Piše: Greg Grandin
Prevod: M. M. Milojević
Predsednikovi bezakoni napadi koji su bez presedana navodno su usmereni na narkotrafikerske kartele, ali služe daleko zlokobnijoj političkoj agendi
Američka vojska je 2. septembra potopila brzi čamac u južnom Karipskom moru nedaleko od obale Venecuele, ubivši jedanaestoro ljudi. Sjedinjene Države pogodile su još dva plovila, 15. i 19. septembra, ubivši još šest osoba. Početkom oktobra vojska je napala još jedno plovilo blizu venecuelanske obale uz zabeležene četiri pogibije članova posade. Tramp je, u međuvremenu, izvestio Kongres da su SAD u „oružanom sukobu“ sa narkokartelima u ovom regionu.
Ova ubistva izvršena su sa umišljajem. U prvim danima svog drugog mandata Tramp je potpisao izvršno naređenje označujući latinoameričke narkokartele kao terorističke organizacije. Mesec dana kasnije; Stejt department dodao je venecuelansku grupu Tren de Aragva na ovaj spisak. Osmog avgusta, Njujork tajms izvestio je da je Tramp „tajno potpisao naređenje Pentagonu da otpočne za upotrebom vojne sile protiv izvesnih latinoameričkih narkokartela“. Tajms je takođe spomenuo „pažljivo unutarnje razmatranje“, unutar administracije o tome da li bi se upotreba vojne sile da se ubijaju civili osumnjičeni da su članovi narkokarela smatrala „ubistvom“.
Očigledno, Sjedinjene Američke Države love nešto što bi napale i nekoga koga bi ubile.
Šansa se ukazala početkom septembra, kada je američka Južna komanda opazila brzi čamac koji se po svoj prilici kretao na otvorenom, kako napušta malo ribarsko naselje u istočnoj Venecueli. Raketa, verovatno ispaljena sa drona, uništila je čamac i pobila njegovu posadu.
Bela kuća nije predstavila dokaze trgovine narkoticima uz pomoć ovog čamca ili drugih plovila koja su Sjedinjene Američke Države napale. Oni koji su pogubljeni bili su civili koji nisu optuženi ni za kakav zločin, a još manje za zločin za koji je zaprećena smrtna kazna.
Malo ili nimalo fentanila se doprema do Sjedinjenih Američkih Država iz Venecuele, kokain koji se doprema preko Venecuele uzgaja se i proizvodi u Kolumbiji. Pre nego što je posredi nešto što funkcioniše kao centralizovani međunarodni kartel, Tren de Aragva je labava konfederacija lokalnih kriminalaca. Obaveštajni izveštaji ukazuju da njihovi čanovi nisu opremljeni da premeštaju velike količine kokaina iz Kolumbije ili Bolivije u SAD.
Ali, presretanje pošiljki narkotika ovde nije prevashodni cilj. Trampova Bela kuća prenela je logiku Gaze na Karibe: upotreba neproporcionalnog, visokotehnološkog nasilja kako bi se nekažnjeno ubili nezaštićeni civili, što se opravdava najširom zamislivom definicijom „samoodbrane“. I ubijanje, naznačio je državni sekretar Marko Rubio, će se nastaviti.
Penzionisani admiral Džejms DŽ. Stavridis, nekadašnji glavnokomandujući NATO, veruje da je precizniji motiv za izvođenje ovih napada slanje poruke izopštenom venecuelanskom predsedniku, Nikolasu Maduru, da administracija može podjednako lako da uništi naftne tankere kao i brze motorne čamce. Sjedinjene Države sada izvode raspoređivanje masivnih osnaženih vojnih snaga u Karibima, za koje neki strahuju da im je cilj da izazovu šok, zapanjenost i na kraju promenu režima u regionu.
Trampova administracija izgleda ne može da se opredeli da li će bombardovati Meksiko ili napasti Venecuelu, ali između različitih vladinih agencija oformila se jedna ratoborna struja – između ostalih to su Rubio u Stejt departmentu, Pit Hegset u Ministarstvu odbrane, Terens Kol u agenciji DEA i DŽ. D. Vens sa mesta potpredsednika. Ova koterija izgleda veruje da će zbacivanje Madura sa položaja predsednika Venecuele biti prvi korak u svrgavanju vlada Kube i Nikaragve, dok će ponunkati na veću pokornost samostalnije regionalne lidere – posebno Luiza Injasia Lulu da Silvu u Brazilu, čija je vlada nedavno osudila njegovog prethodnika Žaira Bolsonara za optužbe u vezi sa pokušajem izigravanja rezultata izbora.
Tramp je žestoko pritiskao Lulu da ublaži svoj pristup prema Bolsonaru i da pomiluje brazilske desničarske zaverenike. Ali Lula je istrajao, i brazilski Vrhovni sud osudio je Bolsonara na dvadeset sedam godina zatvora. Ovakav prkos među Latinoamerikancima se nevoljno prihvata u Vašingtonu – i to bi moglo da objasni, barem delimično, Trampov vanredni zlokobni krvavi pir u Karipskom moru.
Greg Grandin je američki istoričar i pisac; predaje na Jejlu a ranije je predavao na Njujorškom univerzitetu; Grandin piše o američkoj spoljnoj politici, Hladnom ratu i posebno politici SAD prema Latinskoj Americi, ukazujući na imperijalne i kolonizatorske prakse SAD; u svojoj poslednjoj knjizi America, América: A New History of the New World (2025) pisao je kako su se Severna i Južna Amerika uzajamno oblikovale tokom prethodnih pet vekova, ukazujući na snažan uticaj ne samo na političke i ekonomske prilike, nego i na identitetsko samosagledavanje stanovnika Severne, odnosno Latinske Amerike
Izvor: The Nation
