Raspoređivanje velikih vojnih snaga u Ukrajini, uz pojačavanje snaga u Belorusiji, stavlja Rusiju u vojno dominantan položaj, dok rat ulazi u drugu godinu
Prva godišnjica ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini pada 24. februara. Ruska strategija rata iscrpljivanjem nije dovela do željenog političkog ishoda ali je bez obzira na to bila uspešna.
Deluzivno prozapadnjačko uverenje moskovske elite da Rusija može biti partner u dijalogu sa Zapadom potpuno je okopnilo, pogotovo nakon nedavnog otkrića bivše nemačke kancelarke Angele Merkel da su zapadni pregovori sa Rusijom u vezi sporazuma iz Minska bili ‘pokušaj da se Ukrajini kupi vreme’ i da je to Kijev iskoristio ‘da postane snažniji’.
Reakcija iz Moskve odavala je utisak gorčine i uveđenosti što je ruska vladajuća elita obmanjena. Ova spoznaja utiče na ukrajinski sukob koji polako ulazi u drugu godinu. Stoga je pripajanje četiri regiona Ukrajine – Donjecke i Luganske [koje čine Donbas], Zaporoške i Hersonske oblasti – i Krima, što sve zajedno čini oko jedne petine ukrajinske teritorije, svršena stvar. Kijevsko priznanje novonastalog stanja je preduslov bilo kakvih budućih pregovora.
Moskovski početni optimizam u februaru i martu da je ‘vrhunska veština ratovanja pokoravanje neprijatelja bez borbe’ (Sun Cu) je ustupio mestu realističnim uvidima da Bajdenova administracija neće dopustiti brzo okončanje rata sve dok Rusija ne iskrvari i ne oslabi. To je dovelo do ruskog povlačenja iz Harkovske i Hersonske oblasti uz stvaranje tvrdo utvrđenih odbrambenih pozicija i ukopavanja vojnih snaga.
Garant zaštite
Putin je konačno prihvatio zahtev zapovednika armije za delimičnom mobilizacijom. Raspoređivanje velikih vojnih snaga u Ukrajini, uz pojačavanje snaga u Belorusiji, je po prvi put stavilo Rusiju u vojnički dominantan položaj dok rat ulazi u drugu godinu.
Kremlj je preduzeo nužne mehanizme kako bi se pojačao učinak odbrambene industrije i kako bi ekonomija zadovoljila potrebe vojnih operacija u Ukrajini. Iz dugoročne perspektive, jedan od istorijski važnih ishoda ovog sukoba bilo bi rusko izrastanje u nepobedivu vojnu silu (uporedivu sa sovjetskom Crvenom armijom), sa kojom se Zapad nikada više neće usuditi da uđe u sukob. Ovo bi tek trebalo da dopre do svesti.
Danas, načelnik generalštaba general Valerij Gerasimov izjavio je u izuzetnom intervju za časopis Argumenti i fakti da će novoodobreni plan raspoređivanja oružanih snaga biti garant zaštite ruskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i ‘da će stvoriti uslove za društveni i ekonomski napredak države’.
Prema planu koji je odobrio predsednik Putin, biće oformljena Moskovska i Lenjingradska vojna oblast, tri motorizovane pešadijske divizije biće oformljene u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti (koje su pripojene u septembru) i jedan armijski korpus biće oformljen u severozapadnoj oblasti Karelija koja se graniči sa Finskom.
Interna zapadna procena ukazuje da rat ide loše po Ukrajinu. Špigl je objavio prošle nedelje da je nemačka Federalna obaveštajna agencija (BND) ‘obavestila na tajnom sastanku ove nedelje političare iz resora bezbednosti u Bundestagu da ukrajinska vojska trenutno svakodnevno gubi trocifrenu brojku vojnika u borbama’.
BND je rekao nemačkim poslanicima da su posebno ‘zabrinjavajući visoki gubici ukrajinske vojske u bici za strateški važan grad Bahmut’ (u Donjecku) i upozorio da bi ‘rusko zauzimanje Bahmuta imalo znatne posledice, pošto bi omogućilo Rusiji da izvodi dalje prodore po dubini’.
Osovina odbrane Donbasa
Povrh toga, Rojters je preneo navod višeg zvaničnika Bajdenove administracije koji je u petak pred malom grupom novinara u Vašingtonu rekao da postoji ‘visoka verovatnoća’ da će Rusi potisnuti Ukrajince iz Bahmuta, koji su zapadni vojni stručnjaci nazvali osovinom (lynchpin) celokupne ukrajinske odbrambene linije u Donbasu.
S druge strane, Bajdenova administracija se nada da će kupiti vreme do proleća kako bi obnovila desetkovanu ukrajinsku vojsku i kako bi je opremila naprednim naoružanjem. Stare zalihe sovjetskog oružja su iscrpljene i buduće snabdevanje Ukrajine moraće da bude oružjem i opremom koja je u službi zemalja NATO. To je lakše reći nego učiniti, i zapadnoj vojnoj industriji potrebno je vremena da iznova pokrene svoju proizvodnju.
Iščezao je optimizam o tome da Kijev priprema ofanzivu kojom bi trebalo da potisne Rusiju iz Ukrajine. Sve ukazuje da bi mogla da otpočne ruska ofanziva na južnom frontu, gde ruske snage stabilno napreduju prema gradu Zaporožje, velikom ukrajinskom industrijskom središtu.
Ova ofanziva može imati dalekosežne posledice. Zaposedanje preostalih dvadeset pet odsto teritorije u Zaporoškoj oblasti, koji su i dalje pod kijevskom kontrolom, učinilo bi kopneni most između Krima i ruskog zaleđa neprobojnim za ukrajinsku kontraofanzivu, a takođe bi pojačalo rusku kontrolu luka na Azovskom moru (koje povezuje Kaspijsko jezero sa Crnim morem i plovnim kanalom Volga-Don koji vodi prema Sankt Peterburgu), što bi dramatično oslabio celokupne ukrajinske vojne pozicije u Donbasu i u stepama istočno od reke Dnjepar.
Stoga, šira slika dok rat ulazi u drugu godinu otkriva da Zapad grozničavo radi na planovima (sa Bajdenovom administracijom koja ‘predvodi iz pozadine’) da obezbedi teška oklopna oruđa ukrajinskoj vojsci do proleća, uključujući i nemačke tenkove leopard. Ukoliko se to desi, Rusija će svakako da uzvrati napadima na linije snabdevanja i skladišta u zapadnoj Ukrajini.
U četvrtak, Dmitrij Medvedev, govorljivi bivši ruski predsednik koji je blizak Putinu i obavlja dužnost zamenika predsedavajućeg moćnog Saveta bezbednosti, eksplicitno je upozorio: ‘Nuklearne sile nikada nisu izgubile u velikom sukobu od kojeg zavisi njihova sudbina’.
Ublažavanje situacije?
Međutim, postoje i neki činioci koji upućuju na ublažavanje situacije. Prvo, rezultati sastanka u Davosu 2023. i sastanak ministara odbrane NATO u Ramštajnu u petak, kao i unutarstranački sporovi u Vašingtonu o budžetu i limitu američkog duga, podstiču Bajdenovu administraciju da bira između rizičnog nastavka sukoba sa Rusijom i smanjivanja tempa eksploatisanja ukrajinske zlatne koke (što se svodi na ubiranje profita i povlačenje iz projekta). Za režim Zelenskog to znači da se unosne i lagodne kombinacije bliže kraju.
Prošle nedelje, uticajni ruski dnevni list Izvestija objavio je britki esej koji je napisao Viktor Medvedčuk, u više mandata poslanik ukrajinske skupštine i oligarh-političar (koji se trenutno nalazi u Moskvi) o tome kako je započeo proces osipanja režima u Kijevu.
Medvedčuk je podsetio na ‘zanimljivu sklonost’ u ukrajinskoj politici. Predsednik Porošenko je obećao mir sa Rusijom za nedelju dana ali kada je došao na vlast nije sproveo odredbe Minskih sporazuma, i ‘bedno je izgubio na narednim izborima’. Zamenio ga je Vladimir Zelenski, koji je takođe obećavao namirenje sa Rusijom u Donbasu, ali je umesto toga postao ‘personifikacija rata’. Naime, ukrajinskom narodu je obećavan mir, a zatim su bili obmanjivani. Zapadna štampa gura ispod tepiha realnost da je baza koja podržava Zelenskog mala i da postoji tiha većina koja se nada miru.
Smrt ministra unutrašnjih poslova Denisa Monastirskog, dugugodišnjeg saradnika Zelenskog, i njegovog prvog zamenika Jevgenija Enina u helikopterskom udesu u Kijevu pre nedelju dana u nerazjašnjenim okolnostima, izazvala je nedoumice i zazor, s obzirom da ukrajinske neonacističke milicije deluju pod okriljem ovog ministarstva. Samo dan ranije dogodio se još jedan iznenađujući razvoj – ostavka visokopozicioniranog savetnika predsednika Zelenskog Alekseja Arestoviča, tobože zbog blaćenja ukrajinske vojske.
Faktor ‘Iks’
U više televizijskih intervjua posle toga, Arestovič je iznosio svoje sumnje u pogledu vođenja rata. Potom se dogodilo ubistvo Denisa Kireva, koji je bio među važnim učesnicima martovskih mirovnih razgovora sa Rusijom. Današnje velike kadrovske promene, nakon iznetih tvrdnji o korupciji, za sada obuhvataju zamenika javnog tužioca, zamenika šefa predsedničkog kabineta, zamenika ministra odbrane i pet oblasnih guvernera.
Pre i iznad ovih gibanja u Kijevu, postoji faktor ‘Iks’ – unutrašnja američka politika gde se približavaju izbori 2024. godine. Republikanci insistiraju na reviziji desetina milijardi dolara potrošenih na Ukrajinu – 110 milijardi dolara samo kao vojne pomoći – što čini Bajdenovu administraciju odgovornom. Šef CIA Vilijam Barns bio je u poseti Kijevu koja nije bila adekvatno ispraćena u javnosti. Prema nekim izveštajima išao je da bi preneo poruku kako američke isporuke oružja od jula mogu postati problematične.
S druge strane, povećava se količina objavljenih podataka o rukovanju predsednika Bajdena dokumentima koji su označeni kao poverljivi a koji bi mogli da uključuju osetljive materijale o Ukrajini. U pitanju je tek početak ove afere, ali trinaestočasovno pretraživanje Bajdenove privatne rezidencije u Delaveru od strane Ef Bi Aja pokreće pitanja o transparentnosti Bele kuće. Novi razvoj događaja oko skandala sa poverljivim dokumentima može da naškodi Bajdenovim šansama za reizbor dok se priprema da objavi kandidaturu.
Kada se sve ovo uzme u obzir, moramo se složiti sa Medvedčukovim predviđanjem da će ukrajinski sukob, kako ulazi u drugu godinu, ‘ili nastaviti dalje da raste, šireći se po Evropi i drugim zemljama, ili će biti lokalizovan i razrešen’.
M.K. Badrakumar
Izvor: Indian Punchline
Prevod: Novi Standard/M.M. Milojević
