U području Bordoa vinogradari ulaze u aranžman kakav do pre par godina nisu mogli ni da sanjaju – budzašto prodaju vino da se od njega napravi etanol. Jer, tržište je sve manje i nemilosrdnije.
Francuska je ponosna na vinsku kulturu koja uživa ugled u svetu. Pre gotovo četvrt stoleća je Unesko vinorodno područje u Bordou proglasio svetskom kulturnom baštinom.
No među francuskim vinarima je raspoloženje sve tmurnije. Ima ih previše: i vinara i vina koje nude potrošačima, posebno crnog vina.
Doduše vrhunska vina izuzetnih godišta još uvek postižu dobre cene širom sveta, ali gotovo polovina proizvodnje dolazi na police francuskih samoposluga. Tamo vlada žestoka bitka da se boca ponudi što jeftinije.
Vinari su svesni da bi zapravo trebalo da smanje ponudu da bi povećali cene, ali to u ovom slučaju znači krčenje vinograda i prekid možda vekovne tradicije. I to čak i u najpoznatijem vinorodnom području Bordou.
„U toj regiji je problematično s vinogradima ukupne površine oko 400 kvadratnih kilometara“, rekao je vinar Olivije Mecinger za francuski radio u decembru.
40.000 hektara previše
I on je uoči Božića s drugim vinarima izašao na ulice kako bi protestima ukazali na svoje muke: „Kod tih 400 kvadratnih kilometara moramo ili preći na druge sorte ili potpuno raskrčiti vinograde.“
Već teku pregovori s francuskom vladom gde se može raskrčiti sto kvadratnih kilometara u Bordou, području koje čitavo zauzima 1.200 kvadratnih kilometara.
Dogovor o tome, ali i o odštetama za vinare mora se postići što pre, možda već ovog februara, kaže Kristof Šatu iz udruženja vinara regiona CIVB.
Nema više smisla nadati se boljim danima: potrošnja vina u Francuskoj već godinama pada. Prošlogodišnja inflacija je učinila da ljudi kupuju 15 odsto manje vina.
Udruženje vinara procenjuje da bi se u sledećih deset godina potrošnja vina mogla prepoloviti. I u Francuskoj je sve manje vremena za ručak. A ako se nešto i pojede, sve je ređe uz to bouteille de vin, ili alkohol uopšte.
Bordo je postojbina crnog vina
Isto tako, Francuzima nije više mrsko da probaju i vina drugih zemalja što još više otežava stanje domaćih vinara.
Pariz je, uz podršku Evropske unije, spreman da stavi na raspolaganje do 160 miliona evra za otkup vina kako bi se pretvorilo u etil-alkohol. Na taj način bi se s tržišta povuklo ukupno 2,5 miliona hektolitara vina, dakle do dve trećine prekomerne ponude.
Etanol se potom koristi u parfemima, sredstvima za dezinfekciju ili se pretvara u gorivo bioetanol. Svakako proizvode sa manje šarma od vina.
Tmurna (i trezna) budućnost
Vinare i ljubitelje vina može zaboleti što se vino pretvara u industrijski alkohol, ali drugog izbora nema. U doba korone su doduše građani Francuske popunili svoje zalihe vina kod kuće, ali je kolabirala gastronomija tako da je mnogo vina ostalo bez kupca.
Ministarstvo poljoprivrede je pomoglo da se otkupi gotovo dva miliona hektolitara vina – nekih pet odsto ukupne proizvodnje jednog godišta, kako bi se pretvorilo u alkohol. Ali ta podrška jedva da je pokrila troškove vinara: iznosila je od 58 do 78 evra za hektolitar, dakle 100 litara vina, zavisno od područja.
Zbog svih tih promena, francuski vinari sve više zavise od izvoza, ali to nije jednostavno. Mogu se možda nadati da će izvoz u Kinu dostići nivo pre pandemije, ali to tržište nikad nije bilo posebno veliko.
Mnogi su već propali. Iako vinogradarstvo obuhvata oko trećine poljoprivrednika Francuske, broj vinarija neprekidno pada i sve su manje važne za ekonomiju zemlje. Tako se od 2000. do 2020. broj vinarija smanjio za preko 40 odsto i trenutno ih je još 52.330.
Belo tuče crno
No dok vinari juga Francuske, od Pirineja pa do Alpa, imaju velikih problema, vinari s istoka zemlje jedva razumeju šta je problem. Jer na jugu se pre svega pravi crno vino, a u Elzasu je gotovo 90 odsto vinograda grožđe za belo vino.
Ta vina hladnijeg severa bolje pristaju uz današnji stil života: manje je alkohola i jedna čaša neće „udariti u glavu“.
Tako i Manon Tiju iz Elzaškog udruženja vinara kaže da oni nemaju problema s ponudom koja bi premašivala potražnju. Doduše su i oni u godini korone morali dati svoje vino za alkohol – uz značajne gubitke jer tamošnji vinogradi traže više posla i troška nego na jugu.
Ali ove godine ne pomišljaju da ni kap vina daju za etil-alkohol, naprotiv: „Iz godine u godinu mi prodajemo sve više vina“, kaže nam Tiju.
Izvor: Andreas Nol/dw
