Представљамо нобеловца Костју Новоселова: Постоји неки ирационални дио у сваком научном открићу и ремек дјелу

Нобеловац Константин Костја Новоселов отвориће научни скуп Дани дијаспоре и пријатеља Црне Горе 2023, на Универзитету Црне Горе, 18. октобра 2023. У сусрет догађају који организује УЦГ, представљамо вам научника кроз транскрипт његовог прошлогодишњег интервјуа у оквиру умјетничке изложбе „У сату љубичице“  на Америчком међународном универзитету Кувајт. За канал овог универзитета Новоселов говори о животу, раду и повезаности науке и умјетности, којом се такође бави.

Добар дан. Ја сам Костја Новоселов, физичар по занимању. Радио сам у много различитих земаља, поприлично дуго у Манчестеру, у Великој Британији. Професор сам на Националном универзитету у Сингапуру, директор сам Института за функционалне интелигентне материјале, а такође сам и умјетник. Тако да сликам, али такође радим нешто од визуално сувремене умјетности.

Када сте први пут схватили да вас поред науке занима и умјетност. Како је све почело?

Допустите ми да одговорим мало изван оквира овог питања. Прво, право питање је „како се бавити науком“, јер вас на универзитету уче како да се бавите физиком, биологијом или хемијом, али то није исто што и бављење науком. Јер, знати формуле или знати како да направите уређај није исто што и бављење науком. Наука је када откријете нешто ново, нешто што нико прије Вас није знао и када знате како да уђете у то непознато. Ако је то нешто непознато, ако не знате како да поставите циљ, како да то постигнете… е ту видим да постоје неке сличности с умјетношћу. Заправо, нисам могао схватити те сличности све док се нисам лично почео бавити умјетношћу и колико се сјећам увијек сам желио да научим да сликам и да се бавим умјетношћу, али никад нисам имао времена. А онда сам, једног дана, заглавио неколико мјесеци у Кини и помислио сам „У реду, дај да покушам, можда научим кинески и можда научим кинеско сликарство“.

Увијек сам био фасциниран сликањем у Кини и калиграфијом. Мој кинески није нигдје „стигао“, практично не постоји, али умјетност – сликарство ме стварно обујмило. Ја сам професор, учитељ, чија је настава углавном базирана на разговору. Оно што сам схватио је да умјетност не почива на томе како повлачите кичицу и како бирате боју. И то је, наравно, али умјетност значи, углавном, како пронаћи ту једну „мелодију“, једну ноту која заправо резонира с другим људима и с вама самима и у том смислу постоји доста велика сличност са науком. Јер, у науци можете направити колико год експеримената желите, али постоји само један који ће вас довести до пробоја, до открића. Исто је и с умјетношћу. Можете насликати безброј слика, бити прецизни или лијепо и фотографски коректни, али оне неће имати одјека. Дакле, гдје је та резонанца, како је пронаћи, то је добро питање, то је је сјајан и прекрасан одговор…

Је ли Ваша изложеност умјетности промијенила Ваш поглед на науку?

Па и јесте јер је заправо иста та спознаја да морате бити усаглашени да бисте дошли до открића или створили  ремек дјело у умјетности, и ту схватате да, нажалост, не зависи све од ваше свијести. Мислим, не могу  вјеровати да то говорим као научник, јер бисте требали бити потпуно рационални, али ипак постоји неки ирационални дио у сваком открићу и нажалост, исто тако је и у стварању ремек дјела. Не можете планирати откриће, не можете планирати ремек-дјело. Или изађе на видјело или не, а не мислим да нисам сам створио многа открића у свом животу, уопште не. Заправо, радите годинама све док не добијете нешто лијепо и заиста вриједно у науци. Мислим, објављујемо пуно радова. Они су важни, али искорак се уопште не догађа тако често. Слично је и са ремек дјелима.

Коју улогу игра досљедност или конзистентност у умјетности и науци?

Допустите ми да мало преокренем ово питање тако да говоримо о досљедности и случајности. Случајност се догађа и нажалост немогуће је бити 100% рационалан и рећи да ћеш, ако направиш то и то, доћи до открића. Нема рецепта за ремек дјела или за откриће, то је нешто што ти треба да ускладиш,  неки зупчаници у уму морају се ускладити, тако да стварно треба да се догоди нека искра и тада то, понекад, зовемо срећно и случајно откриће, понекад то зовемо и квантни скок, неки људи то зову инспирацијом, постоји много имена за то,  јасно је да нешто, оно нешто мора бити ту… Али да се вратим на Ваше питање, не можете се једноставно ослонити на случајност, не можете само лећи у свој кревет, не радити ништа и надати се да ће Вам нека идеја једног дана пасти на памет. Нажалост, знамо да ово не функционише овако. Заправо, треба да радите изузетно напорно, било као умјетник или као научник и онда, да се надате да ће током овог напорног рада ова искра, ова инспирација доћи. И искрено, што више радите то имате више шансе, али како пронаћи равнотежу и када долази, одакле долази, не знам, али напоран рад је дефинитивно важан.

Мислите ли да смо заборавили важност умјетности у нашој култури учења или да има ствари о умјетности које не разумијемо у потпуности?

Па, не мислим да је могуће у потпуности разумјети умјетност. Говорио сам пуно о повезаности умјетности и  науке, али ипак није, није потпуно исто. У умјетности постоји ирационалнија страна, и допуштено вам је да будете више ирационалани, мање прецизни. Умјетност је у том смислу отворенија за тумачење, али и наука је отворена за тумачење. Некад вас другачије тумачење доводи до новог открића. Умјетност је дефинитивно други угао гледања савладавања инспирације и креативности. Инспирација и креативност су изузетно важни за све аспекте наше науке о животу и за инжењеринг умјетности. А како подучавати науци или креирању ремек дјела, заиста не знам. Јако је тешко, ако не и немогуће, јер, као што сам рекао на почетку, можете предавати физику, али не и науку… то није исто као проучавање физике.

Имао сам велику срећу у животу што сам  имао стварно фантастичне учитеље. Мој ментор и мој добар пријатељ  Андре Гаим је био тај са којим сам заједно радио на разним предметима, тако да сам углавном посматрао како се бави науком и одакле црпи идеје. Мислим да сам научио мало и о бављењу науком. Сада учим и посматрам умјетност, и чини ми се да ми помаже да отворим ум. Свака особа има свој трик у рукаву, у науци или умјетности. Понекад се ти трикови једнако могу користити у умјетности или у свим наукама, али нажалост морате учити из искуства. Зато је посматрање и учење разумијевања умјетности врло важно. Искрено, добри умјетници су заправо они који су изузетно одлучни у стварању висококвалитетног рада. Нипошто не стављам себе на љествицу највећих умјетника, знам тачно гдје је моје мјесто у свијету умјетности, али од 90 ствари које произведем већина се углавном баци и  онда, одједном, једно дјело испадне стварно лијепо и прекрасно, једноставно га не можете поновити.  

Одакле долази ваша инспирација?

Искрено, моје сликање не почиње с платном. Имам ту срећу да имам професорски кабинет који је нешто већи од студентског, па чак и у њему може стати мали сто за сликање, а за кинеску умјетност у основи користите сто. Моја инспирација почиње с идејом и онда једноставно одједном добијем порив. Не знам одакле долази, али имам порив да устанем и покушам нешто да насликам У већини случајева испадне глупост, али понекад нешто произилази понекад из самог коришћења четке, што је фантастично.

Порука за младе: Која је највећа лекција коју сте научили до сада из свог животног искуства?

Када учите физику, а на мом универзитету учио сам основе физику три године, а затим нека додатна поглавља још три године, тако да након шест година имате осјећај  вјеројатно добро познајете физику, разумијете како то функционише. И онда када дођете до нивоа истраживања, коначно одједном схватите да постоји толико рупа у вашем знању да чак ни најосновнији феномени нису у потпуности схваћени. Исто тако је довољно да одете у музеј класичне или савремене умјетности и да видите разноликост и толико начина на који се људи могу изразити, да се запитате, забога, могу ли створити нешто ново. Али, оно што опет видим је да људи успијевају створити нешто потпуно ново, на нов начин или приступи. Тако да је једина подука коју бих вјероватно могао пренијети младом човјеку јесте: Вјеруј себи и не слушај људе попут мене. Једноставно пронађи свој властити пут. Знам да то звучи једноставно и банално,  али то је заправо једини савјет који могу дати,  па само вјеруј у себе и исплатиће се. Понекад су најједноставније ствари и најистинитије.

Извор: ucg.ac.me