Ратко Младић, некадашњи командант Главног штаба Војске Републике Српске, преминуо је у притворској јединици Уједињених нација у Хагу, саопштила је његова породица, а пренели су домаћи медији. Имао је 84 године.
Младић је био једна од најистакнутијих и најконтроверзнијих личности ратова током распада Југославије. На челу Војске Републике Српске налазио се од маја 1992. до новембра 1996. године, а Међународни кривични трибунал за бившу Југославију правоснажно га је осудио на доживотни затвор због геноцида у Сребреници, злочина против човечности и кршења закона и обичаја ратовања.
Рођен је 12. марта 1942. године у селу Божиновићи код Калиновика, на територији данашње Босне и Херцеговине. Његов отац Неђо, припадник партизанског покрета, погинуо је 1945. године, па је Ратка, његовог брата Миливоја и сестру Милицу подизала мајка Стана.
Од металостругара до официра ЈНА
Младић је основну школу завршио у родном крају, а потом је отишао у Сарајево, где је радио као металостругар. У младости је, према доступним биографским подацима, размишљао о учитељском и лекарском позиву, али се на крају определио за војну каријеру.
Војну академију у Београду уписао је 1961. године, а четири године касније ступио је у активну службу Југословенске народне армије. Прву официрску дужност обављао је у Скопљу, где је био командир вода.
Током наредних деценија напредовао је кроз командне и штабне дужности. Службовао је у Скопљу, Куманову, Штипу, Приштини и Книну, а крајем 1991. године унапређен је у чин генерал-мајора.
У Книн је премештен у јуну 1991. године, у време заоштравања сукоба у Хрватској. Био је начелник штаба, а затим командант Деветог корпуса ЈНА, који је учествовао у борбама на подручју северне Далмације.
На челу Војске Републике Српске
После избијања рата у Босни и Херцеговини и повлачења ЈНА, Младић је у мају 1992. прешао у новоформирану Војску Републике Српске.
Народна скупштина тадашње Српске Републике Босне и Херцеговине именовала га је 12. маја 1992. године за команданта Главног штаба ВРС. На тој функцији остао је најмање до 8. новембра 1996. године, према подацима Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале.
Као командант Главног штаба руководио је војним операцијама ВРС током рата у Босни и Херцеговини. Његова улога у опсади Сарајева, догађајима у Сребреници, протеривању несрпског становништва и узимању припадника Уједињених нација за таоце постала је предмет оптужнице Хашког трибунала.
Са места команданта смењен је у новембру 1996. године указом тадашње председнице Републике Српске Биљане Плавшић. Његова професионална војна служба у Војсци Републике Српске формално је окончана 2002. године.
Оптужница, скривање и хапшење
Тужилаштво Хашког трибунала подигло је прву оптужницу против Младића 24. јула 1995. године. После рата годинама је избегавао хапшење, због чега је постао један од најтраженијих оптуженика за ратне злочине у Европи.
Ухапшен је 26. маја 2011. године у кући рођака у селу Лазарево код Зрењанина. Пет дана касније пребачен је у притворску јединицу Хашког трибунала.
Суђење је почело 16. маја 2012. године. Током поступка саслушане су стотине сведока и представљене хиљаде доказних предмета.
Претресно веће Трибунала осудило га је 22. новембра 2017. на доживотни затвор. Проглашен је кривим по десет од укупно 11 тачака оптужнице.
Суд је утврдио његову кривицу за геноцид у Сребреници, прогон, истребљење, убиства, депортације, присилно премештање, терорисање становништва Сарајева, противправне нападе на цивиле и узимање припадника УН за таоце. Ослобођен је оптужбе за геноцид у шест општина у Босни и Херцеговини током 1992. године.
Жалбено веће Механизма потврдило је 8. јуна 2021. осуђујућу пресуду и казну доживотног затвора, чиме је поступак правоснажно окончан.
За шта је осуђен Ратко Младић
Ратко Младић, некадашњи командант Главног штаба Војске Републике Српске, правоснажно је осуђен на доживотну казну затвора за геноцид у Сребреници, злочине против човечности и кршење закона или обичаја ратовања током рата у Босни и Херцеговини.
Суђење је почело у мају 2012, годину дана након његовог хапшења у Лазареву код Зрењанина. Хашки трибунал га је 22. новембра 2017. прогласио кривим по десет од 11 тачака оптужнице. Жалбено веће Механизма за међународне кривичне судове потврдило је 8. јуна 2021. првостепену пресуду и казну доживотног затвора.
Младић је правоснажно осуђен за:
- геноцид у Сребреници 1995. године;
- прогон, истребљење, убиства, депортацију и присилно премештање Бошњака и Хрвата у више општина у Босни и Херцеговини;
- терорисање становништва Сарајева, убиства и противправне нападе на цивиле током опсаде града;
- узимање припадника УНПРОФОР-а за таоце како би били спречени ваздушни напади НАТО-а на положаје Војске Републике Српске.
Суд је утврдио да је Младић учествовао у четири удружена злочиначка подухвата: уклањању Бошњака и Хрвата са територија на које је руководство босанских Срба полагало право, ширењу терора међу цивилима у Сарајеву, елиминисању Бошњака у Сребреници и узимању припадника УН за таоце.
Ослобођен је по првој тачки оптужнице, која га је теретила за геноцид над Бошњацима и Хрватима у шест општина Босне и Херцеговине. Пресуда није донета једногласно, а издвојено мишљење имала је председавајућа Жалбеног већа, судија Приска Матимба Нијамбе из Замбије.
Здравствено стање и захтеви за пуштање
Младићево здравствено стање годинама је било тешко. Његови браниоци и породица више пута су тражили да буде привремено или превремено пуштен ради лечења у Србији, али су ти захтеви одбијани.
Током 2026. године његови адвокати навели су да је дошло до неповратног погоршања здравственог стања. Суд је наложио независну лекарску процену, али је захтев за пуштање одбијен уз образложење да у притворској јединици добија одговарајућу медицинску и палијативну негу.
Младић је са супругом Босиљком имао двоје деце. Њихова ћерка Ана преминула је 1994. године, док син Дарко са породицом живи у Београду.
Извор: НИН
