Piše: Goran Nikolić
Nakon što je postalo izvesno da je Donald Tramp pobedio na izborima, američke berze dostigle su istorijske rekorde, dolar je snažno ojačao, dok su prinosi na američke obveznice porasli. Bitkoin, vodeća kripto valuta u svetu, dostigla je istorijski najviši nivo.
Vodeći indeksi američkih berzi dramatično su skočili, budući da su investitori već ukalkulisali potencijalne dobitke za širok spektar industrija, kao i kratkoročni podsticaj ekonomskom rastu. Tako je Dau Džons povećan čak 3,6%, što predstavlja najveći procentualni rast nakon 1896. godine.
Skokovi i padovi
Na osnovu očekivanja da će Tramp doneti velike promene u politici, uključujući finansijsku deregulaciju i veću proizvodnju sirove nafte u SAD, došlo je do impresivnog porasta vrednosti akcija u bankarskom i energetskom sektoru. Takođe, akcije kompanija u sektoru odbrane, kao i zatvorskih operatera su naglo porasle. Isto se desilo i sa firmom u većinskom vlasništvu novoizabranog predsednika, Trump Media & Technology Group, koja vodi njegovu platformu društvenih medija.
Akcije sa malom tržišnom kapitalizacijom takođe su bile veliki dobitnici, te je njihov indeks (Russell 2000) povećan za 5,8%, usled očekivanja da će kompanije orijentisane na domaće tržište imati koristi od snažnijeg rasta SAD u odnosu na ostatak bogatijeg dela sveta.
Sektori osetljivi na kretanje kamata, uključujući nekretnine i komunalne usluge, nisu bili deo rastućeg talasa 6. novembra, budući da je porast kamata na trezorske zapise posledica zabrinutosti zbog potencijalno inflatornih fiskalnih politika i s tim povezanih izgleda da će smanjenja kamatnih stopa od strane FED-a (Američke centralne banke) biti manja nego što se očekivalo.
Akcije Tesle, u vlasništvu Ilona Maska, velikog podržavaoca Trampa, porasle su za više od 25% u ranom jutarnjem trgovanju prvog postizbornog dana, dok su druge akcije vezane za obnovljivu energiju potonule usled Trampovog dobro poznatog napada na politiku klimatskih promena.
Fjučersi na soju u Čikagu su pali za skoro 2%, dok su smanjene i cene pšenice i kukuruza, uglavnom zbog straha od novog trgovinskog rata sa Kinom (tokom poslednje Trampove administracije, uzgajivači soje u SAD koji se oslanjaju na kinesko tržište bili su snažno pogođeni uzvratnim carinama). Ova kretanja plastično ukazuju šta bi Trampova trgovinska politika mogla da znači za delove poljoprivrede i prehrambene industrije SAD.
Rast prinosa na trezorske zapise je posledica njihove praktične rasprodaje, koja traje već skoro dva meseca. Tako je prinos na desetogodišnje trezorske obveznice SAD, koji se kreće suprotno njihovoj ceni, skočio sa oko 3,6% sredinom septembra na 4,3% početkom novembra, da bi dan nakon izbora stigao do 4,4%. Naime, tržišta vide Trampove planove kroz prizmu dodatne ekspanzije budžetskih izdavanja i posledičnog ubrzavanja rasta američkog javnog duga.
Trampovo obećanje da će Ameriku učiniti „kripto prestonicom planete“, te da će stvoriti stratešku rezervu Bitkoina, učinilo je da cena te kripto valute poraste čak 9,5% i dostigne novi rekord sa prvim izbornim rezultatima.
Rastući prinosi na obveznice američkog trezora, zajedno sa sve izvesnijim uvođenjem viših carina prema trgovinskim partnerima, uslovili su jačanje dolara. Naime, s obzirom na veličinu i raznovrsnost svoje ekonomije, Amerika je u relativnom smislu dobro pozicionirana da podnese troškove potencijalnog globalnog trgovinskog rata. Tako je indeks američkog dolara (mera valute u odnosu na korpu 16 glavnih svetskih moneta) porastao 1,6% od zatvaranja biračkih mesta do jutra narednog dana, da bi od tada, zaključno sa 7. novembrom, opao za oko 1%.
Dok je dolar rastao, meksički pezos je pao na najniži nivo u poslednje dve godine zbog straha tržišnih učesnika u toj zemlji od najavljenih Trampovih carina. Tokom utorka, 6. novembra, opala je i vrednost kineske monete, evra, jena, kao i većine drugih svetskih valuta prema dolaru, usled povećanog rizika trgovinskih ratova. Tramp je, međutim, ranije jasno stavio do znanja da nije ljubitelj jakog dolara, koji može da potkopa američke izvoznike, već da bi želeo slabiju domaću monetu, što je već 7. novembra i bio slučaj, budući da se većina pomenutih valuta oporavila prema dolaru.
Dok su američke berze rasle u sredu, 6. novembra, berze u Evropi i većini država istočne Azije bile su u padu. Međutim, već sledećeg dana evropske i istočno-azijske berze su se blago oporavile, kako se fokus okrenuo ka očekivanom smanjenju bazne kamate Američke centralne banke (FED) istog dana.
Reakcije tržišta sadrže dve poruke o pravcu i uticaju Trampove ekonomske politike. Naime, tržišta su ukalkulisala velika smanjenja poreza, te revnost novoizabranog predsednika SAD za deregulacijom, što bi trebalo da podstakne privredni rast, posebno kratkoročno. S druge strane, najavljeno sveobuhvatno povećanje carina i radikalno suzbijanje imigracije bi delovalo inflatorno i negativno na rast kako američke, tako i svetske ekonomije.
Smanjenje poreskih stopa i podizanje carina
Sa solidnom većinom za Republikance u Senatu i sve izvesnijom većinom i u Predstavničkom domu Kongresa, Trampu se praktično otvora put za obećano smanjenje poreza. Njegov prioritet biće produženje važenja redukcije poreza na dohodak fizičkih lica koje je uveo 2017, a koje ističe krajem 2025. Obećano smanjenje poreske stope za kompanije, možda na 15% sa 21% (sa zahtevom da kompanije zadrže proizvodne operacije u SAD), povećava izglede za veće zarade kompanija, što dobrim delom objašnjava rast akcija odmah po otvaranju berzi 6. novembra.
Ipak, niži porezi bi, iako kratkoročno podsticajni za rast BDP-a, mogli snažno povećavati fiskalni deficit SAD, koji bi sa trenutnih izuzetno visokih 6% BDP-a takvom dinamikom mogao biti udvostručen do 2035. Dodatno, redukcija poreskih stopa posredni je pritisak na rast kamatnih stopa. S tim povezano, pomenuti porast prinosa na trezorske obveznice de fakto je upozorenje tržišta na fiskalnu ranjivost američke ekonomije, odnosno neodrživost trajektorije javnog duga.
SAD su velikim delom svoje istorije oporezivale uvoz pre nego što su uglavnom napustile tu politiku, počevši od 1930-ih, kada je prihvaćena ideja slobodne trgovine. Carine su se „vratile u igru“ 2017-2021. tokom predsedničkog mandata Donalda Trampa, koji ih je usvojio u nastojanju da revitalizuje američku proizvodnju i da se suprotstavi onome što SAD smatra nepoštenom trgovinskom praksom Kine (ali i nekih saveznika). Bajden je zadržao trend.
Budući da Tramp veruje da je protekcionizam od suštinskog značaja za američki prosperitet, sve što Amerika uvozi moglo bi već od naredne godine biti ocarinjeno po stopi od 10-20%, sa izuzetkom Kine, na čiju bi se robu plaćala carina od čak 60% (automobili iz Meksika bili bi ocarinjeni sa 100% ili 200%).
U odnosu na trenutni nivo efektivnih carina koji primenjuje SAD, nametanje takvih carina bila bi radikalna promena. Trenutno, za uvoznu industrijsku robu, koja po vrednosti čini 94% uvoza robe u SAD, zemlja ima prosečnu carinsku stopu (ponderisanu trgovinom) od 2%. Prema analizi „Bloomberg Economics“, Trampovi predlozi tarifa „doveli bi prosečne američke namete iznad 20%, nivo koji nije viđen od početka 20. veka“.
Skoro svi američki ekonomisti smatraju da će povećane carine dovesti do viših potrošačkih cena, te da će negativno uticati na investicije i BDP. Dodatno, izvesno će doći do odmazde, budući da su u EU već sastavljeni spiskovi sa predloženim uvećanim carinskim nametima na robu iz SAD, dok će Kina prvo povisiti carine za poljoprivredne proizvode.
Tokom Trampovog prvog predsednikovanja, njegova administracija je uvela nove carine na kineski uvoz. Bajdenova administracija je zadržala te namete i neznatno povećala njihov obuhvat. U referentnoj studiji, koju je objavio Nacionalni biro za ekonomska istraživanja, zaključuje se da carine uvedene 2018-2019. nisu uspele da povećaju broj radnih mesta u zaštićenim industrijama, dok su štetile radnim mestima u ciljanim sektorima, koji su bili pogođeni uzvratnim carinama, posebno u poljoprivredi.
Drugo istraživanje, iz 2019, ukazuje da su carine uslovile, istina ne tako veliki, rast inflacije (0,1%). Dodatno, procenjuje se da su Tramp-Bajdenove carine bile ekvivalentne prosečnom godišnjem trošku od 625 dolara za prosečno američko domaćinstvo. Povezano s tim, kritičari Trampovog predloga brinu da će to imati iste efekte, ali u mnogo većem obimu.
Opasnost ponovnog razbuktavanja inflacije
Amerikanci su ekonomiji dali niske ocene tokom Bajdenovog mandata, vođeni frustracijom zbog cena. Indeks cena se povećao po godišnjoj stopi od 4,5% u prvih 15 kvartala tog perioda, najbržim tempom od Reganovog prvog mandata. Posmatrajući trenutni nivo međugodišnje inflacije (septembar 2024), ona je već obuzdana, dok treba dodati i da su prosečne plate većine radnika u proteklim godinama porasle više od cena.
Međutim, glasačima se u pamćenje urezao period brzog rasta cena, koji je u junu 2022. na međugodišnjem nivou dostigao 9%. S tim u vezi, treba razumeti strah političara od inflacije, i budući da je to tako, teško je verovati da će predizborna obećanja Donalda Trampa o prisilnoj deportaciji miliona neregularnih imigranata, koji bi izazvao snažne inflatorne pritiske, biti ispunjena. Dodatno, proterivanje 8 miliona migranata smanjilo bi američki BDP za oko 7% do 2028. (u odnosu na bazni scenario).
Stoga je realno očekivati da bi svaki pokušaj masovnih deportacija naišao na jak otpor, a lokalni zvaničnici od Kalifornije do Njujorka verovatno će odbijati da sarađuju. Mnogo je izvesniji scenario u kome bi bila uvedena mnogo stroža primena graničnih kontrola, što će takođe imati negativne posledice (ali u znatno manjem obimu), pre svega usled nedostatka radne snage za građevinske kompanije, restorane, agrar.
Valja podsetiti da bi politike sa inflatornim dejstvom (posebno povećanje carina, rast javne potrošnje, smanjenje poreza), od strane FED-a bile dočekane na standardan način – s povećanjem bazne kamate. Budući da je to mera koja usporava rast privrede, ona bi verovatno dovela do negodovanja Donalda Trampa, odnosno do sukoba na relaciji Bela kuća-FED, koji bi dodatno pogoršao finansijsku situaciju, ako bi bio javan.
Šta znači povratak Trampa za Evropu
Imajući u vidu povećanu zavisnost od bezbednosnog kišobrana Vašingtona, te veće oslanjanje na američki tečni prirodni gas (LNG) radi zadovoljenja energetskih potreba, evropski kreatori politike proveli su mesece pripremajući se za potencijalni povratak Trampa u Belu kuću. Iako su u Briselu preventivno predvideli neke mere odmazde, nepredvidivost i impulsivnost američkog novoizabranog predsednika otežava bilo kakvo planiranje u tom domenu. Osnovni cilj Brisela je da brzim i snažnim kontra-carinama dovede Trampa za pregovarački sto i postigne dogovor.
Trampova pobeda će neizbežno uticati na sve oblasti politike EU, od cena lekova, preko zelenih tehnologija, do standarda veštačke inteligencije. Međutim, neće sve biti tako loše po evropske interese. Na primer, Tramp je obećao da će povećati eksploataciju nafte i gasa i plasirati više fosilnih goriva u inostranstvo, te da će sprečiti da Bajdenova administracija zamrzne dozvole za nove LNG projekte. Sve to bi moglo bi da smanji neizvesnost u Evropi oko snabdevanja LNG-om.
Takođe, eventualno ukidanje Zakona o smanjenju inflacije (IRA), kojim se izdvaja više od 500 milijardi dolara za projekte poput čiste tehnologije, vodonika i obnovljive energije, zakona koji je nesumnjivo dao prednost Americi, u odnosu na EU, u industrijama kao što su energija vetra, solarna energija, alternativna goriva i električna vozila, moglo bi značiti manju konkurenciju za evropske kompanije.
Analitičari Goldman Saksa smatraju da bi evro mogao da padne čak 10% u odnosu na dolar ako nova administracija usvoji sveobuhvatni plan o povišenju carina, dok bi zarade među grupom najvećih evropskih kompanija mogle pasti za više od 5% u 2025. godini. Ovde je dodatni problem to što Brisel nije uspeo da iskoristi relativno dobre odnose sa Bajdenovom administracijom da bi rešio dugotrajne trgovinske sporove oko carina za čelik i aluminijum, zelene subvencije za električne automobile i oživljavanje najvišeg suda Svetske trgovinske organizacije.
Trampov obećani protekcionizam ugrožava izvozno vođene ekonomije EU, koja se suočava sa anemičnim rastom. Novoizabrani američki predsednik smatra da je veliki trgovinski suficit EU sa SAD nepravedan, a njegovo predloženo rešenje je da se uvedu sveobuhvatne carine (od 10% ili čak 20%) na izvoz iz EU. Pošto su SAD najveće izvozno tržište EU – izvoz robe u Ameriku dostigao je 500 milijardi evra 2023, što je petina ukupnog izvoza Unije – jasno je da anemična evropska ekonomija veoma ranjiva na američki protekcionizam.
Štaviše, pošto izvoz američke robe u EU iznosi 350 milijardi evra (trgovinski deficit SAD sa EU je na putu da dostigne rekord u 2024), i budući da Tramp ne mora da brine o ponovnom izboru, malo je verovatno da će odmazda EU biti efikasna. Najbolja opcija je, stoga, pokušati da se preduprede Trampove tarife jednostranim otvaranjem tržišta EU za američki izvoz.
Ako bi Tramp uveo najavljene carine, prema nemačkom Institutu za svetsku ekonomiju Kil, rezultat bi bili duboki ekonomski gubici – odnosno pad BDP-a EU do 0,5%, dok bi troškovi za Nemačku iznosili 180 milijardi evra tokom naredne četiri godine.
Automobilska, avio, hemijska i farmaceutska industrija su najizloženije, jer predstavljaju lavovski deo evropskog izvoza u SAD. S tim u vezi, vrednost akcija evropskih proizvođača automobila, uključujući BMV i Mercedes-Benc, naglo su pale u sredu, 6. novembra. Dugoročno, više međunarodnih proizvođača bi moglo pokušati da uđe u „protekcionistički zid“, izgradnjom američkih fabrika (Folksvagenove podružnice Audi i Porše mogle bi biti posebno ranjive jer im nedostaju američke fabrike).
I Erbas bi se mogao naći na udaru usled mogućeg talasa protekcionizma koji ima za cilj spasavanje Boinga. Proizvođači vakcina širom sveta, kao što su Fajzer, Biontek i GSK, pomno će pratiti Trampova imenovanja, nakon što je novoizabrani predsednik nagovestio da će razgovarati o politici sa antivaks saveznikom Robertom Kenedijem Juniorom.
Trampova pobeda bi mogla da znači manju koordinaciju Brisela i Vašingtona u domenu visokih tehnologija kao što su poluprovodnici. Dodatno, ako EU kazni kompaniju X (Tviter) zbog kršenja pravilnika unije o moderiranju sadržaja, odnos između Vašingtona i Brisela mogao bi se pogoršati, budući da bi se ponovo oživela priča da EU pokušava da „sruši američke velike tehnološke kompanije“.
Na kraju, Trampova pobeda može da ubrza evropske napore da se manje oslanja na SAD kao partnera. To bi moglo dovesti do većeg pritiska u EU za reviziju pravila o merdžerima (spajanju korporacija) kako bi se omogućilo stvaranje „evropskih šampiona“ – istinski globalnih kompanija.
„Ograničena“ trgovina i „domaći“ lanci snabdevanja
Verovatno je da će i ovoga puta, ali u manjoj meri, namere Trampa biti ometane od strane Kongresa, sudova, birokratije, sopstvenog osoblja, ili će ga nadolazeći događaji odvraćati da preduzme mnoge akcije. Međutim, realno je da će mnoga obećanja sprovesti, od kojih će neka biti sa veoma lošim efektima po američku ekonomiju i njene institucije, ali i svet. Naime, posle osam godina institucionalizacije, Trampizam je mnogo organizovaniji, dok će većina članova druge Trampove administracije biti iz kruga lojalnih veterana.
Ipak, iako je Tramp konsolidovao kontrolu nad Republikanskom strankom, u Kongresu još uvek ima puno republikanaca koji će se odupirati njegovim incijativama, te mnogi politikolozi smatraju da će američke institucije apsorbovati šok drugog Trampovog predsednikovanja. Povezano s tim, indikativna je studija Kurta Vejlanda, koja ukazuje da je od 40 populističkih vlada širom sveta između 1985. i 2020. samo 7 prešlo u autoritarizam, i to one koje su imale slabe institucije i koje su pretrpele akutne krize (gde Amerika svakako ne može biti svrstana).
Prva iteracija „Tramponomiksa“ imala je sreću da se implementira tokom perioda visokog rasta i niske inflacije. Danas se američka i svetska privreda suočavaju sa mnogo izazovnijim ekonomskim okruženjem, iako će Tramp preuzeti ekonomiju koja ima dobre rezultate. Naime, ekonomski rast od 2,6% u ovoj godini je relativno snažan, nezaposlenost od 4,2% je niska, dok se inflacija smirila.
Istina, čak bi i pobeda demokratskog kandidata značila nastavak preuzimanja Trampovog populističkog programa, koji podrazumeva mešavinu neoprotekcionizma (aktivna industrijska politika i carine) i kvaziizolacionizma. I politika prema najvećem konkurentu, Kini, ne bi bila bitno drugačija. Naime, Tramp, čija će ekonomska politika prema Pekingu biti radikalnija verzija one iz prvog mandata, će verovatno, pored podizanja carina, pooštriti ograničenja američkog izvoza tehnologije koja je donela Bajdenova administracija.
Međutim, razlike ipak postoje, i ako bude u potpunosti implementirana, Trampova vizija bi mogla označiti kraj mnogih politika koje su bile centralne za Vašington od 1945. godine. Velika je šansa da će Trampov drugi mandat zadati poslednji udarac konsenzusu o tzv. slobodnoj trgovini, koji je vladao nakon Hladnog rata.
Novi međunarodni ekonomski poredak sve više će biti zasnovan na još uvek otvorenoj, ali ograničenoj trgovini i sve više „domaćim“ lancima snabdevanja. Scenario sa snažnijom trgovinskom fragmentacijom, te u negativnom scenariju podelom sveta na dva trgovinska bloka, koji bi značio značajno slabiji ekonomski rast na globalnom nivou, više cene i kidanje kritičnih lanaca snabdevanja, danas je ipak bliži nego dan pred izbore.
Izvor: RTS OKO