Општепозната је ствар да је злочиначки режим Мила Ђукановића владао на сијању мржње међу разним етничким и вјерским групама у Црној Гори, прије свега преко многобројних, моћних медија које је држао под контролом, али и десетина пропагандиста и колумниста који су били упрегнути у заокружени систем његовог политичког сатанизма.
Пише: Војин Грубач
У том смислу, кључно је било држати под контролом гласачко тијело мањинских народа, прије свега муслиманско-бошњачког националног корпуса, без којег се режим
Ђукановића није могао одржати нити један дан. Најбољи начин за достизање тога циља било је стално измишљање четника, чиме су се бавили многи Ђукановићеви колумнисти, папагајски упорно и свакодневно.
Ипак, међу њима се посебно истицао босански текстописац Драган Бурсаћ који је био шампион у плашењу Бошњака „четницима“, што најбоље показују наслови његових текстова, који довољно говоре о садржају тих приземних памфлета којима је грађане Црне Горе и региона малтретирао годинама.
Четници у насловима тестова Бурсаћа
Ево неких наслова текстова Драгана Бурсаћа, које је писао у нешто дужем периоду:
«Четник у мору!», „Девојке воле само четнике?», «Четнички геноцид над Србима!», „Четници ослободиоци!», «Четници са Планете мајмуна», «Усташе и четници, вјечна браћа», «Четници ће вам опростити што су вас тукли», «И шта кажете четници, крстиће се и ко неће?!», «Четници, нисам побјегао у Сарајево, нећете ме отјерати», «Кад четници вијећају о антифашизму», «Како иде подршка четницима, господо из амбасаде?», «Брисел да призна четнике за антифашисте».
Али, не само то, већ и овако: «Четници у Црној Гори ће коначно добити своје улице, зар је то још некоме чудно?», «Четник Живковић уз благослов Србије слушао Путина из првих редова», «Четнички споменичари на средњем прсту Марка Ковачевића», «Четници, припејд љевичари и остала багра док вечерас бирају између Пригожина и Путина», «На власти у РС-у су криминалци који би вољели да су четници, а опозиција су четници који би вољели да су поново на власти», «Стоп четницима! Најзад одлична вијест! Побједа нормалних људи и здравог разума!», «Кад четници вијећају о антифашизму», «Сарајевски четници Којовић и Мандић, Четник Човић у Бањалуци».
И још више, и додатно од Бурсаћа: «Данас су митинговали четници који би жељели да су лопови, и лопови који би жељели да су већи четници», «Ватерполист је дијете, не четник. Четници вам долазе у лимузинама», «Како су четници постали добри момци у пола БиХ», «Мехо и цијев, против четничке доброте», «Четници антифашисти убише издајника Бошка Буху!», «Бранко Ћопић, четник из Азербејџана», «Четник Станивуковић негира постојање Црногораца».
Бурсаћева епопеја борбе са измишљеним четницима је достигла врхунац послије побједе литијског покрета и Митрополита Амфилохија над режимом Ђукановића 30. августа 2020. године. У четничке редове је одмах „уписао“ премијера Кривокапића, чланове „апостолске Владе“, посебно Дритана Абазовића и Весну Братић, њима додао Алексу Бечића а да о лидерима ЗБЦГ не говоримо.
Огањ у ватру медијских хајки су дали изненадни шовинистички графити који су се појавили у Пљевљима, међу којима су се посебно истицали: „Турци, селите се“ и „Полећела црна птица, Пљевља биће Сребреница“! Наравно, кривцима су означени политички противници Ђукановића иако је било јасно да је то апсурдно чак и помислити али, хајка је добила замах.
Све је то несрећни и јадни Драган Бурсаћ лијепо кроз вријеме конструисао, ткао приче о четницима, док га ових дана није „ударио гром“ и срушио му колумнистичку шовинистичку епопеју коју је годинама брижљиво слагао на Ђукановићевим медијима.
Јер, на основу Скај апликација је утврђено да је Петар Лазовић, теренски активиста ДПС-а наредио исписивање скаредних антимуслиманских графита у Пљевљима.
То значи само једно: да је „црна пљеваљска птица“ излетјела из гнијезда политичког штаба ДПС-а! Или није тако? Да се разумијемо, тај пљевљски случај ширења мржње је био само врх леденог бријега. Јер, сада можемо са великом тачношћу тврдити да је појава антимуслиманских графита у Црној Гори 2012. и 2016. године такође била режија ДПС-а и режима Мила Ђукановића.
Што се тиче Драгана Бурсаћа, он је био спољњи сарадник те бизарне приче годинама.
Свјесни или несвјесни, потпуно неважно. Ако је био несвјесни сарадник и саучесник, логично је било да се јави и оплете по ДПС-у и његовим сателитима, с оптужбом да управо они представају једину откривену „црногорску четничку камарилу“ која је чуда чинила по Пљевљима. Али, Бурсаћ ћути и не јавља се. Мрка капа, зла прилика, или како?
До јуче храбри Бурсаћ се сигурно неће јавити због пљеваљских графита, као што се није јавио у августу 2023. године када су Скај апликације Еуропола откриле један знаковити шовинистички пир пулена бившег режима, о којем су сви црногорски и балкански медији писали са гнушањем и ужасом.
Скандалозна Скај преписка испуњена анимозитетима
Рецимо, по том питању је «Барски портал» је 17. 7.2023. године у тексту под насловом:
«Вјерски и политички лидери муслимана ћуте на изливе мржње ДПС полицајаца», пренио сљедеће: «Прошло је тачно недељу дана од када је објављена преписка са Скај апликације чланова тзв. кавачког клана Радоја Звицера, Петра Лазовића и Љуба Миловића. Поменута тројка је 30. јула 2020. године комуницирала преко Скај апликације, а истог дана је полицијски службеник у бјекству Љубо Миловић у свом ресторану славио убиство Алана Кожара и Дамира Хаџића који су ликвидирани недељу дана раније на Крфу. Задовољство и осјећај испуњености због убиства Кожара, посебно нису моглу сакрити ДПС-ови полицајци – милионери Петар Лазовић и Љубо Миловић који су у препискама на најприземнији начин, у националистичком трансу, вријеђали Муслимане или ти данашње Бошњаке.
На дан када је породица убијеног Кожара, на граници са Албанијом, преузела ковчег са његовим тијелом, ДПС-ови полицајци су убиство прославили уз јагње на ражњу, хармонику, шенлучење, арсенал оружја на столу, националистичко-комитске покличе и пјесме.
Пошто је обавијестио Звицера и Лазовића да се јагње врти, Миловић почиње са пјесмама, које снима и шаље у групу. Шеф кавчана, коментаришући јагње на ражњу, констатује: “Како неће, кад сваки дан чапре скидате”, на што Лазовић објашњава да то Миловић тражи.
“Хапсиће ку…ц, а ми отварамо само. Они не могу. Бог нам помогао, нико нам ништа не могао! Да зна була каква је сланина, не би она љубила Турчина”, пише тада активни полицајац Лазовић.
“Дери бре Турке”, узвикује Миловић, а Звицер му поручује: “Ту је Официр са оштром сабљом уз Граховац, ај’ напријед ко је Црногорац…”. Миловић тада за вођу организоване криминалне групе кавачки клан наручује пјесму – “Ко то синоћ кроз Цетиње прође”. “Од Горчила брате и од Боба Јабучанина. Живио брате мој. И ти и Јуниор”, говори тај полицајац. Просљеђује им фотографију гостију са прославе, а након гласовних порука шаље и текстуалну: “Ако нас турад и изроди добију, боље да нас нема”.
Звицер констатује: “Замало да погинем од Алана Таиповог”. Прије него му је колега из клана и из полиције одговорио, чује се да Миловић пита музичаре: “Можемо ли сад да мало кољемо Турке?”. “Имамо ли нешто кољемо Турке из Љешанске нахије, Бара, Улциња, Рожаја, Бијелога Поља и тако даље… Нећемо, само ове екстремне. Ја волим, али ове екстремне… Деремо мало Турке, ајмо”, говори Миловић након чега са музичарима пјева у глас – “Од Главе Зете до града Спужа”… “Дери бре, дери ове бре, дери Кожара… Је*и мајку бре… Ајмо Борн, ајмо Јуниоре, ајмо бре, Миловићи, Лазовићи, Звицери, дери бре по Црној Гори. Удримо бре. Ајмо Јабуко, ајмо Банићевићу”, узвикује он док му пјевају ту пјесму… “Ајмо, парастос је. Дери Турке”, узвикује Миловић, чује се на гласовној поруци коју је послао у групни чат. Током преписке, Лазовић поново вријеђа тада мртвог Кожара: “Опјевасмо ову смрду, попишам се на њега”, поручује он.»
Гдје је опскурни Бурсаћ у овој причи
Када се појавио овај случај бурног екстремизма регистрован на Скај преписке, Бурсаћ се могао јављањем и освртима обрачунати са стварним четницима из ове приче, али није.
На страну тешки комплекси и параноје које Бурсаћ носи у себи, јер је био војник Војске Републике Српске крајем 1994. и дијелом 1995. године, што га додатно трауматизира.
Факт о учешћу у рату и мобилизацији у ВРС прије факултета, Бурсаћ је објелоданио у интервјуу „Слободној далмацији“ 16. 11. 2016. године, гдје је истакао да је дијете из мјешовитог брака којем је мајка Хрватица купила маскирну униформу када је мобилисан, те да је у Војсци РС провео непуних тринаест мјесеци гдје није сво вријеме ратовао.
О том свом учешћу, у интервјуу Ослобођењу 13. 7. 2020. године, Бурсаћ је истакао сљедеће: „Ако ви пристајете да будете на једној страни, а не свједочите истину-онда сте завјереник који учествује у реконструкцији злочиначких подухвата“.
У модерном времену, испало је да се Бурсаћ нашао на погрешној страни, и то Ђукановићевог злочиначког режима у чије име је писао отровне тектове, с намјером крвомутње и подстицања грађанског рата на тлу Црне Горе.
Отровни антимуслимански графити у Пљевљима су били последњи опасни покушај Ђукановића да опстане на власти кроз подстицање сукоба њему лојалних Бошњака и нелојалних православних Срба и Црногораца, који су жељели крај његовог режима кроз парламентарне изборе.
Како је прислушкивање актера ишло у реалном времену, сада знамо да су амбасаде Квинте одлично знале шта Ђукановић припрема и логично одлучиле да се тај режим елиминише.
Ђукановићев режим није писао антимуслиманске графите само у Пљевљима 2020. већ скоро сигурно и све остале графите мржње у Црној Гори, који нису откривани из разумљивих разлога.
Драган Бурсаћ је био ту да са осталим сијачима мржње за писање тих графита оптужује политичке противнике Мила Ђукановића и баца се блатом по њима, и не треба посумњати да ће се због те улоге покајати или затидјети. Нема он капацитета за стид, мржња то не дозвољава.
Све су прилике да је судбина Драгна Бурсаћа да се увијек налази на погрешној страни историје, гдје се закономјерно спотиче да би опет ударио лицем о блато.
Злонамјерност, вјечна генерализације злочина, једностраност у посматрању догађаја и процеса, идеална су подоснова да се Бурсаћ увијек изнова нађе у просторима плаћених сијача зла и мржње, лажних пацифиста и антифашиста који из најгорих побуда генеришу тенденције ка грађанским сукобима.
Оних, који су закрпа сваком злом диктатору и пришипетље оним силама које имају злокобне жеље и подле намјере. Управо зато ће Бурсаћ добити почасно мјесто на сметлишту историје, скупа са „колегама“ из Скај апликација.
Што се Црне Горе тиче, Бурсаћ је згушњавао црне боје, док му се оне нису расуле по лицу.
