Габријел Ескобар је сива еминенција Вашингтона, задужена да „савијањем и ломљењем руку“ жестоко спроведе вољу империје на Балкану
Сва средства су му на располагању, све што пожели, тако да је политички неодговорно-неозбиљно третирати његове изјаве, гдје се много тога може „прочитати између редова“.
Уосталом, ту силу смо видјели у случају Вучића којег је Габријел с планом око Космета довео у стање плача с опасностима о којима не треба трошити ријечи.
Елем, таква је и изјава Ескобара да ће „Русија покушати да изазове тензије и сукобе у Црној Гори у предизборном периоду“!?
Ескобар одлично зна да ће у предизборном периоду тензије, ултрашовинизме и обијесне испаде на радикалним основама мржње, изазивати искључиво и само кандидат ДПС-а, и нико више.
Драгиња је у овој причи неважни фактор.
Ђукановић другачије не умије, он је у бразди политичког лудила којег пласира годинама.
Шта тада значи изјава Ескобара, ако је то тако?
Врло просто, то значи да је за Вашингтон недопустиво да предсједник Црне Горе буде кандидат ДФ и оних странака које ту кандидатуру подржавају а то значи сљедеће: Нови предсједник Црне Горе ће бити Милатовић или Бечић, а уколико кандидат ДФ буде у другом кругу, побиједиће Ђукановић.
Уколико нови предсједник буде ипак из ДФ, његова судбина ће бити копија политичке судбине Вучића, а вјероватно и гора.
Ништа кандидату ДФ-а неће помоћи помирљива кампања, избалансираност коју поседује, у питању су „више силе“ које му нијесу по снази да се с њима бори.
Зато је једини прави избор кандидата за предсједника била варијанта јединственог нестраначког кандидата, која је одговарала жељама народа и реалном распореду политичких сила на Балкану.
Извор: Војин Грубач/Фејсбук
