Својевремено је председник Србије Александар Вучић одбацио тврдње да је, ипак, дозволио шетњу у оквиру Европрајда у Београду због притисака америчког амбасадора Кристофера Хила, додајући како њему ниједан амбасадор не може ништа да нареди.
Да се подсјетимо, поред стриктно забране Вучића и бунта народа Србије, тај Европрајд се ипак десио. У ствари, десио се Кристофер Хил. Самим тим, позната и стандардна реторика да „Србији ниједан амбасадор не може ништа да нареди“ из којег слиједи да званични Београд може да држи лекције по региону на ту тему, укључујући и Црну Гору, очито „не пије воду“. То је, запросто, нетачно. Самим тим су и придике региону да се требају „угледати на Србију“ излишне јер су засноване на опсјени и лажи.
На овогодишњем Прајду у Београду извјесни Немања Шаровић се у улози ТВ водитеља сусрео са Кристофером Хилом, америчким амбасадором у Београду и поводом познате ситуације око Европрајда отворено га питао: „Да ли сте ви прави предсједник Србије?“. Питање је у великој мјери било исправно, јер, изузев Русије и Кине, амерички амбасадори су уз асистенцију амбасада Квинте: намјесници свих држава у којима обитавају.
Цијена коју Русија плаћа за самостални државни пут и супротстављање вољи Запада је очита: крвави рат у Украјини. Кина се припрема за сукоб са Западом „штанцујући“ носаче авиона, вјештачка острва као базе за аеродроме, стратешке подморнице и нове ракетне носаче за нуклеарне бомбе, јер јој је отворено речено да је послије Русије она следећа на реду.
Није само Европрајд показао да се Србија савија и брзо ломи под притиском суперсила, оличених кроз њихове амбасаде. Примјера има много, ево једног недавног. Наиме, седмог септембра ове године прва дама Србије је била у посјети Кијеву као гост манифестације: „Трећи самит првих леди и џентлмена“. Званично се сусрела с предсједником Украјине Володимиром Зеленским и с њим фотографисала по правилима жанра, чиме је „показала солидарност с Украјином“.
Потом је била у посјети Кијевско-печорској лаври и запалила свијећу у Успенском сабору светиње из које су брутално избачене православне владике, монаси и свештенство а вјерници растјерани силом државног апарата уз бесконачна унижења и увреде. Друштво јој је правио некакав Аврам Лотиш, садашњи намјесник отете и унеређене светиње. И све се то десило упркос факту да је Српска православна црква децидно рекла да једино признаје Украјинску православну цркву Московског патријархата.
Оне Цркве која је истјерана из Кијевско-печорске лавре, а чији се свештеници и вјерници свакодневно, брутално истјерују по свим просторима Украјине гдје постоје православне цркве. Дакле, власт у Кијеву је на овој манифестацији све урадила да се унизи став Српске православне цркве, потврђујући тиме правило да власт у Београду мора беспоговорно слушати Запад, прије свега у ономе што уопште не жели да уради.
При чему се никакве замерке првој дами Србије по овом поводу не могу предјављивати, у окружењу силе она није имала право нити је смјела урадити било што другачије. Замјерке се у овом случају могу и морају упутити „продавачима магле“ у Србији и Црној Гори, који грађанима „соле памет“ да се „по сваку цијену“ мора водити рат против амбасада Квинте.
Утврђујући, при томе, да Србија тај „рат“ против амбасада води и добија, што је нетачно. Србија тај „рат“ очито губи с очитом намјером „куповине времена“ док се геостратешка ситуација у свијету не промијени. И ту нас чека коначни закључак, без геополитичких промјена у свијету било каква борба против „амбасада“ Квинте је немогућа. Наравно, то као да не знају домаћи политички „борци против амбасада“, који мисле да се тај проблем рјешава оштрим изјавама и коментарима на Фејсбуку који отприлике почињу са: „као што сам већ раније рекао…“.
Још се праве како им није јасно да као поткрепљење за своју причу морају имати нуклеарну тријаду, стотине дивизија и ескадрила, као и пола планете иза себе као логистику. Умјесто тога они имају само „миша“ у рукама, на радном столу, и сумњиву визију пројекције „великог себе“ што је, очито, више него недовољно за циљ који су грешком логике себи поставили.
Извор: Војин Грубач/Фејсбук
