Piše: Gojko Božović
Ako je neko bio evropski i svetski pisac u punom smislu te reči, onda je to bio Sejs Notebom (1933-2026).
On je to bio po tome što je bio preveden na gotovo sve evropske jezike i na sve veće svetske jezike.
I teme i iskustva su mu bili evropski od antičkih vidika do prizora koje je video uživo pretvarajući svoju svakodnevicu u istraživački proces.
Ali je evropski i svetski pisac bio i po tome što je, kao neumorni putnik, obišao sve evropske zemlje i čitav život putovao po celom svetu.
S njegovim putovanjima rasla je i nastajala njegova književnost.
Putnička strast i volja da upoznaje različite zemlje i kulture učinili su Noteboma jednim od najvažnijih putopisaca i romansijera modernog doba.
Neretko su i njegovi junaci svetski putnici, ili ljudi koji tek na putovanju dolaze do uvida koji im izmiču u svakodnevnim okolnostima života, ili pak ljudi iz prostora koji nisu često ispunjavali evropsku književnost.
A sam prostor pripovedanja se u tako doživljenom svetu nužno menjao od jedne do druge knjige oblikujući nesvakidašnju književnu geografiju Sejsa Noteboma.
Dnevnici Borislava Pekića: „Govorim bez rezerve sve što mislim o svemu“
Notebomova životna i stvaralačka odiseja, od ranih autostoperskih putovanja po Evropi, išle su uporedo, onako kao što to naglašava naslov jedne njegove knjige putopisa: „Svet je putnik“.
Svet objektivno postoji, ali samo kroz strast i svest, kroz istraživanje i utisak putnika on postaje doživljen i zapamćen u neponovljivom vremenskom trenutku pre nego što se, kao da to ništa nije bilo, preobrazi u doživljaj nekog drugog putnika.
Koliko čovek iskustva stečenog na decenijskim putovanjima, Notebom je i pisac najređe kulture.
I sam pesnik, Notebom u romanima koristi gustu mrežu referenci poteklih iz evropske i svetske poezije.
Nekada su to otvoreni citati, nekada su to aluzije za posvećene čitaoce poezije.
Nije drugačije ni sa upotrebom kulturno-istorijske dimenzije pripovedanja: od antičkih izvora do moderne filozofije, od klasičnog slikarstva do istorijskih paralela, od najstarijih mitova do novih urbanih priča, uključujući, naravno, književnost kao totalni sistem značenja u kome mesto nalaze i fragmenti antičkih zapisa i vrhovi modernog svetskog pesništva.
„Izgubljeni raj“ (Arhipelag, 2010) priča o slučajnom susretu dvoje nekadašnjih ljubavnika, o Evropi i Australiji, o nedokučivom svetu australijskih Aboridžina i o neobičnom Projektu Anđeo pokrenutom u čast Džona Miltona i njegovog „Izgubljenog raja“.
Glavna tema romana je ljubav koja je u svim kombinacijama nemoguća i neostvariva.
Koliko priča o privatnim dramama našeg vremena, „Izgubljeni raj“ je i o nemirima koji ispunjavaju savremenog čoveka prisiljavajući ga da neprestano luta od mesta do mesta, od grada do grada, od kontinenta do kontinenta, od jedne do druge osobe, tražeći prizor ili trenutak izgubljenog raja u vlastitom životu.
Prizivanje mira u buci sveta: Filmovi i crteži Petera Handkea
Junak romana „Sledeća priča“ (Arhipelag, 2011) zaspao je u hotelskoj sobi u Amsterdamu, a probudio se u hotelskoj sobi u Lisabonu.
Pripovedajući o neobičnoj ljubavi koja se odigrala između Amsterdama i Lisabona, ta ukrštena ljubavna priča doživljava finale na plovidbi od Lisabona do Brazila i duž Amazona.
Notebomov roman je otrežnjujuća knjiga u kojoj se iznutra preispituje savremena evropska kultura i u kojoj se govori o osnovnim elementima svakodnevnog života: od ljubavi do ljubomore, od strasti do očaja, od nežnosti do kazne, od prijateljstva do iskupljenja, od dosade do iskušenja, od potrebe za avanturističkim prevazilaženjem zadatog životnog kruga do predavanja rutini ili nužnosti.
Pokušavajući da objasni promenu koju je književnost doživela u savremenom trenutku, u kome se sve menja, pa čak i ono što izgleda da kao da je ostalo isto, jedan junak u „Izgubljenom raju“ kaže: „Književnost je postala pitanje karijere.“
Notebom je prepoznao taj epohalni trenutak promene u kome je pitanje karijere zamenilo velike razloge koji su uvek stajali iza književnosti, ali njegova literatura nije imala ništa s karijerom.
Ostala je avantura i sumnje bez kojih ne mogu ni veliki razlozi, ni književnost sama.
Izvor: Danas
