Cреда, 13 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Хавијер Блас: Када ће коначно шок енергетских цена погодити Европу?

Журнал
Published: 8. мај, 2026.
Share
Фото: Cyprus economic society
SHARE

Пише: Хавијер Блас

Превео: Милош М. Милојевић

Европско тржиште електричном енергијом је мирно упркос нафтном шоку изазваном Иранским ратом, а велепродајне цене електричне енергије остају знатно испод врхунца од пре четири године.

Цена за пословне кориснике, које су уско повезане са велепродајним ценама, могле би чак и да опадну уколико овај ниво цена буде потрајао, а краткорочно би цена за домаћинства једва нешто порасла

Ова промена настала је због више различитих фактора укључујући стање нуклеарних електрана и хидроцентрала, повећање соларних капацитета, боље снабдевање природним гасом и милијарде евра инвестиција у побољшање електричне мреже

Рачуни за електричну енергију постали су одређујући чинилац европске енергетске кризе 2022. године. Француске пекаре, британски пабови, немачке продавнице – сви су објављивали на друштвеним мрежама снимке својих рачуна који терају сузе на очи. Енергетско комешање 2026. године је другачије. Упркос нафтном шоку изазваног ратом у Ирану, европско тржиште електричне енергије је мирно.

Француско тржиште, које је било у епицентру електричног грча 2022. године, се посебно издваја. Струја купљена по референтном једногодишњем уговору прелази из руке у руку за 50 евра (58,6 америчких долара) по мегават-часу, отприлике исто као и пре рата и тек један делић колико је коштало када су у августу 2022. године забележене рекордне цене од 1.130 долара по мегават-часу.

Европа избегава струјну кризу

Француски велепродајни једногодишњи уговор за  куповину унапред електричне енергије базног оптерећења

Слична прича је и у Немачкој, Великој Британији, Италији и Шпанији, где велепродајне цене електричне енергије остају далеко испод највиших вредности забележених пре четири године и близу су уобичајеним ценама из 2025. године. Уколико цене на овом нивоу буду потрајале, потрошачке цене електричне енергије краткорочно би једва могле да се нешто помакну навише. Цене за индустријске кориснике, које су ближе повезане са велепродајним ценама могле би чак и да опадну.

Важност електричне енергије, посебно за мале компаније и компаније средње величине је оно што је енергетски шок из 2022. године учинило толико деструктивним – и толико инфлаторним пошто су разна мала и средња предузећа повисила своје цене како би се одржала на површини. За ова мања предузећа, рачуни за електричну енергију који су уобичајено износили неколико стотина евра скочили су на више хиљада евра, што су постали догађаји који воде до ивице банкрота.

Ипак контраст између опште енергетске кризе 2022. године – која је почела руском инвазијом на Украјину и њеним утицајем на гасно тржиште – и данашњег шока којим доминира нафта не привлачи онолико пажње колико заслужује. Енергетско тржиште знатно се променило током претходна пола века али многи га и даље анализирају кроз свенафтно сочиво које припада једној давно ишчезлој епохи. Сада је електрична енергија многим компанијама важнија од црне твари, посебно онима из, у Европи економски кључног, услужног сектора.

Шта се налази у основи ових промена? Па, за почетак, стање добављача нуклеарне и хидроенергије на континенту, плус успон соларне енергије и боље снабдевање природним гасом. Затим, ту су и лекције научене после 2022. године о управљању интеграцијом обновљивих извора енергије, претворене у милијарде евра инвестиција у надоградњу електроенергетске мреже.

Моћ француске нуклеарне индустрије

Атомска производња електричне енергије нагло се опоравила 2026. године у односу на кризно слаб ниво од пре четири године, када су десетине реактора престале са радом због одржавања

Када се посматра само нуклеарни сектор ствари не би могле бити различитије. Када се вратимо натраг у 2021. и 2022. годину француска атомска индустрија је била у кризи, са десетинама реактора затворених због поправки и инспекција након што су се појавиле пукотине у неким од њихових варова. На доњој тачки, француске нуклеарне електране радиле су на најнижем капацитету забележеном за тридесет година са капацитетима од мање од 21 гигавата, што је делић од 45 до 55 гигавата који су уобичајено на располагању. И ово није био проблем само за париску владу. Француски реактори играју такође несразмерно велику улогу у обезбеђивању базне електричне енергије Немачкој.

Ако се нуклеарна енергија повратила, то се десило и са хидроенергијом. Иако је често занемарен ово је четврти највећи извор електричне енергије у Европској унији после гаса, нуклеарне енергије и ветра и генерише неких 14 одсто електричне енергије савеза. Натраг 2022. године континент је патио од онога што је Ембер, тинк тенк који се бави зеленом енергијом, описао као сушу каква се бележи једном у петсто година, уз најмању производњу постројења која се користе природним речним током забележеном током више од двадесет година. Од тада, жестоке кише у јужној Европи и уобичајене падавине другде су побољшале генерисање електричне енергије. Само се нордијске државе суочавају са водним дефицитом.

После овога на ред долази соларна енергија, област у коју се много улаже у Европи, коначно заједно са батеријама. Соларна производња електричне енергије бележи нове рекорде широм више тржишта на континенту, потискујући краткорочне цене електричне енергије испод нуле током многих викенда. У сунчаној Шпанији просечна краткорочна цена електричне енергије, позната као „дан унапред“ падала је на свега 18 центи 28. марта, што је најнижа вредност забележена током више од деценије. У Немачкој цене су бележиле негативне вредности последњих дана. Натраг 2022. године оне су биле више од 200 евра по мегават-часу.

Сунце сија над Европом

Просечна шпанска цена базне електричне енергије дан унапред показује растући утицај генерисања енергије уз помоћ соларних панела, уз цене које су недавно пале на нулу

 

Ирански сукоб и затварање Ормуског мореуза утицало је, разуме се, на европско снабдевање природним гасом. Али није на краткорочно снабдевање као што се десило 2021-2022. године. Иако је губитак катарске производње знатан, Кина је знатно смањила увоз газа, што је ублажило ударац. За сада референтне цене гаса у Европи стабилизовале су се на око 45 евра за мегават-час, што је пад са највише вредности забележене током рата од 75 евра, и знатно испод историјски највише забележене вредности од 345 евра из јула 2022. године.

Са ценама далеко испод највиших вредности од пре четири године, гасне електричне централе не погурују цене електричне енергије навише на исти начин као што су то раније чиниле.

На крају, европско инвестирање у електричну мрежу се исплати. Пре четири године континент се борио са уским грлима у преносној мрежи, недостатком батерија и уопште узев застарелим системима. Комбинација је резултовала притисцима који су понекад погуривали велепродајне цене, чак и током неколико часова, до узнемирујућег нивоа. Британска мрежа је у једном тренутку активирала ванредни протокол у Лондону, купујући електричну енергију по цени 5000 процената већој од уобичајених вредности како би одржала светла упаљеним. Овога пута инфраструктура се држи далеко боље захваљујући више милијарди евра нових инвестиција.

Узмимо све ово у обзир и Европа се суочава са оном што су многи означили као највећи енергетски поремећај икада забележен уз цене електричне енергије које не изазивају панику. Уколико се размотре уговори за куповину годину дана унапред, немачка референтна цена електричне енергије виша је само 4 одсто у односу на просечне вредности 2025. године. У поређењу са 2022, цене су ниже за 90 одсто. То је добар део разлога зашто садашња енергетска криза Европљанима не личи на кризу, барем не још увек. Стога, да, постоји нафтни шок: то показује цена авионског горива. Свеобухватни енергетски шок? Не баш.

Извор: Блумберг

TAGGED:ЕвропаекономијаМилош М. МилојевићХавијер Бласцене
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Поп рецензије (171): Жена, Црква, друштво
Next Article Никодим Милаш – Свети Василије Острошки, Разјашњење једнога питања из светитељевог живота (трећи дио)

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Развојна банка Црне Горе – Corny copiae

Пише: мр Стеван Гајевић Овај чланак смо почели једним латинским епитафом: Corny copiae – рог…

By Журнал

Да ли је острво Окинава најздравије место на свету

Изгледа да је тајна дугог и здравог живота пронађена на малом острву у близини обала…

By Журнал

Џефри Сакс: Геополитика мира

Аутор: Џефри Сакс Ово је уређени транскрипт говора професора Џефрија Сакса у Европском парламенту на…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Апел Иницијативе „Ми знамо ко смо“

By Журнал
Гледишта

ВАР СОБА: Србија показала „ону ствар“

By Журнал
Гледишта

Александар Живковић: Никеја 2025 – ништа од уједињења хришћана, за сада

By Журнал
Гледишта

Александар Живковић: Изгон Пете

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?