Пише: Оливер Јанковић
Пола Црне Горе, руку на срце, навија још увјек за Црвену Звезду, бар ако се примјени критеријум „за кога навијати кад су у питању велики европски клубови“. На другу страну су питања да ли је Дечић надиграо Бокељ, и да ли је Будућност могла даље од другог кола квалификација за Лигу Конференција? Кажем, кад је у питању елитно такмичење, какво је Лига Шампиона, па и Лига Европе, ту је Црвена Звезда миљеник црногорских љубитеља фудбала. И зато се утакмица у Норвешкој против Боде Глинта, посматрала са великом пажњом. И – са великим очекивањем армије Звездиних навијача.
А добили смо клизање на расквашеном терену, непримјерену дефанзиву „црвено – белих“ против солидне екипе норвешког првака, и – непримјерени пораз. На крају су Београђани резултатски прошли још и солидно. Гол заостатка пред реванш на „Рајку Митићу“, таман за навијачко ложење и подизање Звездине нападачке офанзиве.
Али, чему дефанзива против Бодеа? Каква је оно смушена одбрана против таласа норвешких напада у другом полувремену? Зашто играти онако стиснуто до 70.минута кад смо сви знали, и у задњих 20 минута видјели да Звезда умије и може да игра љепши фудбал?
Њему се свакако надамо сљедеће сриједе на највећем српском стадиону, али ако знамо да се двомеч са Норвежанима игра ради уласка у Лигу Шампиона, умјесно је поставити питање и момцима и тренеру Милојевићу: „Момци, знате ли гдје сте кренули“ ?
