Том Хенкс каже да је написао први роман да би „мало попустио бескрајни притисак“ од снимања филмова. Двоструки добитник Оскара објавио је роман под насловом Снимање још једног великог филмског ремек-дела, инспирисан властитом каријером на филму. Мукотрпни жрвањ снимања филмова, каже он за ББЦ, може да доведе до тога „да вам понестане знатижеље за тај посао“. „Понекад просто морате да имате неки други разлог да вам побуди машту“, објашњава он. Хенкс (66) каже да је „одувек“ писао „у неком облику“.
Његова збирка кратких прича, Нетипичан тип, објављена је 2017. и у Великој Британији је продата у 234.000 примерака. Почео је да пише роман од 448 страна одмах наредне године.
„Писао сам између филмова, писао сам где год бих се нашао, писао сам у авионима, писао сам код куће, писао сам на одмору, писао сам у хотелским собама, писао сам на продуженим викендима кад нисам радио“, каже он.
Суд критичара
„Није фер“, признаје он, што је његов дебитантски роман објављен не прошавши кроз уобичајени процес одбијања код издавача, док други дебитантски писци морају да се муче са тим. Али он не жели да се правда и зна да ће књига на крају „живети и умрети на основу властите способности да забави и просветли публику“. Пријем романа Снимање још једног великог филмског ремек-дела код критичара био је млак.
У Сандеј тајмсу, Дејвид Секстон је описао књигу као „Хенкс менсплејнује снимање филмова“ и рекао да је „писање незграпно током читаве књиге“. Тим Адамс из Обзервера је рекао да „успешно дочарава баналност Холивуда, али му недостаје његова глумачка способност да удахне живот ликовима“.
Хенкса нису потресли ти прикази. Он каже да га је „његов стални посао филмске звезде“ припремио да „истрпи“ критику. Глумац каже да је постао „јачи кад је у питању истинско распињање“. Његов роман говори о снимању вишемилионског акционог суперхеројског филма и у њему се појављује читав ансамбл ликова, међу којима ексцентрични режисер и умишљени и изузетно опструктивни мушки глумац који омета и одуговлачи снимање.
И зато је изненађујуће признање кад умилни глас Вудија из Приче о играчкама призна: „Ја сам сам извео баш сваки од тих тренутака на снимању.“ „Није свако у најбољем издању сваки боговетни дан на снимању филма“, додаје он. „Имао сам проблема да останем професионалан у тренуцима кад ми се живот распадао на више колосека а од мене се тога дана очекивало да будем смешан, шармантан и брижан, а управо је то последња ствар коју сам желео да будем.“ Хенкс се, међутим, поноси тиме да је одувек био тачан.
„Оно што никако не сме да се деси на филму је да се неко игра са временским распоредом, дужином снимања сцене или буџетом. То је неопростив грех у филмском бизнису.“ „Изненадили бисте се“, додаје он, „колико људи зна да може да прође некажњено с тим, и говори им се да могу да прођу некажњено, зато што носе филм на својим плећима.“ И заиста, он у књизи помиње глумце који су „пекмези, психолошке руине, алкохоличари који се одвикавају од алкохола, зависници реконвалесценти… и више од пар свађа међу Талентима.“ Помиње се и сексуално злостављање.
Ко је за то могао да га инспирише?
Хенкс се, наравно, само смешка кад се од њега тражи да наведе нека конкретна имена. Поред тако много неузорног понашања у његовом роману, глумац-писац такође верује да је непотребно улепшавати класичне књиге за савремену публику. Романи Ијана Флеминга и Агате Кристи су модернизоване, а Хенксов властити издавач Пенгвин Рендом Хаус изменио је дела Роалда Дала и П. Џ. Вудхауса у склопу акције уклањања потенцијално увредљивог речника. „Моје мишљење је да смо сви ми одрасле особе. Имајмо мале вере у властити сензибилитет а не да неко уместо нас одлучује шта сме а шта не сме да нас увреди“, инсистира Хенкс.
„Допустите мени да одлучим шта ме вређа а шта ме не вређа. Против сам читања било какве књиге из било ког периода на којој пише ‘дотерана у складу са модерним сензибилитетом’.“ Тајни агент Џејмс Бонд Ијана Флеминг помиње се у роману, а Хенкс је уверен да би Идрис Елба требало да буде следећи тајни агент 007. „Схватите једну ствар“, каже он. „Џејмс Бонд има дозволу за убијање. Ја бих ту дозволу дао Идрису Елби само на основу његовог рада који сам до сада видео.“
Астон Вила, фудбалски клуб из енглеске Премијер лиге за који навија Хенкс, такође се појављује у роману. Али он не планира да купи клуб, након што су холивудски глумци Рајан Рејнолдс и Роб Мекелхени, купили Рексам 2020. „Мислим да је Рексам на малко другачијој економској скали од Астон Виле“, смеје се он. „То је малко изнад моје платежне моћи.“ На утакмици није видео колегу навијача Астон Виле принца од Велса, мада је искусио „третман принца Вилијама, а то је – не заглављуј се у саобраћају, какав год да је резултат.“ „Кад је време да се пође, нема одуговлачења са одласком.“
Шта је, дакле, следеће?
Нови роман би био „сјајан“, али се неће појавити још наредних неколико година због претрпаног распореда за снимање. Али жеља за писањем увек постоји, каже он. „То је најбољи начин да се проведе време мимо онога кад сте са људима које волите и који вас засмејавају.“
Ребека Џонс
Извор: ББЦ
