Пише: Гојко Божовић
Ако је неко био европски и светски писац у пуном смислу те речи, онда је то био Сејс Нотебом (1933-2026).
Он је то био по томе што је био преведен на готово све европске језике и на све веће светске језике.
И теме и искуства су му били европски од античких видика до призора које је видео уживо претварајући своју свакодневицу у истраживачки процес.
Али је европски и светски писац био и по томе што је, као неуморни путник, обишао све европске земље и читав живот путовао по целом свету.
С његовим путовањима расла је и настајала његова књижевност.
Путничка страст и воља да упознаје различите земље и културе учинили су Нотебома једним од најважнијих путописаца и романсијера модерног доба.
Неретко су и његови јунаци светски путници, или људи који тек на путовању долазе до увида који им измичу у свакодневним околностима живота, или пак људи из простора који нису често испуњавали европску књижевност.
А сам простор приповедања се у тако доживљеном свету нужно мењао од једне до друге књиге обликујући несвакидашњу књижевну географију Сејса Нотебома.
Дневници Борислава Пекића: „Говорим без резерве све што мислим о свему“
Нотебомова животна и стваралачка одисеја, од раних аутостоперских путовања по Европи, ишле су упоредо, онако као што то наглашава наслов једне његове књиге путописа: „Свет је путник“.
Свет објективно постоји, али само кроз страст и свест, кроз истраживање и утисак путника он постаје доживљен и запамћен у непоновљивом временском тренутку пре него што се, као да то ништа није било, преобрази у доживљај неког другог путника.
Колико човек искуства стеченог на деценијским путовањима, Нотебом је и писац најређе културе.
И сам песник, Нотебом у романима користи густу мрежу референци потеклих из европске и светске поезије.
Некада су то отворени цитати, некада су то алузије за посвећене читаоце поезије.
Није другачије ни са употребом културно-историјске димензије приповедања: од античких извора до модерне филозофије, од класичног сликарства до историјских паралела, од најстаријих митова до нових урбаних прича, укључујући, наравно, књижевност као тотални систем значења у коме место налазе и фрагменти античких записа и врхови модерног светског песништва.
„Изгубљени рај“ (Архипелаг, 2010) прича о случајном сусрету двоје некадашњих љубавника, о Европи и Аустралији, о недокучивом свету аустралијских Абориџина и о необичном Пројекту Анђео покренутом у част Џона Милтона и његовог „Изгубљеног раја“.
Главна тема романа је љубав која је у свим комбинацијама немогућа и неостварива.
Колико прича о приватним драмама нашег времена, „Изгубљени рај“ је и о немирима који испуњавају савременог човека присиљавајући га да непрестано лута од места до места, од града до града, од континента до континента, од једне до друге особе, тражећи призор или тренутак изгубљеног раја у властитом животу.
Призивање мира у буци света: Филмови и цртежи Петера Хандкеа
Јунак романа „Следећа прича“ (Архипелаг, 2011) заспао је у хотелској соби у Амстердаму, а пробудио се у хотелској соби у Лисабону.
Приповедајући о необичној љубави која се одиграла између Амстердама и Лисабона, та укрштена љубавна прича доживљава финале на пловидби од Лисабона до Бразила и дуж Амазона.
Нотебомов роман је отрежњујућа књига у којој се изнутра преиспитује савремена европска култура и у којој се говори о основним елементима свакодневног живота: од љубави до љубоморе, од страсти до очаја, од нежности до казне, од пријатељства до искупљења, од досаде до искушења, од потребе за авантуристичким превазилажењем задатог животног круга до предавања рутини или нужности.
Покушавајући да објасни промену коју је књижевност доживела у савременом тренутку, у коме се све мења, па чак и оно што изгледа да као да је остало исто, један јунак у „Изгубљеном рају“ каже: „Књижевност је постала питање каријере.“
Нотебом је препознао тај епохални тренутак промене у коме је питање каријере заменило велике разлоге који су увек стајали иза књижевности, али његова литература није имала ништа с каријером.
Остала је авантура и сумње без којих не могу ни велики разлози, ни књижевност сама.
Извор: Данас
