Пише: Горан Николић
Током 2024. били смо сведоци значајних преокрета када је у питању међународна и унутрашње политике. Тако су колапс режима Башара ел Асада у Сирији, проглашење ванредног стања од потом опозваног јужнокорејског председника, пад влада у водећим чланицама ЕУ, интензивирање конфликта у Украјини, рат у Појасу Газе и Либану, победа Доналда Трампа на председничким изборима у Америци, креирали утисак да живимо у времену изузетне геополитичке и политичке нестабилности.
Извесно је да је успоравање раста глобалне економије, добрим делом услед релативно лоших резултата Европе и Кине, појачавало такву врсту импресије. Наиме, у 2024. већина економија Старог континента суочавала са веома ниским стопама раста БДП-а и великим буџетским дефицитима. Кина није успела да адекватно одреагује на опасност од „јапанизације“, односно на погоршање економских перформанси услед неповољне демографије, превеликих унутрашњих дугова и продуженог пада на тржишту некретнина који подрива привредни раст, економску ефикасност и поверење потрошача.
С друге стране, САД су наставиле да привлаче огромне износе страног капитала, односно инвестиција, посебно у будуће генераторе продуктивности, конкурентности и раста, те је скоро извесно да ће и у 2025. наставити да остварују боље привредне перформансе од већине других високо развијених економија. Ипак, највероватнији сценарио за Америку је нешто нижа стопа раста и стабилизација инфлације на повишеном нивоу. То ће ставити ФЕД пред тежак избор: да прихвати инфлацију изнад циљане, или да покуша да је обори ризикујући привредно успоравање. Будући да ће нова америчка администрација имати много неискусних чланова, прва непандемијска рецесија у Трамповој ери се не може искључити.
Економска фрагментација
Делимично повезано с Трампом у Белој кући, економска фрагментација на глобалном нивоу ће се наставити, гурајући неке земље да диверзификују своје резерве преко смањивања удела долара и(ли) да трагају за алтернативама западним платним системима. Што се тиче финансијских тржишта, посебно америчких, њима ће извесно бити теже да одрже свој статус „сигурног уточишта“ у изазовном геоекономском окружењу. Повезано с тим, сам раст приноса на (десетогодишње) доларске обвезнице, које би са тренутних 4,6% могле да се приближе износу од 5%, указује на перцепцију повећаних ризика скопчаних са дугорочним изгледима за привреду САД.
Структурни проблеми као што су старење становништва и успорен раст продуктивности нису само бољка америчке или западних привреда, већ и многих мање развијених економија. Све реалнији исход у виду интензивирања протекционистичких политика би смањио ефикасност тржишта и додатно пореметило ланце снабдевања. Повезано с претходним, растуће социјалне тензије могле би да изазову друштвене немире, нарушавајући поверење потрошача и инвеститора, тиме потенцијално одлажући усвајање и спровођење неопходних структурних реформи. Како то препоручује ММФ, управо је ублажавање ризика геоекономске фрагментације и јачање мултилатералних оквира од суштинске важности за јачање привредним перформанси већине светских привреда.
Истовремено, повећавају се и потенцијали за позитивна изненађења. Наиме, бројне иновације, посебно у домену здравствене заштите или вештачке интелигенције (АI), би могле трансформисати многе економске делатности и убрзати повећање продуктивности. Ипак, чини се да су огромне инвестиције у АI, посебно када су у питању базе података за АI, највећа коцка у историји пословања. Наиме, компаније још увек нису сигурне како да користе АI, те је степен усвајања ове нове технологије релативно низак (иако многи радници можда користе АI у тајности).
Генерално, чини се да је данас теже него обично прогнозирати како ће изгледати глобална политика и економија. Наиме, ризици за негативне исходе, посебно за високо развијене економије, су несумњиво порасли, посебно имајући у виду јачање глобалне улоге клуба незападних држава, од којих многе желе да детронизују међународни поредак којим доминира Запад.
Раст америчких царина
Када најстарији икад изабрани председник САД преузме дужност 20. јануара 2025, скоро је извесно да ће се додатно интензивирати компетиција са другом највећом глобалном економијом, кинеском. С друге стране, изолационистички инстинкти новог лидера у Вашингтону би могли умањити шансе за нове (вруће) конфликте.
Најважнији геополитички избор нове америчке администрације биће однос према Пекингу, где се сценарио са ескалацијом кризе у Јужнокинеском мору не може искључити. Кина ће такође открити колико је Трамп екстреман у погледу царина. Да ли ће оне заиста бити обећаних 60%, или вишеструко мање, постаће јасно током 2025. Овде треба навести и да би троструко мање царине на кинеску робу подстакле инфлацију и наштетиле Американцима са ниским и средњим приходима.
Оно што се тренутно чини је да ће се ривалство Америке са Кином манифестовати као трговински рат, који ће се можда проширити и на неке од и америчких савезника. Када су у питању кризна жаришта, Трамп би могао да подстакне Украјину да направи договор са Русијом, док би истовремено могао да да Израелу сигнализира „одрешене руке“ на Блиском Истоку.
Компаније широм света не чекају дан Трампове инаугурације да би виделе које производи из које земље подлежу новим вишим царинама Најједноставнији начин да се обезбеде је поручивање робе унапред, док други траже нове добављаче. Све то доводи до већих трошкова у виду виших залиха, скупље убрзане испоруке или већег ризика услед сарадње са непровереним новим партнерима.
Инстинкти за преживљавање лидера иманентног бизниса већ почињу да се појављују у високофреквентним подацима. Кинеске луке су забележиле двоцифрени раст у пропусности контејнера у недељи пре и после америчких избора, а додатни пораст од скоро 30% уследио је у другој седмици децембра. Међународни авио-карго летови су се повећали за најмање трећину од средине октобра 2024. Две најважније америчке пацифичке луке, у Лос Анђелесу и Лонг Бичу, имају снажан пораст улазних пошиљки, бележећи у трећем кварталу рекорде из ере пандемије, са очекивањем да ће обим испорука остати повећан у 2025.
Анализа транскрипта разговора руководилаца компанија које улазе у водећи индекс америчких акција S&P 500 указује да је помињање речи „царина“ снажно повећано у новембру, те да је на највишем нивоу од краја 2019. (ово се посебно односи на шефове корпорација које производе и набављају индустријске машине).
Према Oxford Economics анкети која је обухватила 156 предузећа у две недеље до 10. децембра 2024, њих 65% сматра да глобални трговински рат представља велики ризик за глобалну економију у наредне две године, у поређењу са 38% који сматра да је то сукоб Русије и НАТО-а, те 14% које као највећи ризик виде конфликт Кине и Тајвана.
Изазови пред Пекингом
Након практичног колапса сектора некретнина, јасно је да кинеска економија више неће генерисати чак трећину повећања глобалног БДП-а (Индија, чији ће раст у 2025. години са 6,5% бити за два процентна поена виши од кинеског, због релативно малог удела у глобалном БДП-у неће још дуго моћи да преузме улогу светске привредне локомотиве). Наиме, почевши од 2022. привреда те земље се суочава са за кинеске стандарде спорим растом, што је делимично повезано и са пооштравањем технолошких санкција од стране САД-а. С тим повезано, није изненађење да Пекинг покушава да оствари самодовољност у базичним технологијама, што је практично једини начин да се повећа тржишно учешће у софистицираним индустријама у којима се доминација Запада узима као датост.
Кина је успела да смањи технолошки јаз у односу на САД, али током последње две године углавном нема видљивог побољшања економских перформанси те земље. Наиме, вишак капацитета заједно са слабом потрошњом разлог је успоравања привредног раста. Тако је у прва три квартала 2024. промет у малопродаји, апроксимација повећања дододака, порастао скромних 3,3%. Очигледно, недовољна домаћа тражња, односно слаба потрошња, повезано и са повећаним доходовном неједнакошћу, спутава економски раст Кине, потенцијално указујући на лимите технолошких унапређења.
Извесно је да ће се током 2025. геополитичка нестабилност и повећане америчке царине de facto приморати Пекинг на престројавање глобалних трговинских коридора. С тим повезано, очекивано је да ће се оснажити размена и инвестиције са земљама југоисточне Азије (АСЕАН), Блиског истока и Латинске Америке. АСЕАН је већ највећи трговински партнер Кине, чинећи 15% укупне кинеске трговинске размене, док је Глобални југ већ сада „одговоран“ за преко половине спољнотрговинске размене те земље.
Кина се такође помера ка производима са вишом додатом вредношћу, као што су електроника, машине и аутомобили, који су већ 2023. чинили око 50% њеног укупног извоза. Очекивано је да ће цене електричних возила, соларних панела и батерија, који су практично глобално најконкурентнији кинески производи, додатно опадати са свим негативним импликацијама на те секторе у ЕУ и САД. Истовремено, Кина ће појачати и комерцијализацију нових технологија повезаних са вештачком интелигенцијом (на пример, индикативно је да велики број робо-таксија већ функционише у градовима као што су Шенжен и Пекинг).
Европски егзистенцијални шок
Након Ковида-19 и рата у Украјини, Европа би ускоро могла искусити свој следећи егзистенцијални шок у облику Доналда Трампа. Наиме, нова администрација у Вашингтону би могла негативно утицати на интересе Брисела по питањима трговине, приступа високим технологијама, одбране. Новоизабрани председник САД је већ запретио општом царинском стопом од 10%, што би могло да умањи БДП ЕУ за 0,3% до 2026, према Citigroup Inc (генерално, очекивања експерата су да ће америчке царине бути уведене крајем 2025, у распону од 5% до 10%, те да ће се њихов пун ефекат осетити у 2026).
Трговина, практично једина област у којој величина тржишта ЕУ и његових 440 милиона потрошача дају бриселској администрацији истински утицај, ће вероватно бити полуга преко које ће бити покушано да се утиче на Вашингтон. Наиме, ЕУ ће понудом да купује више енергије, оружја и друге робе из САД дати шансу Трампу да испуни део својих обећања о смањивању америчког дефицита са ЕУ, који би у 2025. могао износити 197 милијарди евра (контра-царине су такође у плану, али као краjња мера). Наиме, амерички дефицит са ЕУ и увоз САД из ЕУ константно расту (у 2024. преко петине робног увоза САД дошло је из земаља ЕУ). То је потпуно супротно тренду који бележи увоз Америке из Кине и посебно дефицит с том земљом, који је у снажном паду у односу на 2018. када је Трамп одпочео трговински рат са азијским трговинским џином.
Позицију Брисела донекле би могло олакшати и то што се економија ЕУ већ фактички креће у правцу пожељном за Вашингтон. Наиме, Европа се по цену слабљења сопствене конкурентности ослободила зависности од руског гаса, док се ослањење на извозу у Кину лагано редукује. Тако пласмани европских компанија на тржиште Кине практично стагнирају од пандемије, док се и увоз из те земље после драстичног раста до 2022. стабилизовао на нижим вредностима. И поред тога, дефицит ЕУ је још увек довољно висок (из Кине долази чак 21% укупног увоза ЕУ) и подстицајан за онај (проатлантистички) део бриселске администрације који је за меркантилистички приступ у односима са Пекингом – нешто што би Бела кућа извесно волела да види.
Извозно оријентисане економије ЕУ скоро извесно чека веома изазовна година. Посебан проблем су геополитички ризици, који би могли да поткопају спољну тражњу и поверење потрошача, што би могло да погура европску економију у рецесију, која је већ у зони de facto стагнације (БДП се повећао тек 0,7% у 2024, док се у 2025. очекује такође скромних 1,1%). Упозорења Марија Драгија о губитку европске конкурентности, те „спором агонијом“ ЕУ повезаном и са старењем становништва, су аларм за акцију, пре свега у домену политика за подстицање раста продуктивности. Подаци да по инвестицијама у високе технологије ЕУ значајно заостаје за Кином и САД, те да по висини БДП-а по глави становника Америка далеко надмашује ЕУ су обеспокојавајућа.
Ипак, европско тржиште, са штедњом домаћинстава која износи 33 хиљаде милијарди евра и са глобално препознатљивим компанијама попут ASML Холдинга или Ербаса, још увек је респектабилно. Додатно, очекивани наставак тренд смањења каматних стопа Европске централне банке током 2025. требало би да подстакне тражњу и поправи нарушено поверење компанија и потрошача.
На крају, једно од ретких „охрабрења“ за Стари континент јесте да очекивања за 2025. годину тешко да би могла бити мања.
Извор: РТС ОКО
