Grčka se oporavila od finansijske krize, a rejting agencije ponovo je svrstavaju u zemlju, pogodnu za ulaganja. Predsednica ECB-a Lagard hvali grčku ekonomiju. Ali potrošači pate od visokih cena.
„Sa novcem, koji danas potrošim u supermarketu mogu da prehranim porodicu tri dana, a prošle godine smo od toga mogli da živimo nedelju dana“, kaže Ana Petropoulu.
Ova 49-godišnja Grkinja je frustrirana, svaki odlazak u supermarket donosi joj novo, neprijatno iznenađenje. Majka troje đece i njen suprug zarađuju relativno dobro za grčke standarde i imaju stan u privatnom vlasništvu. Ali pošto su hrana i gorivo poskupeli, moraju da štede. Imau osjećaj kao da se vratila kriza iz 2010.
Kafe (500 g) košta najmanje dva evra više nego pre godinu dana, mleko i jogurt su skuplji preko 50 posto, većina vrsta hleba 30 posto, a jaja 28 posto. Čak i feta, poznati grčki sir, sada košta preko dvanaest evra po kilogramu, tri do četiri eura više nego pre šest meseci.
„U supermarketu se osećam siromašno“, kaže Petropoulu. Ona misli da premijer Kirijakos Micotakis dobor radi svoj posao, ali je ljuti kada na televiziji čuje njegove slogane o Grčkoj kao uspješnoj priči: „Kao da živim u drugoj zemlji“, kaže ona.
„Nesumnjivo uspešna priča“
Micotakis je, s druge strane, uveren u ekonomski uspeh svoje zemlje. „Grčka je danas jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, sa rastućim brojem zaposlenih, smanjenjem nejednakosti i poboljšanim javnim prihodima. Nije nam bilo lako da zadržimo evro, ali Grčka je nesumnjivo uspešna priča“, rekao je krajem oktobra na sastanku saveta Evropske centralne banke (ECB) u Atini.
Ana Petropoulu malo ima od od ove priče o uspehu. Večno je čekala na povećanje plate, a otkako konačno zarađuje malo više, novac pojede ogromna inflacija.
Začarani krug
I za Katerinu Kefalu, prosvetnu radnicu i samohranu majku, kupovina je postala horor: „Pre sam uvek kupovala voće i povrće na pijaci jer je tamo bilo sve jeftinije a i kvalitet je dobar. Ali sada je i pijaca postala luksuz“.
Statistika pokazuje da je Kefala u pravu. Stopa inflacije za povrće je u septembru 2023. iznosila 17,7 posto, a za voće 13,9 posto.
Kefala zarađuje nešto manje od 1.100 evra mjesečno i ne može očekivati povećanje plate u skorije vreme.
Ali i trgovci na pijaci se žale. Leto je bilo prevruće a u septembru je pola zemlje bilo pod vodom – zbog obilnih kiša. To se odrazilo kako na kvalitet tako i na kvantitet žetve, i cene su eksplodirale. Tome treba dodati i visoku cenu benzina od dva evra po litru. Ljudi kupuju sve manje i manje. A trgovci ne mogu dalje podizati cene i vide da im se profit opasno smanjuje. To je začarani krug.
Supermarketima ide dobro
Lanci supermarketa, s druge strane, beleže sve veću zaradu, iako se kupci sve više okreću jeftinijim brendovima. Ali, to ne može smanjiti potrebu za svakodnevnim proizvodima.
Katerina Kefala je stalno u potrazi za akcijama i ponudama, ali su joj i ti proizvodi često preskupi ili vrlo nekvalitetni. Raspoređuje nabavku tako da ne mora u istom mesecu da kupuje deterdžente i sredstva za čišćenje i maslinovo ulje. To bi joj raznelo budžet za hranu i vođenje domaćinstva.
Maslinovo ulje kao luksuz
Najgore je kretanje cena maslinovog ulja koje je Grčkoj osnovni prehrambeni artikl: prosečno četvoročlano domaćinstvo troši 60 litara godišnje.
U proteklih nekoliko meseci, maslinovo ulje je postalo luksuzna roba, a cene neprestano rastu: pre godinu dana litar je koštao 4,80 evra a sada 10,60 evra ili čak 11,60 evra.
To je maslinovo ulje od prošle godine. A za ovogodišnju berbu se kaže da je bila loša. Dakle, očekuju se nova poskupljenja, ulje će koštati i do 15 evra po litri
Grčka potrošačka korpa
U najnovijem istraživanju instituta Pulse (31. oktobra 2023.), skoro devet od deset ispitanika reklo je da su „veoma” (63 odsto) i „donekle” (23 odsto) zabrinuti zbog visokih troškova hrane. Na pitanje, koja vrsta rashoda ih danas najviše opterećuje i brine, skoro polovina je odgovorila da se radi o osnovnim namirnicama.
Kako bi pomogla potrošačima, vlada je pre godinu dana uvela „potrošačku korpu“, listu 51 proizvoda, osnovnih namirnica i higijenskih artikala. Tu listu Ministarstvo ekonomije šalje svakom supermarketu, a ovi potom moraju da navedi najnižu cenu za svaki od ovih proizvoda i da je vidljivo označe – kako bi potrošači mogli da to vide. Ova mera je obavezna samo za lance supermarketa sa prometom većim od 90 miliona evra godišnje.
Izvor: Dojče vele
