Sjedinjene Američke Države i Iran stavili su oružane snage u stanje povišene pripravnosti, čime je ionako napeta situacija na Bliskom istoku, dovedena u stanje ključanja. Razlog novim napetostima su iranske pretnje osvetom za ubistvo trojice generala Republikanske garde u izraelskom napadu na Damask. Izrael je, odmah pošto je šest bombi eksplodiralo u sirijskoj prestonici, podigao borbenu gotovost na čitavom severnom frontu, odnosno na granici sa Libanom.
Američki obaveštajci upozorili su izraelske lidere da Iran, sredinom sledeće sedmice, sprema osvetničku akciju, koja uključuje napad na Izrael bespilotnim letelicama i balističkim projektilima, javila je američka televizijska mreža Si-Bi-Es, pozivajući se na obaveštajne izvore.
Američki špijuni su ovakav zaključak izveli iz vesti da su vlasti u Teheranu, u petak, u stanje najviše borbene gotovosti stavile raspoložive snage, uključujući listom sve jedinice za lansiranje bespilotnih letelica, te krstarećih i balističkih projektila.
Iz Teherana pak nema potvrde da su oružane snage podigle borbenu gotovost, ali su najznačajniji lideri poput predsednika Ebrahima Raisija i verskog vođe Ajatolaha Alija Hamneija najavili ”neizbežnu” osvetu Izraelcima.
”Osvetićemo se”, piše na bilbordima sa slikama petorice Iranaca ubijenih u Damasku, koji su svuda po Teheranu postavljeni nedugo pošto su tela stradalih oficira Revolucionarne garde prebačena u iransku prestonicu.
Pozivajući se na Božje proročanstvo, skoro uništenje Izraela obećao je i predsednik Raisi, pozdravljajući borbu Palestinaca protiv ”cionističkih ugnjetavača”.
”Naši hrabri borci kazniće cionistički režim”, obećao je komandant Revolucionarne garde, general Hosein Salami, što je, uz navodne pokrete trupa, navelo Vašington da podigne borbenu gotovost, dok je Jerusalim sproveo niz mera.
Izraelske snage bezbednosti su, poput Amerikanaca, podigle stepen borbene gotovosti, ali su istovremeno i ukinuta odsustva pripadnicima jedinica protivvazdušne odbrane, mobilisan je deo rezervi i blokiran dži-pi-es signal u velikom delu zemlje.
In a written message, the Islamic Republic of Iran warns US leadership not to get dragged in Netanyahu's trap for US: Stay away so you won't get hurt. In response US asked Iran not to target American facilities.
— Mohammad Jamshidi (@MhmmdJamshidi) April 5, 2024
Paljenje zastava i pozivi na uništenje Izraela, međutim, nisu razlog zbog kojeg su Amerikanci podigli borbenu gotovost, prvi put od kada su, 7. oktobra prošle godine, specijalci Hamasa upali u Izrael i pobili 1.200 ljudi.
Sjedinjene Države nisu stavljale snage u pripravnost ni posle serije zapaljivih govora glavnog iranskog saveznika, lidera libanskog Hezbolaha Hasana Nasralaha, koji je, zbog desetina hiljada mrtvih Palestinaca u Pojasu Gaze, u nekoliko navrata citirao stihove Kurana, najavljujući skori kraj Izraela.
Iranski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Amir Saed Iravani odbio je da komentariše najave novog sukoba, rekavši da će o stanju na Bliskom istoku ”govoriti tek posle iranskog odgovora Izraelu”.
Od početka rata u Pojasu Gaze, Izrael je u napadima na ciljeve u Siriji ubio najmanje 18 pripadnika Revolucionarne garde, ali je bombardovanje konzulata u Damasku, na više načina, predstavljalo presedan, s obzirom na to da je meta bila iransko diplomatsko predstavništvo.
Jerusalim je ove optužbe odbacio tvrdeći da je pogođen štab Revolucionarne garde u kojem je stradalo ukupno 16 osoba – osmorica Iranaca, petorica Sirijaca, neimenovani pripadnik Hezbolaha i još dve osobe.
Poslednju osvetničku akciju, Iran je izveo pošto je administracija tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, u napadu dronova 2020. godine u Bagdadu ubila komandanta Revolucionarne garde i najharizmatičnijeg iranskog vojnika, generala Kasema Solejmanija.
Iranci su tada balističkim projektilima zasuli baze u Iraku u kojima su se nalazili američki vojnici. U tim napadima lakše je povređeno stotinak Amerikanaca.
Kao i pre četiri godine, odluku o eventualnom početku napada doneće vrhovni komandant iranskih oružanih snaga i verski lider, ajatolah Ali Hamnei.
Za razliku od 2020. godine, Amerikanci očekuju da će Iran izbeći napade na pripadnike vojske SAD, te da će direktno udariti na Izrael. Proiranske milicije u Iraku su od početka rata u Pojasu Gaze najmanje 170 puta napale američke baze u toj državi, ali su napadi, posle serije zakulisnih dogovora, naglo prestali u februaru.
Ipak, dan posle sahrane generala Revolucionarne garde, Teheranom su prošetali lider palestinskog Islamskog džihada Zijad el Nahaleh i vođa iračkog Narodnog fronta za mobilizaciju Abu Fadak el Muhamadavi.
Abu Fadak, koga je iranska novinska agencija Tasnim opisala kao lidera 250.000 boraca u Iraku, navodno je obećao da će njegove snage poneti deo tereta osvete Izraelcima.
Ipak, najznačajniju izjavu dao je član najužeg rukovodstva Islamske republike Mohsen Rezei, koji se u petak na danu molitvi za Jerusalim, ili danu Kuda, pojavio u punoj uniformi.
”Odluka o osveti Izraelu je doneta i biće sprovedena”, rekao je Rezei agenciji Tasnim.
Strasti je dodatno podgrejao savetnik iranskog predsednika Mohamad Džamšiti, koji je na mreži Iks napisao da su američki zvaničnici od Teherana zatražili da ne napada snage iz Sjedinjenih Država.
Kako se čini, Izrael je već godinama spreman za odgovor na ovakav razvoj situacije, jer su prethodnih nekoliko godina, zajedno sa Amerikancima, u bar tri navrata uvežbavali vazdušne udare na ciljeve u Iranu.
Sredinom 2022. godine, izraelski borbeni avioni F-35 su u nekoliko navrata uspevali da neopaženo uđu u iranski vazdušni prostor tokom vežbe u kojoj su učestvovali dronovi i najmanje jedan tanker KC-48.
Neposredno nakon ovih vežbi, Iran je odgovorio velikim manevrima bespilotnih letelica, tokom kojih je, istovremeno, lansirano više od 150 različitih dronova.
Istovremeno sa navodnim upadom izraelskih aviona u iranski vazdušni prostor, Tel Aviv je u Crvenom moru uvežbavao napade na ciljeve u Iranu i napade na brodove te države. Tokom tih vežbi, izraelske podmornice pratile su iranski brodove Behšad, Jamaran i nosač helikoptera Hingam.
Behšad je registrovan kao teretno plovilo, ali niz obaveštajnih agencija, uključujući i Mosad, tvrde da je reč o špijunskom brodu.
Od početka rata u Pojasu Gaze, uz posredovanje niza država, Iran i Izrael su uspevali da izbegnu direktnu konfrontaciju. Čitav niz zapadnih diplomata se nada da će se dve strane i ovaj put uzdržati od uvlačenja čitavog Bliskog istoka u sukob čiji bi ishod mogao potencijalno biti katastrofalan za sve učesnike.
Dan odluke o ratu i miru mogao bi biti već naredni utorak, poslednji dan Ramazana. Do tada, okidači sukoba ostaju u rukama dvojice nepomirljivih rivala – ajatolaha Alija Hamneija i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Rade Maroević
Izvor: RTS
