Пише: Мирко Старчевић
Генерал Симовић припада једном времену, великом по значају у нашој историји и нашем трајању у којем је оставио и оставља свој особени траг.
Много је старешина међу којима је на десном крилу те наше војске генерал Симовић који су показали изузетан војнички таленат, знање, смелост, иницијативу, храброст.
Био сам један од уредника из области ,,Војска“ у енциклопедији ,,Знамените личности Ниша“ у којој је, поред многих наших незаборавних војсковођа, заступљен и генерал – потпуковник Милосав Симовић.
Рећи ћу најосновније о том непоновљивом човеку, официру и генералу.
Живео је у селу Поткомље (код Лешка) и Лепосавићу.Ту је завршио основну школу. Потомак је прадеде Профила Солунца, носиоца Албанске споменице и Медаље за храброст Милош Обилић који је приликом повлачења Српске војске носио носиљку у којој је био болешћу и годинама притиснут војвода Радомир Путник и деде Сретена који је као војник заробљен у Априлском рату 1941.године и одведен у немачки логор код Салцбурга у Аустрији. Они су били његов понос.
Још као дечак опијао се соковима родољубља који су били главни садржај његове сјајне личности. Своју генерацију је доживљавао као ону која у историји нашег народа има историјску мисију у очувању слободе, Отаџбине, родољубља и Устава. Ценио је, волео и поштовао личности поверених му људи. Служио се личним примером што му је несумњиво помогло при командовању водом, четом, батаљоном, двема бригадама, Копненом војском (КоВ) јер само такви разумеју душу војника, правилно разумеју њихова мишљења, жеље, склоности, наде, веру – веру у човека, војника и старешине. Својим принципијелним ставом и поштовањем додељених му личности на свакој стази којом је корачао успостављао је мостове међусобног поверења. Тако је радио од првих поручничких дана до једне од најважнијих у Војсци Србије, команданта КоВ. А до тих дужности пео се изузетно успешним школовањем. Са одличним успехом завршио је Средњу војну школу КоВ, Војну академију (ВА) КоВ –Командно – штабно усавршавање, Генерал-штабно усавршавање и високе студије безбедности и одбране у Београду. Генерал-штабно усавршавање је завршио са чистом десетком.
Небојша Озимић: Генерал- потпуковник Милосав Симовић – прогон
Своју блиставу старешинску каријеру је започео 1988. године у Нишком гарнизону, а настављена у Пироту, Бујановцу, Врању, Нишу. Има велико искуство у командовању у миру и у оружаним сукобима.
Био је рањен, а после седам операција вратио се својој трупи, коју је највише волео.
У време агресије НАТО пакта на нашу земљу, као мајор био је претпостављени старешина петорици пуковника што до тада није забележено у историји постојања Српске војске, а вероватно веома ретко у светским размерама.
До све већих успеха на пољу војничког рада генерал Симовић је дошао захваљујући искључиво својим квалитетима и способностима, међу којима су најважније: интелектуална и телесна издржљивост, способност да пажњу дуго усредсреди на питања или предмет који га интересује. Ништа није радио половично нити је то дозвољавао потчињенима.
Своје, богате радом, испуњене дане, употпунио је писаним војно научним публикацијама. Аутор је три стручне књиге (монографије) и рецензент два уџбеника за ВА. По његовој идеји реализована је израда монографија свих јединица и установа КоВ Србије. Пронашао је и систематизовао историјате гарнизона Врање (од 1878.до 2018.) и команданата КоВ и других оперативно – стратегијских групација у гарнизону Ниш (од 1877.до 2015.). Фотографије тих личности са врло кратким подацима о њима биле су до скоро изложене у мермерном холу Дома Војске Србије (ВС). Посетиоци те наше установе су са дивљењем застајали пред њима. На местима скинутих фотографија сада зјапе голи зидови. Коме ли су те фотографије сметале? И зашто ?
Може ли се било чиме правдати такав некоректан поступак према доскорашњем команданту КоВ јер је он био идејни творац те, али и још богатијих по садржају поставки у команди КоВ.
Имао сам част и задовољство да се дружим са тим необичним, великим човеком. То дружење је временом прерасло у чврсто пријатељство. Често смо се састајали, ћаскали и размењивали мишљења по многим питањима. Од њега сам научио много. Одушевљавале су ме његове идеје, гигантска воља да дође до циља. Никада нисам чуо да је себе стављао у први план. Напротив. Увек је на првом месту истицао своје сараднике. Од његових сарадника сам чуо да је на починак ишао око два сата по поноћи и, да се, када му је нека идеја дошла у походе, дизао се, записивао је, а ујутру је са својим сарадницима прилазио реализовању и те идеје. И тако, из ноћи у ноћ, из дана у дан.
Био сам присутан када је мајка погинулог војника из Северне Македоније стала пред фотографијом и утиснутим именом и презименом свога сина. Клекла је и заплакала захваљујући се њеном домаћину, генералу Симовићу, што њен син није заборављен. То је један од много стотина примера који говоре о генералу Симовићу, и о том несвакидашњем музеју.
Волео је грађане Србије, искрено, топао, људски, а они су то знали да препознају. Ево примера.
Први је у Војсци организовао акцију ,,Лекар на селу“ и ,,Отворени дан“ са рекордом у Србији од преко 7.000 посетилаца у једном дану.
У Врању је, по његовој идеји, формиран Одбор који је подигао споменик за све погинуле врањанце у ратовима и оружаним сукобима од 1991. – 2001.
Генерал Симовић је попут врсног естетичара носилац идеје и непосредно контролисао радове приликом израде Спомен собе у гарнизону Врање. У Соби су угравирана имена и презимена Врањанаца, војника, полицајаца и цивила погинулих у свим ратовима, од Српско – Турског до НАТО агресије и копнене зоне безбедности (КЗБ).Попут Врањског гарнизона и остали гарнизони КоВ су приступили изради таквих Спомен соба.
Спречио је да руина од Дома ВС у Врању буде урушена сама од себе. Сада је то најлепша градска кућа у Врању коју, као и Нишки Дом ВС красе два војника у шајкачама и опанцима.
Генерал Симовић из мноштва сјајних идеја организовао је уређење две културно – историјске значајне зграде у Нишу: команде КоВ и Дом ВС. Интеријер велике и мале сале, изложбеног и улазног хола Дома ВС у Нишу осмислио је генерал Симовић.
У Спомен соби КоВ (Музеј) поред имена и фотографија погинулих јунака са Кошара и Паштрика, налазе се и имена и презимена свих страдалих војника, полицајаца и цивила Нишлија у свим ослободилачким ратовима.
За мир на територији Пчињског округа нарочито у КЗБ, Албанци и Срби и данас се захваљују генералу Симовићу.
Оснивач је и председник фудбалског и кошаркашког клуба који чувају успомену на погинуле припаднике јединица у дотичном гарнизону.
Покретач је многих хуманитарних акција. Добијене новчане награде уступао је српским, албанским, бугарским и ромским породицама, а месечну плату је дао за обнову изгорелог позоришта у Врању. Новац од Нишког градског признања, 11.јануар, поделио је најсиромашнијим породицама у Нишу. У границама својих могућности помагао је породицама погинулих припадника ВС у одбрани од агресије НАТО пакта на нашу земљу.
Александар Живковић: Генерал Симовић – Драјфус из нушићевског сокака
Грађанима Врања, Ниша и околине приближио је ВС кроз тактичко – техничке (ТТ) зборове и вежбе организованих у више од 7 радних тачака којим приликама су грађани могли да се увере у способност и обученост припадника ВС.
Организатор је чувених, врло садржајних, на патриотском миљеу оријентисаних свечаних академија у Врању и Нишу поводом Дана КоВ. Упоран је следбеник неговања слободарских традиција наше славне Војске.
Средином или пред Нову годину (најчешће пред Дан Војске Србије), окупљао је војне пензионере и чланове друштава (удружења) који баштине слободарске традиције Србије. Са сваким посетиоцем се руковао, загрлио и свима честитао предстојеће празнике, што је код не малог броја одазваних изазивало сузе и радост зато што се најзад појавио Човек који их није заборавио и вратио им понос и осмех на лице. Пре сваке Нове године и Божићних празника на адресе 3.000 – 4.000 војних пензионера стизале су честитке упућене од нашег команданта, како су га из љубави и поштовања називали и доживљавали војни пензионери.
После скоро седам деценија обновио је дивну традицију официрског бала и основао плесне групе у Нишу, Врању, а затим и у другим гарнизонима КоВ.
На војној паради Корак победника 2014. био је командант ешалона пешадије. Био је одговоран и за припрему и извођење параде ВС и МУП –а Републике Србије под називом Одбрана слободе која је одржана у Нишу 10.5.2019.године пред највишим државним и војним руководиоцима и више хиљада грађана Ниша и околине.
Био је одређен за планирање и извођење здружене тактичке вежбе са бојним гађањем под називом Век победника 1918-2018. којом је на пригодан начин обележена стота годишњица од победе Србије у И светском рату.
Један је од ретких личности у ВС чија биографија се налази у првом издању књиге успешних људи из Србије. Издавач је био Oxford book.
За постигнуте резултате пет пута је ванредно унапређен у виши чин. Са 34 године постао је најмлађи пуковник ВЈ, а са 41 најмлађи генерал ВС, добитник је : 4 ордена и 7 медаља високог ранга и 2 медаље додељене му од Руске Федерације и Белорусије; пиштоља добијеног од начелника Генералштаба као најбољи командант батаљона; сабље добијену од председника државе као најбољи слушалац током школовања; Министарство одбране Француске у сарадњи са Министарством одбране Србије прогласило га је за ,,Личност будућности у области одбране“. Добитник је највећих градских признања Ниша и Врања и већег броја општина са југа Србије, Почасни је грађанин више општина и градова, а новине врањске су га неколико пута проглашавале личношћу године. То су били изрази њиховог поштовања и доказ његове велике популарности.
Радоман Ирић: Како је пензионисан генерал који је задужио југ Србије
Када читалац прочита телеграмски срочену биографију генерал – потпуковника Милосава Симовића, остаће поносан што је живео у његово време. У свести читаоца сигурно ће остати његова сјајна , људска и старешинска личност, који изнад свега воли Отаџбину Србију, родољубље и поштује Устав земље. До обожавања воли своју дивну породицу која је због његове посвећености професији била ускраћена за неизмерну љубав коју је он гајио према њима. Они су његов најлепши и најдражи украс, а он њихов.
И сада се питам : зашто је тај непоновљиви Човек са којим би се свака држава и војска поносила, омаловажен, дискредитован и понижен. Куда идеш мајко Србијо !
Извор: Nebojsaozmic.com
