У Црној Гори термин грађанско друштво је у унутрашњо-политичкој употреби око двије деценије. За то вријеме термин је постао омиљена поштапалица сваке партије, невладине организације, независног интелектуалца, хроничара, експерта, активисте.

„Грађанско друштво“ се наметнуло као најпрометнији израз у нашем друштвено-политичком животу. Одомаћило се у свим медијима. Прихватиле су га разноразне групе и организације. Постало је незаобилазан придјев јавних наступа и политичких кампања током свих избора од локалних, парламентарних до предсједничких.
Почетком другог миленијума такозвани промотери грађанског друштва у Црној Гори наступали су опрезно и стидљиво, затим тактично и с примјесом учености, потом естрадно и на бис, а онда готово пријетећи да би се током преговора са Европском унијом претворили у борбене покличе политички и идентитетски супростављених страна.
Политичке партије, невладине одрганизације, разна удружења, националисти и галамџијске дружине не схватају да се грађанско друштво по својој природи нужно разликује од институција, тијела, организација, структура и механизама које је формирала и којима управља држава.
Kорисници израза „грађанско друштво“ приликом својих јавних обраћања већ се у другој реченици позову на државу и угроженост државе. Умјесто да дјелују у правцу анализирања, кориговања и побољшавања оних дјелатности и простора којима држава управља они преко државе циљано направе алузије на своје политичке неистомишљенике, идеолошке противнике, пасивне, неопредијељене и за „грађанско“ дјеловање незаинтересоване субјекте. Нападну им положаје и без икаквих аргумената окаректеришу их као саботере грађанског друштва, приде томе и државе Црне Горе.
То би у најкраћем било скенирање израза „грађанско друштво“ и онога што тај термин прати.
Парадоксално је што позиваоци на значај и вриједности које леже у пречесто коришћеном изразу „грађанско друштво“ агилно и упорно раде на оживљавању неких саблазни наше давно минуле националне историје које немају ама баш никакве везе са грађанским друштвом. Чему то?
Зато што су тобожњи заговорници грађанског друштва неспособни да дјелују у реалном времену и да реагују на реалне проблеме. Они не доприносе ублажавању друштвених напетости. Није им циљ да државу учине функционалном и одговорном. Супротно томе, заговорници грађанског друштва у Црној Гори упорно раде на потенцирању друштвених противуречности, изазивању нових ескалација и радикализацији чак и оних питања која обитавају и решавају се у сфери интимности сваког појединца.
Kорисници термина „грађанско друштво“ дубоко задиру и баве се питањима исповиједања вјере, опредјељења везаних за широку лепезу животних понуда и избора, сексуалности, поправљањем и преправљањем историје, санкционисању склоности и афинитета које индивидуалци гаје према фолклорним и симболичким обиљежјима.
Kорисницима израза „грађанско друштво“ најважнији је утисак који остављају у јавности својим наступима. Личе на манекене који дефилују пистом испред празног гледалишта *. Њиховој писти сви су окренули леђа јер по њој шета давно превазиђена мода, или нашим старим политичким речником казано, хода и рекламира се оно што код нас још није заживјело. Можда би ово могла бити и најприхватљивја дефиниција промотера и статуса грађанског друштва у Црној Гори.
Грађанско друштво у Црној Гори личи на Ђекну која се претворила у свој хронолошки парадокс. О грађанском друштву у Црној Гори сви причају иако се о њему ништа не зна. Алудирајући на Ђекну можемо рећи да грађанско друштво у Црној Гори још није рођено а кад ће не знамо. Извјесно је да ће Ђекна једном умријети. Неизвјесно је да ли ће Црна Гора икада породити грађанско друштво.
Можда су за неизвјесност успостављања грађанског друштва у Црној Гори највише криви баш заговорници грађанског друштва јер егзистирају у профитабилној сјенци и финансијским ладовинама које им обезбјеђују држава Црна Гора, њене партнерске државе из Нато пакта и Европске уније, сусједне јој државе које се брину за своје сународнике у гласовитом мултикултуралном, мултиетничком, мултиконфесионалном миљеу Црне Горе.
Црна Гора и грађанско друштво су небо и земља. Црна Гора и грађанско друштво за сада остају у равни парадокса.
Што се више позивају једно на друго то се више удаљавају једно од другог. Црна Гора и грађанско друштво остају блиски само по испразностима којима тумаче и симулирају како државу тако и преобразбу друштва у њој.
Ранко Рајковић
*Изузимам организацију „Очи Подгорице“ чији телевизијски наступи афирмишу дух грађанског друштва упркос томе што се на грађанско друштво не позивају.
