Velika je ljubav nobelovca Petera Handkea prema srpskim rekama, ljubav koja je inspirisala i ispisala njegovo „Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Morave i Drine“ ili „Pravda za Srbiju“, ista ona koja ga vuče na obale Velike Morave, katkad i po tri puta godišnje.
Poslednji put, kraj Velike se Morave veliki pisac prošetao juče, u društvu svog prijatelja i prevodioca, a srpskog pisca Žarka Radakovića, te reditelja Gorana Radovanovića, autora filma „Čekajući Handkea“.
Čuveni vinar Miodrag Mija Radovanović, čiji je Podrum „Radovanović“ utemeljio bijenalnu književnu nagradu, koju su tokom proteklih godina, među nekolicinom znamenitih pisaca, ponela i dva akademika – odlučio je da Handkeovu ljubav prema Moravi i prijateljstvo prema Srbiji nagradi jednim posebnim, vanrednim priznanjem. Tako je sinoć, na sopstveno iznenađenje, nobelovac ovenčan poveljom kao znamenom prijateljstva i u čast svih budućih susreta sa srpskim, i narodom pomoravskog kraja, dok je sa sobom poneo i barik, odnosno 225 litara vrhunskog vina. On se svojim domaćinima odužio čitanjem odlomaka iz svojih knjiga na – srpskom!
– Handke je žarko poželeo da ponovo dođe na Moravu, gde često posećuje svog prijatelja Zlatka, i ovo se pokazalo kao sjajna prilika da ga Mija Radovanović nagradi izuzetnim priznanjem za svu ljubav prema Srbiji i našem kulturnom identitetu – rekao je za „Novosti“ reditelj Goran Radovanović, otkrivajući da je gde god su stali, narod zastajao da pozdravi pisca, slika se sa njim i zahvali mu za podršku srpskom kulturnom biću i narodu, i u najtežim momentima.
Blizak prijatelj nobelovca, Radaković, otkrio nam je da Handkeova fascinacija srpskim rekama ne jenjava još od doba kada je pisao knjigu u čijem su se fokusu, i naslovu one našle.
– Dunav, Sava, Drina i Morava centralna su tema prve u seriji njegovih knjiga o Jugoslaviji, odnosno Srbiji, kojom je Handke pokušao da naglasi da, iako nema izlaz na more, Srbija može da se podiči tim svojim, moćnim rekama koje su simbol postojanja i trajanja našeg naroda – kaže Radaković, dodajući da je baš Morava među njima ona koja zauzima centralno mesto, svojevrsna „žila kucavica“, te da joj se Peter vrlo često vraća.
– Od 1995. on na svakih nekoliko meseci putuje ovamo, uvek strogo privatno, jer pisanje jeste samoća, usamljenička delatnost, te i Handke oseća veliku potrebu da se distancira od medijske stvarnosti. Među mnoštvom njegovih poseta Moravi i prijatelju Zlatku, ovoga puta i Vinariji „Radovanović“, vrlo su retke one zvanične. Ova se poseta, isplanirana tek pre nekoliko nedelja, pokazala kao sjajna prilika da Peterova velika ljubav, poštovanje i podrška koje dosledno ukazuje našem narodu, ostanu ovenčane i ovim lepim priznanjem.
Podsetimo, ovom su vrhunskom intelektualcu svetskog renomea, danas i nobelovcu, piscu uvek beskompromisno doslednom svom putu, oduzimane nagrade, odlagane predstave, otkazivana gostovanja… Handke je ostao na svom putu, a na tom ga je putu srce odvelo i do Kosova i Metohije, posećivao je manastire, izolovane srpske enklave, spavao među tim ljudima, slušao ih, donosio pomoć. Napisao je, o svemu tome, svoju pobunu, svoju istinu.
I, baš kao što je veliki Emil Zola davno uzviknuo „Optužujem!“ da ceo svet čuje, tako je i Handke povikao „Pravda za Srbiju“ – i tim svojim uzvikom (pod)naslovio knjigu, putopis, o svom prvom putovanju u Srbiju, i prvoj poseti obalama njenih reka.
Izvor: Novosti
