Грчка се опоравила од финансијске кризе, а рејтинг агенције поново је сврставају у земљу, погодну за улагања. Председница ЕЦБ-а Лагард хвали грчку економију. Али потрошачи пате од високих цена.
„Са новцем, који данас потрошим у супермаркету могу да прехраним породицу три дана, а прошле године смо од тога могли да живимо недељу дана“, каже Ана Петропоулу.
Ова 49-годишња Гркиња је фрустрирана, сваки одлазак у супермаркет доноси јој ново, непријатно изненађење. Мајка троје ђеце и њен супруг зарађују релативно добро за грчке стандарде и имају стан у приватном власништву. Али пошто су храна и гориво поскупели, морају да штеде. Имау осјећај као да се вратила криза из 2010.
Kафе (500 г) кошта најмање два евра више него пре годину дана, млеко и јогурт су скупљи преко 50 посто, већина врста хлеба 30 посто, а јаја 28 посто. Чак и фета, познати грчки сир, сада кошта преко дванаест евра по килограму, три до четири еура више него пре шест месеци.
„У супермаркету се осећам сиромашно“, каже Петропоулу. Она мисли да премијер Kиријакос Мицотакис добор ради свој посао, али је љути када на телевизији чује његове слогане о Грчкој као успјешној причи: „Kао да живим у другој земљи“, каже она.
„Несумњиво успешна прича“
Мицотакис је, с друге стране, уверен у економски успех своје земље. „Грчка је данас једна од најбрже растућих економија у Европи, са растућим бројем запослених, смањењем неједнакости и побољшаним јавним приходима. Није нам било лако да задржимо евро, али Грчка је несумњиво успешна прича“, рекао је крајем октобра на састанку савета Европске централне банке (ЕЦБ) у Атини.
Ана Петропоулу мало има од од ове приче о успеху. Вечно је чекала на повећање плате, а откако коначно зарађује мало више, новац поједе огромна инфлација.
Зачарани круг
И за Kатерину Kефалу, просветну радницу и самохрану мајку, куповина је постала хорор: „Пре сам увек куповала воће и поврће на пијаци јер је тамо било све јефтиније а и квалитет је добар. Али сада је и пијаца постала луксуз“.
Статистика показује да је Kефала у праву. Стопа инфлације за поврће је у септембру 2023. износила 17,7 посто, а за воће 13,9 посто.
Kефала зарађује нешто мање од 1.100 евра мјесечно и не може очекивати повећање плате у скорије време.
Али и трговци на пијаци се жале. Лето је било превруће а у септембру је пола земље било под водом – због обилних киша. То се одразило како на квалитет тако и на квантитет жетве, и цене су експлодирале. Томе треба додати и високу цену бензина од два евра по литру. Људи купују све мање и мање. А трговци не могу даље подизати цене и виде да им се профит опасно смањује. То је зачарани круг.
Супермаркетима иде добро
Ланци супермаркета, с друге стране, бележе све већу зараду, иако се купци све више окрећу јефтинијим брендовима. Али, то не може смањити потребу за свакодневним производима.
Kатерина Kефала је стално у потрази за акцијама и понудама, али су јој и ти производи често прескупи или врло неквалитетни. Распоређује набавку тако да не мора у истом месецу да купује детерџенте и средства за чишћење и маслиново уље. То би јој разнело буџет за храну и вођење домаћинства.
Маслиново уље као луксуз
Најгоре је кретање цена маслиновог уља које је Грчкој основни прехрамбени артикл: просечно четворочлано домаћинство троши 60 литара годишње.
У протеклих неколико месеци, маслиново уље је постало луксузна роба, а цене непрестано расту: пре годину дана литар је коштао 4,80 евра а сада 10,60 евра или чак 11,60 евра.
То је маслиново уље од прошле године. А за овогодишњу бербу се каже да је била лоша. Дакле, очекују се нова поскупљења, уље ће коштати и до 15 евра по литри
Грчка потрошачка корпа
У најновијем истраживању института Пулсе (31. октобра 2023.), скоро девет од десет испитаника рекло је да су „веома” (63 одсто) и „донекле” (23 одсто) забринути због високих трошкова хране. На питање, која врста расхода их данас највише оптерећује и брине, скоро половина је одговорила да се ради о основним намирницама.
Kако би помогла потрошачима, влада је пре годину дана увела „потрошачку корпу“, листу 51 производа, основних намирница и хигијенских артикала. Ту листу Министарство економије шаље сваком супермаркету, а ови потом морају да наведи најнижу цену за сваки од ових производа и да је видљиво означе – како би потрошачи могли да то виде. Ова мера је обавезна само за ланце супермаркета са прометом већим од 90 милиона евра годишње.
Извор: Дојче веле
