Пише: Гидеон Леви
Израелски професор који већ деценијама живи у Сједињеним Државама, ове недеље је био у једној од својих честих посета Израелу. Он предаје на престижном универзитету, дете је кибуца из породице бораца ‘48. и припада интелектуалној аристократији. Ако тако нешто постоји у Израелу. Он је још увек дубоко укорењен овде и упркос дугогодишњем одсуству његови корени су још увек јаки, не само због чланова породице који живе овде. У Сједињеним Државама се труди да свако вече гледа вести на некој од израелских телевизија. Један од његових овдашњих пријатеља истражује и пише између осталог и о Израелу.
Обојица смо из истог села, припадамо истој генерацији и истом граду, али до прекјуче када је дошао код мене се нисмо никада срели. Јуче је отишао, био је то његов последњи дан у Израелу. Пре него што смо се растали рекао ми је да осећа да га нешто гуши. Већ је желео да оде. Он не схвата како неко још увек може овде да живи. У својим контактима у последњих годину дана са челницима универзитета у Израелу, осетио је оштар заокрет и стапање са већином. Супруга његовог пријатеља из детињства, пензионисаног судије Врховног суда, рекла му је да јој је тешко да прихвати његове ставове. Никада није рекла тако нешто раније. Њен муж је овде био један од симбола либерализма.
Професор је сигуран да Израел спроводи геноцид у Гази, разуме то због своје професије и објашњава зашто. За етничко чишћење не постоји дефиниција у међународном праву, али оно представља етапу на путу ка геноциду. Када под присилом расељавате становништво, и то не на неко безбедно место, већ тамо где настављате да убијате, ради се о геноциду. Да Израел спроводи етничко чишћење на северу Газе нема више никакве сумње. Израел то изјављује, а његове акције јасно сведоче о томе. И више од тога, чињеница да Израел систематски уништава све на северу Газе, да не оставља камен на камену указује на намеру да се не дозволи повратак.
Мој гост је убеђен да ће се Међународни суд правде при одлучивању да ли је Израел починио геноцид фокусирати на север Појаса Газе, као што је то учинио у случају Сребренице. Тамо је побијено „само“ око осам хиљада Бошњака, углавном мушкараца, упркос томе што је град проглашен заштићеном зоном. Хаг и цео свет су установили да је тамо био геноцид и оптужени су процесуирани.
Када без милости бомбардујете расељено становништво на новој локацији, као што израелска војска чини, то јесте геноцид. Ако изгледа као геноцид и одвија се као геноцид, онда је то геноцид. У Израелу је то немогуће рећи, чак и либералима. И на елитним универзитетима у Сједињеним Државама, чији су донатори Јевреји је тешко то казати. Израелске и јеврејске уши нису спремне то да чују, није важно како стварност изгледа.
Мој гост је открио да чак већина његових либералних пријатеља, интелектуалаца, људи мира и савести Израела није спремна то да прихвати. Разлике у мишљењу су их претвориле у непријатеље, што се никада раније није догодило.
Овде је увек постојао блок који је подржавао и радикална мишљења. И ја сам осећао да током година мог рада постоји разумевање за радикално виђење екстремне стварности. Било је испољавања мржње понекад чак и насиља, али је на другој страни стајао можда мали, али не мање одлучан блок. С тим је готово. Мој гост је то добро осетио. Можда неки још увек могу да забију главу у песак, али не и радикални блок у овој најекстремнијој стварности у историји земље.
Израел је потонуо у своју жалост и катастрофу, слеп за све остало. Много ужаснија катастрофа у Гази се игнорише. О подлој улози медија у стварању овакве ситуације овде је већ пуно писано, али одговорност за стање тоталног „разочарења и отрежњења“ лежи на савести сваког разочараног Израелца. Можда ће је прихватити једног дана.
Гост је отишао. Сигурно ће се вратити, али му овде је остало врло мало саговорника, толико их је мало да се могу пребројати.
Пише: Пешчаник
