Piše: Mirko Dautović
Sedam i po meseci je prošlo od početka rata u Gazi. Do prošle nedelje, slike užasa kroz koji Palestinci prolaze su krunile imidž Izraela u javnim mnjenjima zapadnog sveta. Imidž „jedine demokratije Bliskog istoka“ i „najmoralnije vojske sveta“, što su titule koje izraelski zvaničnici dodeljuju svojoj strani, je zasnovan na pristrasnosti velikih medijskih kuća poput CNN-a ili Fodž-a ili Sky-a, koje su prestale da budu jedini kanal informisanja. Sve više ljudi širom sveta više ne haje za novinare i medijske kuće. Oni svoje informacije dobijaju direktno. Video snimci i fotografije iz Gaze dolaze preko Tvitera, Tik-toka, Instagrama, bez provere, bez filtera, bez tumačenja, bez komentara, sirovi, često i izveštačeni. I Hamas i Izrael imaju i istinu i neistinu u svojim arsenalima, ali su izraelske upotrebe neistine mnogo češće, baš kao i njihovi zločini prema Palestincima. Sve što ostaje Izraelu je da iznova prikazuje snimke Hamasovih zločina od 7. oktobra i viče „antisemitizam“ na svaku kritiku, ali to više nije dovoljno. Ljude koji prate sukob su zgadile neprestane vesti o ratnim zločinima izraelske armije, koji su tako dobro dokumentovani da se dovoljno sile konačno nakupilo u mehanizmima međunarodnih institucija da se pokrenu zupčanici čija je škripa trgla Izrael i njegove vođe, koje se nalaze na samo jedan korak od toga da budu stavljeni na međunarodne poternice.
Šretnje zbog optužnica
U prethodnoj nedelji je Izrael pretrpeo nekoliko udara i u ratu i u diplomatiji. U ponedeljak 20.maja je tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS), britanski advokat pakistanskog porekla Karim Kan, objavio da je započeo proces podizanja optužnica za ratne zločine protiv trojice čelnika Hamasa i dvojice zvaničnika Izraela. Na istoj listi su se našli šef političkog biroa Hamasa, u Kataru, Ismail Hanije; lider Hamasa u Gazi, Jahja Sinvar; zapovednik Hamasovog oružanog krila, Brigada „Al-Kasam“, Mohamed al Masri, ratnog imena „Deif“, na arapskom „gost“, što upućuje na Masrijev život koji se sastoji od večitog sklanjanja i bežanja od izraelske osvete; izraelski ministar odbrane, Joav Galant; i izraelski premijer Benjamin Netanjahu. Hamasovce tužilac Kan želi da goni za zločine ubistva, uzimanja talaca, seksualnog nasilja, mučenja, dok dvojicu Izraelaca tužilac tereti za upotrebu gladi kao sredstva rata, direktno ciljanje civila, istrebljivanje, i ubistvo. Komentari pravnih analitičara su pohvalni kad se radi o izvodljivosti optužnice. Naime, Kan teško da bi mogao da sakuplja dokaze sa lica mesta. Niti bi Izrael pustio njegove izaslanike, niti bi oni bili bezbedni, niti bi oni mogli da istražuju u ratnoj zoni. Ono što Kan ima jesu upravo dokumentovani snimci, slike, satelitski snimci, i izjave izraelskih i Hamasovih zvaničnika. Svega toga ima dovoljno u slobodnoj cirkulaciji na internetu da se izgradi jak slučaj protiv petorice koji još uvek nisu zvanično optuženi.
Naime, procedure MKS-a su takve da tužilac podnosi zahtev za podizanje optužnica predsudskom veću suda, koje se sastoji od trojice sudija, trenutno sudija iz Meksika, Rumunije, i Benina. Oni mogu da prihvate ili odbace Kanove zahteve, bilo delimično bilo u potpunosti, ali je malo verovatno da Kan nije izgradio dobar slučaj i dobio povratnu informaciju da li optužnice deluju u redu. Zanimljivo je da je Kan rešio da obznani šta sprema pre nego što mu je veće odobrilo zahteve za optužnice. Kada je februara 2023. Kan podneo veću sličan zahtev za ruskog predsednika Vladimira Putina, a zbog deportacije ukrajinske dece, sačekao je sa objavom dok mu veće nije potvrdilo zahtev mesec dana kasnije. Zašto bi tužilac Kan otkrio svoje karte unapred, izlažući sebe i trojicu sudija pritisku koji mora da traje od tada. Ista grupa američkih senatora koja je krajem aprila Kanu poslala gangstersko pismo upozorenja da ne podiže optužnice jer će posledice snositi i njegovi saradnici i njegova porodica, su se opet oglasili, tražeći za početak zabranu ulaska u Sjedinjenje Države. Predsednik Bajden je kvalifikovao Kanovu odluku kao „nečuvenu“, a portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler je na konferenciji za medije tvrdio da izraelski sudovi treba da sude za ratne zločine u okupiranoj Palestini. Kao i da SAD imaju jurisdikciju na osnovu svojih isporuka oružja Izraelu i Zakona „Lehi“. Reakcije administracije predsednika Bajdena deluju kao nekoherentna i loša improvizacija za koju je primer pontonsko pristanište koje je trebalo da posluži za dostavu humanitarne pomoći Palestincima u Gazi. Navodno završeno 17.maja, pontonsko pristanište se raspalo u toku vikenda na jakim talasima i delovi su završili nasukani na plaži u Izraelu. Kako ne bi bilo potpuno uništeno, mornarica je odvukla pristanište u izraelsku luku Ašdod.
Ako Hamas koristi civile kao ljudski štit, potencijalno optuženi Netanjahu radi isto sa istorijom. U obraćanju u kojem je odbacio jurisdikciju MKS-a, on je upotrebio žrtve Holokausta i antisemitizma, kao ideološki štit protiv Kana. Pa ipak, njegovi zapadni saveznici koji priznaju MKS su se zapitali šta će morati da urade ako izraelski optuženici odluče da ih posete? Da li bi se Berlin oglušio o optužnice suda čiju je optužnicu protiv Putina pozdravio? Štefan Hebeštrajt, portparol Kancleramta je u odgovoru na hipotetičko pitanje rekao da bi, u toj situaciji Nemačka uhapsila optužene. Karim Kan je, u intervjuu za CNN sa Kristijan Amanpur, rekao da mu je jedan vrlo visoki zvaničnik jedne zapadne zemlje objasnio namenu MKS-a: „Ovaj sud je napravljen za Afriku i siledžije poput Putina.“ Siledžije bele kože sa savezničkim statusom uživaju specijalne pogodnosti.
Rat ne ide dobro, priznanja idu
U petak je iznenada došla još jedna odluka, zapravo naređenje Izraelu. Međunarodni sud pravde (MSP) je brzo reagovao na zahtev Južnoafričke republike podnet nedelju dana ranije da se Izrael spreči u sprovođenju operacije u Rafi, delu Pojasa Gaze krcatom izbeglicama. Ovo je bila treća odluka MKS-a, i u njoj se sud osvrnuo i na činjenicu da Izrael nije ispunio prethodne naredbe suda. MKS je naredio Izraelu da se granični prelaz Rafa otvori i dopusti pristup u Pojas Gaze humanitarnim radnicima i istražiteljima UN-a, kao i da Izrael obustavi svoju vojnu operaciju u Rafi. Nažalost, odluka glasi „da smesta zaustavi svoju vojnu ofanzivu koja bi mogla naneti takve uslove života Palestincima u Gazi kakvi bi mogli rezultirati fizičkim uništenjem te grupe, u celosti ili delimično.“ Ovaj dodatak su Izraelci interpretirali tako da im sud naređuje da ne sprovedu genocid, što oni tvrde da i ne rade. Po izraelskom tumačenju, sud im je dao za pravo da nastave sa svojim ratom.
Breme osvete na Bliskom istoku, snage SAD, Izraela i Irana u stanju pripravnosti
Taj rat ne ide dobro. Nakon sedam i po meseci, i nakon što je Gaza sravnjena sa zemljom, a ugled Izraela ukaljan palestinskim stradanjem, Hamas nije poražen. U nedelju su prvo na svojim propagandnim kanalima objavili snimke navodnog zarobljavanja izraelskih vojnika poslatih u tunele da se bore sa Hamasom. Izraelska armija to poriče, ali Hamas do sada nije postavljao takve tvrdnje. Da potvrde da su i dalje opasnost po Izrael, u nedelju su iz Pojasa Gaze lansirali projektile ka Tel Avivu. Antiraketni štit „Gvozdena kupola“ je presrela sve projektile, ali nekih sat vremena, sirene za vazdušnu opasnost su stanovnike južnog i centralnog Izraela upozoravale da opasnost od Hamasa nije otklonjena. Rat je neuspeh, a pobeda nije „nadomak ruke“, kako je Netanjahu obećavao u februaru.
Između odluke tužioca Kana u ponedeljak i odluke MKS u petak, Izrael je pretrpeo još jedan očekivan udar, a to je da su Palestinu, u granicama iz 1967. priznale Irska, Norveška, i Španija. To su još samo tri priznanja, već ih je bilo 140, ali za Palestince će se malo šta promeniti. Izrael je besno reagovao optužbama za antisemitizam, opet je upotrebljen Holokaust kao nekakva magična reč koja ima moć da žigoše svakog kritičara Izraela, a čime se haba sećanje na najveći zločin protiv čovečanstva. Podsetili su se izraelski zvaničnici i proganjanja Jevreja u Španiji Izabele Kastiljske i Ferdinanda Aragonskog pod katoličkom inkvizicijom. „Španija i Norveška nagrađuju Hamas za pokolj od 7.oktobra“, rekao je ministar spoljnih poslova Izrael Kac koji je pozvao ambasadore sve tri zemlje u ministarstvo i pustio im da gledaju film sedmooktobarskog pokolja sklopljen od snimaka nastalih sa kamerica koje su Hamasovi borci nosili na sebi dok su ubijali ljude po kibucima oko Gaze. Nijedna od tri zemlje nije ostala dužna Izraelu. Španska ministarka odbrane Margarita Robles i vicepremijerka Jolanda Dijaz su obe rekle da je konflikt u Gazi genocid. Irski premijer Sajmon Heris je izjavio da ne treba isključiti uvođenje međunarodnih sankcija Izraelu. Norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Ejde je okrivio Izrael za problem u Palestini. Decenijama su sve izraelske vlade odobravale ilegalna jevrejska naselja na teritoriji okupirane Palestine, a Palestinci za sve svoje ustupke u pregovorima od Madridske konferencije 1991. naovamo nisu dobili ništa sem nasilja i obespravljivanja.
Mirko Dautović, ekspert za međunarodne odnose: Plaši me haos koji se širi svijetom
Izrael je odbacio sve optužbe i prebacivanja. Ne samo rukovodstvo, nego i opozicija. Čak 106 od 120 poslanika izraelskog parlamenta Kneseta je potpisalo pismo u kojem osuđuju potez tužioca Karima Kana da podigne optužnicu protiv čoveka kojeg mnogi od njih preziru, Benjamina Netanjahua, i time izjednači „demokratsku državu“ Izrael sa terorističkom organizacijom Hamas. Baš kao i u slučaju srpske ili hrvatske političke scene koje su stale u celini iza optuženih za ratne zločine i opirale se izručivanju optuženih Haškom tribunalu, i ovde imamo istu reakciju suverene nacije koja odbija ideju da postoje neka pravila iznad onih koja ona sama donosi; i koja poriče bilo kakvu odgovornost za ratne zločine koje ne želi da vidi ili koje čak sa ponosom pravda. Oni se nisu desili, a i da jesu, „oni“ su to zaslužili, jer „šta su oni nama radili?“ Kao što je Srebrenica 1995. odmazda za Bratunac i Kravice 1992/93, tako je i genocid u Gazi naplata i za 7.oktobar i za Holokaust.
Najnovija rata je naplaćena u noći pre nego što je ovaj članak napisan. Izraelska avijacija je gađala izbegličke šatore u zoni za koju su rekle da je bezbedna. Za sada izvori sa terena govore da je poginulo 35 ljudi. Jedan prizor je neizbrisiv. Muška osoba drži obezglavljeni leš deteta, pokazuje ga, vrisci i povika su oko njih, Rafa je u plamenu iza njih. Leš je mlohav. Udovi, poput izudaranog mesa, vise, grča nema, užas je novorođen. Saturn proždire svoju decu, ponositost Izrailjeva svjedoči mu u oči.
Izvor: Novi Magazin
