Геолитература, нови културни бренд Црне Горе, који је основао писац и синеаста Гојко Челебић и продуцентска кућа Бока Ф – Подгорица, преко земаља учесница (Бразил, Грчка, Италија, Чешка, Србија, Низоземска) полако али сигурно осваја меридијане. У Бразилу стиче милионе пратилаца у водећим медијима. Основан у Котору као дијалог нових идеја и АИ, са предзнаком античке баштине, и актуелне политичке драме у Европи, и на Блиском истоку, овај тренд, чији Црна Гора није случајан покретач, стиче ласкаво признање “међаш идеја у историји садашњости”.
У том свјетлу Геолитературу види и веома утицајни грчки дневник Политичка Атина (Political Athens) у свом издању од 3. јула 2026. О фестивалу пише истакнути грчки професор и академик Алексиос П. Панагопулос, члан Европске академије наука и умјетности у Аустрији, Словенске међународне академије наука и образовања у Москви, академик IEAI у Индији, члан Удружења писаца Шпаније и др.
Најчитанији грчки дневник оцјењује да је црногорска Геолитература један од најзанимљивијих интелектуалних догађаја 2026. године. Текст академика Панагопулоса, који је Политичка Атина објавила на читавој страници, преносимо са незнатним прилагођавањима:
Пише: Академик Алексиос П. Панагопулос
Одјек Геолитературе ’26 из Црне Горе по свијету
Докази о међународном одјеку који је Геолитература MMXXVI (Фестивал писаца полиглота у Котору 2026.) постигла у Црној Гори. Геокњижевност, коријени и културна дипломатија – од древног Котора до нове Европе свих култура.
Европа двадесет првог вијека суочава се са дубоким културним и интелектуалним изазовом и налази се на кључној раскрсници. Технолошка револуција, вјештачка интелигенција, глобална дигитална међусобна повезаност и нови облици дигиталног наднационалног управљања стварају окружење невиђених могућности, али и ризика који укључују културно искорењивање и отуђење од традиције.
У том контексту, Међународна конференција Геолитература 26’ (глобални фестивал вишејезичних писаца – одржан у древном прогрчком граду Катару, мјесту фјордова) у Црној Гори – избили су као један од најзанимљивијих међународних интелектуалних догађаја ове године. Значај конференције проширио се изван књижевних кругова; посебно вриједи напоменути да је догађај привукао пажњу великих међународних медија специјализованих за културу и међународне односе, као Ватиканске Новости (Vatican News), и других.
У рубрици Свијет од 26. јуна 2026. објављен је опширан извјештај о конференцији под називом Књижевни сусрет у Црној Гори, у којем је Геолитература представљена као иновативна међународна иницијатива за интеркултурни дијалог. Посебну пажњу привукло је запажање холандског аутора Олава Шрадера: да Геолитература тежи изградњи симболичког и културног – а не политичког – моста између различитих националних традиција. Ово запажање дотиче саму суштину књижевне филозофије пројекта.
Допринос међународном дипломатском дијалогу идеја
У вријеме када се културе често третирају као објекти геополитичког ривалства, древни грчки Катарон – данашњи Котор – понудио је другачији пут: пут дијалога о националним идентитетима и самосвијести у савременом добу. Међународно интересовање које је овај догађај побудио није било случајно. Конференција је окупила учеснике из Грчке, Србије, Чешке, Италије, Бразила и Црне Горе који су се бавили важним темама као што су историја идеја, вишејезичност, вјештачка интелигенција, геолитература и културно памћење.
По први пут је на португалском језику представљено стваралаштво црногорског националног вође, пјесника и филозофа Петра II Петровића Његоша – иначе филохелена! – што значајно проширује приступ латиноамеричке и португалске публике интелектуалној традицији Западног Балкана, посматраној кроз историју и традицију православља. Истовремено је представљено издање књиге Manifest Brasil на српском бразилског филозофа Родрига Мораиса, као и српски превод новог дјела холандског аутора Олава Шрадера, инспирисаног ликом мисионара Жозеа де Аншиете, оснивача Сао Паула.
Религијска и културна димензија конференције такође је била од посебног интереса, са грчким говорником који је детаљније говорио о значају византијског екуменизма и рецепцији византијског наслеђа у савременом свијету. У међувремену, историчарка Ленка Блехова Челебић́ анализирала је историјску улогу католичког екуменизма у региону Боке Которске, док је холандски говорник излагао о доприносу римокатолика обликовању глобалне културе. Све наведено потврђује да Геолитература ‘26 није била само књижевни фестивал, већ међународни скуп идеја са изразитом културном и филозофском основом.
Ватиканске новости о свјетском фестивалу полиглота „Геолитература“ у Котору
Његових пет тематских области – историја идеја, језици, вјештачка интелигенција, геоидеје, и Геоњегош – чинило је иновативан оквир за промишљање изазова савременог свијета. Касније међународно признање потврдило је да је ова иницијатива попунила стварну празнину нашег времена. Од Грчке до Бразила, и од средње Европе до Медитерана, концепт простора у којем културе воде дијалог равноправно – не одричући се притом својих историјских идентитета – многи су поздравили као један од најзначајнијих доприноса међународном дипломатском дијалогу идеја.
И можда је то најзначајнија порука Котора, закључује академик Панагопулос, повезаног са древном Грчком: да у доба алгоритама и вјештачке интелигенције народи настављају да траже не само иновације већ и своје коријене. Такође истиче да се истински глобализам не гради на једнообразности, већ на поштовању историјског памћења, језика и културне посебности сваке нације – поента коју наглашава чињеница да је Геолитература ‘26 привукла међународну пажњу, укључујући и пажњу глобалних медија, чиме је појачана значај и домет догађаја.
Међу учесницима су били г. Микоња Кнежевић (стручњак за грчки језик), г. Георгиос Арабацис и бивши амбасадор г. Гојко Челебић — који је дао значајан допринос културној дипломатији — као и други; аутор овог текста позван је да учествује на великој конференцији која ће се одржати наредне године, а која ће такође нагласити античко грчко наслеђе Црне Горе.
Извор: Бока Ф – Подгорица
