Piše: Dragan Ambrozić
Gabi Novak nam je dala istorijsku priliku da sagledamo jugoslovensku pop muziku kao nešto što po dostojanstvu i talentu stoji rame uz rame sa onom svetskom. Nisu u pitanju bile samo njena muzička veličina i poznate melodije koje su, obojene njenim glasom, zauvek ostale u srcima mnogih, nego i njen stav iskrene umetnice, koja brani i čuva vrhunske kriterijume u svakom detalju svoje pojave. Ona je bila jedna od svega par neprikosnovenih, autentičniih diva koje smo imali na nekadašnjim SFRJ prostorima. Kao žensko lice ozbiljne šansone koju je Arsen Dedić doveo do neslućenih visina na našoj sceni, Gabi je uspešno uspostavila plemeniti izvođački standard, što će u ovdašnjoj pop muzici ostati na snazi kao ideal za mnoge, od ranih šezdesetih godina, pa, evo, sve do danas. Zato su kompozicije „Vino i gitare“, „Pamtim samo sretne dane“, „On me voli na svoj način“… deo zajedničke istorijske zaostavštine, kojoj se svi rado vraćamo. Posebno je bilo uzbudljivo pratiti kako ju je odličan album „Pjesma je moj život“ (2002) predstavio na najbolji način mladoj publici i u 21. veku. Njena zvezda nije mogla da zgasne.
Ali Gabi je imala i ljudsku dimenziju koja nije toliko poznata.
Moj prvi i jedini susret sa njom bio je vezan za čuveni povratnički nastup na otvaranju 25. Beogradskog džez festivala 2009. U Domu sindikata Gabi Novak je nastupila solo posle mnogo godina, na celovečernjem koncertu, praćena selekcijom mladih hrvatskih džezera, među kojima se na klaviru isticao njen i Arsenov sin – Matija Dedić (nažalost u junu preminuli; Arsen je otišao pre tačno deset godina). Sve se završilo zasluženim ovacijama prepune sale. Međutim, u toku priprema, inače laganih i krajnje profesionalnih, dobili smo neobičan zahtev kao organizatori (Dom omladine Beograda). Gabi je, naime, molila da obavezno bude smeštena u hotelu „Mažestik“. To je hotel koji je imao svoje mesto u mitologiji ovdašnje popularne kulture, ali je do tog vremena ostao nerekonstruisan – svakako je bilo mnogo modernijih u Beogradu u tom trenutku.
Na vest o smrti: Diva YU muzike
Na vest o smrti Gabi Novak, muzički i odgovorni urednik Radio Beograda 202 Nenad Kuzmić za NIN kaže:
-Gabi Novak je velika dama jugoslovenske pop muzike, iako je po rođenju bila polu-Nemica.
Vokalni solista izuzetnog, upečatljivog glasa. Muzička diva u svakom od žanrova u kojima smo je mogli čuti; od džeza pa nadalje. Pevala je svojevremeno i sa legendom Lujem Armstrongom. Imala je ozbiljnu ponudu i za karijeru u inostranstvu koju je odbila iz nekoliko razloga.
Sreo sam se sa Arsenom par puta, posetio ih i u njihovom stanu. On je, poznato je, bio na svoj način prek i oštar, ali uvek je nju isticao kao vrlo podsticajnu, ne samo u karijeri, nego i u životu.
Svaki njen nastup bio je poseban doživljaj, pa i 2021. sa Biserom Veletanlić, Vasilom Hadžimanovim i sinom joj Matijom Dedićem. Ostaće zapamćena kao najveća dama jugoslovenske muzike.
Otišla je sa ovoga sveta deset godina nakon Arsena i koji mesec nakon sina Matije. Možda će unuka Lu nastaviti putem kojim su išli baka Gabi, deka Arsen i otac Matija, kaže Kuzmić.
T.NJ.
Kad je Gabi Novak stigla kolima do Obilićevog venca i probila se kroz kafiće do ulaza u hotel, shvatio sam i zašto je ovo tražila. Kako je ušla u hodnik, stari recepcioner je sa iznenađenjem uskliknuo „Gabrijela, ti si?“, dok je ona njega oduševljeno prepoznala: „Mile!“. Na recepciji su joj odmah rekli da je čeka njena stara soba, broj taj i taj. Kao organizator, nisam ni znao da u hotelu „Mažestik“ Gabi Novak ima svoju „staru sobu“… Ali ona je želela da sve „bude kao nekad“, i pozvala je mnoge svoje beogradske prijatelje da se sretnu na „starom mestu“.
Bila je to osoba iz herojskog doba stvaranja naše popularne kulture, u kome su vladali solidarnost i radovanje zbog svakog uspeha, pa je želela da svoj povratak podeli sa ovdašnjim kolegama. Odjednom sam osetio koliko smo mi, današnji menadžeri, mali prema ljudima koji su stvarali tu ogromnu ovdašnju pop tradiciju i ostavili nam je da se po njoj krećemo i snalazimo.
Nekako je ta snažna želja da nađe svoju sobu u Beogradu, kao početnu tačku pred važan koncertni nastup, označavala njenu potrebu za mirom, koji je inače širila oko sebe. Taj unutrašnji spokoj, koji je dolazio iz dubine njenog bića – ono je što ću uvek pamtiti u vezi sa Gabi Novak.
Izvor: NIN
