Office) prema jednom od izvora. Odgovarajući na ovaj zahtev kako bi zaključila kredit i obezbedila finansiranje, kompanija Litijum Amerikas je ranije ove nedelje ponudila vladi besplatna opciona prava (warrants) koja bi odgovarala vrednosti 5 do 10 odsto njenih običnih akcija, kao i sredstva za pokrivanje svih troškova nastalih promenom rasporeda otplate kredita, navodi izvor upoznat sa tokom ovih razgovora. Trampovi zvaničnici takođe pritiskaju Dženeral motors da odustane od kontrole dela projekta i preda je Vašingtonu, prema navodima jednog od izvora. Dženeral motors koji se oslanja na Taker Pas za snabdevanje velikim delom potrebnog litijuma za elektrifikaciju nazvao je zajam „neophodnim segmentom finansiranja kako bi se komercijalizovao ovaj važan nacionalni resurs“ i istakao je da je Tramp „snažno podržavao“ otvaranje rudnika u svom prvom mandatu.
„Imamo poverenje u ovaj projekat koji podupire ciljeve predsedničke administracije“, naveo je portparol Dženeral motorsa u izjavi za Rojters. Iz Litijum Amerikas odbili su da komentariše tekuće pregovore ali navode: „Poštujemo odluku Kancelarije za programe zajmova da se upuste u restrukturiranje i ostajemo aktivni učesnici u raspravama sa Ministarstvom za energetiku i našim partnerom, Dženeral motorskom te ćemo blagovremeno objavljivati nove pomake“. Vašington raspolaže zaštitnim mehanizmima svoje investicije što je deo izvornih uslova za davanje zajma, uključujući nekoliko klauzula koje pružaju mogućnost da preuzmu projekat ukoliko dođe do kašnjenja ili velikih prekoračenja troškova. Litijum Amerikas, kompanija koja ima procenjenu tržišnu vrednost od sedamsto pedeset miliona dolara, ubraja se u nekoliko kompanija – među kojima su Jonir, Ekson mobajl, Standard litijum i druge – koje razvijaju američke litijumske projekte.
Izveštavali su Ernest Šejder i Džeret Renšou; uredili Veronika Braun i Majkl Lermont
Izvor: Rojters
