Пише: Јована Ђуровић
Годинама је српски председник покушавао да игра на све стране, да уђе у ЕУ и НАТО, али и да буде добар са Путином. Чини ми се да су сада сви схватили да он никоме није поуздан савезник. Трамп од ИЦЕ прави парамилитарну организацију, лојалну њему а не Уставу.
Вероватно нема особе која прати актуелна дешавања у свету, а да јој на памет није пала фраза „крај историје“, чији је аутор чувени амерички политиколог, аналитичар и професор на Универзитету Стенфорд, Френсис Фукујама. Иако та фраза у Фукујаминој књизи Крај историје и последњи човек не значи буквално крај дешавања, већ победу либералне демократије над ауторитарним идеологијама, осећај је да се поредак какав смо до сада знали распада и да се рађа нешто ново и узнемиравајуће. Велике заслуге за то припадају председнику САД Доналду Трампу, који је потресао и Америку и свет тиме што је подредио и домаће и међународно право својим моралним нормама. Фукујама је говорио за Радар у тренутку када су у првом плану биле Трампове спољнополитичке авантуре, пре него што су их засенила два убиства америчких држављана од стране федералних агената у Минесоти, која су, опет, потиснута новом траншом докумената о Џефрију Епстину. У позадини Трампове константне производње криза и афера, настаје нови поредак у свету и намеће се питање да ли ће три силе – САД, Кина и Русија – оставити једна другу на миру, а заузврат грабити све што им падне на памет у сопственим сферама утицаја.
„Не знам да ли је ’поредак’ адекватна реч, не видим ту много реда. Свакако није ако се настави правцем којим Доналд Трамп сада иде. Са друге стране, проблем је у великој међузависности, свака земља има велике интересе у сфери утицаја друге силе и не можете то да одвојите. На пример, САД имају значајне интересе на Тајвану и подржавају његову независност јер су зависне од полупроводника који се тамо производе. Ми много тргујемо са источном Азијом, и ако Кина почне да се понаша као хегемон у том региону, то ће наштетити нашим интересима. Ако Кина заузме Тајван као што жели, то ће утицати на могућност САД да производи или купује полупроводнике“, каже Фукујама и наглашава да то није стабилан поредак, већ позивница за конфликт великих сила. „Трамп је типичан силеџија који воли да иде на слабије земље, попут Венецуеле и Ирана. Да ли је вољан да се супротстави Кини? Мислим да је одговор на то питање – не. Али, све је то јако лоше. У вашем делу света Русија жели да поврати што већи део руског или совјетског царства. А САД имају значајне интересе у Европи и не верујем да ће их само препустити Владимиру Путину. Дефинитивно постоји визија новог светског поретка, али да ли ће он водити миру и реду – то је питање“, истиче Фукујама
Амерички упад у Венецуелу и хапшење председника Николаса Мадура, Трампова администрација је назвала крајем глобализма, док су критичари ту видели чист империјализам. Како бисте ви дефинисали оно што се догодило?
Трамп је почео као изолациониста, критичар изградње нација и интервенција у иностранству које су биле увучене претходне администрације. Али, одједном је почео да користи америчку војну моћ, прво у Ирану, па Венецуели. Почео је да увиђа да у својим рукама има један јако моћан инструмент – америчку војску, коју може да користи и покаже војну доминацију, уз економску. Мислим да га је то погурало да се одлучи на акцију у Венецуели и отме Николаса Мадура, иако у оквиру његовог МАГА покрета постоје многи који су изолационисти и противе се таквим акцијама.
Амерички председник је типичан силеџија који воли да иде на слабије земље, попут Венецуеле и Ирана. Да ли је вољан да се супротстави Кини? Мислим да је одговор на то питање – не
Образложење за Венецуелу такође није било у складу са либералним принципима америчке спољне политике, већ је он отворено рекао да хоће нафту и милијарде долара од ескплоатације нафте. Када признате да је то ваша намера, онда имате класични империјализам јер отимате ресурсе у другој земљи зато што вам доносе корист. Последица је политика доминације у одређеним сферама, односно да и Русија и Кина добију своје парче света, а САД ће бити доминантне у западној хемисфери.
После америчке акције у Венецуели, коју су многи оценили као недвосмислено кршење међународног права, Трамп је у интервјуу за Њујорк тајмс то практично потврдио рекавши да му „не треба међународно право и да га ограничавају личне моралне норме“. Иако САД нису увек поштовале међународно право, колико је опасно када председник САД изјави овако нешто у актуелном глобалном контексту?
Мислим да није највећи проблем у међународном праву. Не постоји глобални суверен који ће да примени међународно право, већ постоје међународни споразуми на добровољној бази. Постоји сет међународних норми који се огледа у међународном праву, као што је Повеља УН, који је важан, али није правни систем. Прави проблем је у томе што Трамп крши тај међународни нормативни систем који налаже да једна земља не бомбардује другу, да не отима њеног председника, или да не прелази границу друге земље у покушају да узме територију, као што то ради Русија. Али, и чак и када кажемо да није ствар у праву, него у нормама – и даље смо у проблему. Јер Трамп прати норме мафијашког боса. То нису оне које почивају на либералним принципима једнакости, поштовања људских права, већ норме некога ко хоће да узме све што може док га неко физички у томе не спречи, док га не заустави неки други шеф мафије. И то нису норме које управљају међународним односима.
Игор Пшеничников: Објашњење апсурда – Зашто Вучић пумпа српску штампу русофобном хистеријом
Како би се нова позиција Америке у глобалном поретку ствари могла одразити на рат у Украјини, да ли је ово дефинитивно давање зеленог светла Владимиру Путину да поступа како жели?
Трамп му даје зелено светло још од времена кад није ни изабран, тиме што је кривио Украјину за тај рат, а не Русију. Самит на Аљасци је доказ за то. Трамп је тада Путина третирао као пријатеља, усвојио је руски наратив, па су обустављене испоруке оружја и смањена подршка НАТО. Када је реч о утицају на рат, да је Трамп стварно кренуо на Гренланд то био крај НАТО-а, јер у чему је поента савеза ако једна земља чланица крене на другу. И то би утицало на Украјину која се ослања на подршку Алијансе.
Русија жели да поврати што већи део совјетског царства. А САД имају значајне интересе у Европи и не верујем да ће их само препустити Владимиру Путину
Како видите будућу улогу Европске уније у новом распореду ствари у свету?
Европска унија би могла да игра много већу улогу, ако погледате њен број становника или БДП – она би требало да буде суперсила. Међутим, проблем је у томе што ЕУ није држава која представља 450 милиона становника Европе, већ је међународно тело са ограничењима. Највеће представља правило гласања консензусом, било да је реч о спољној политици или о буџету. По мени, најважнија ствар коју би Европљани сада требало да промене је да пређу на двотрећинску већину уместо консензуса када гласају, и спрече мале државе попут Мађарске и Словачке да блокирају одлуке свих осталих и држе ЕУ као таоца. ЕУ и даље даје субвенције Мађарској која више није ни демократија, а Мађарска има право да блокира све. Јако је важно да се одржи подршка независној Украјини, јер ако тога не буде било, Русија ће кренути на друге земље. Украјина је веома важна, али постоје и друге критичне претње по Европу, из Кине, а сада и из Америке.
Крајем прошле године сте написали у једном чланку да је Трамп начинио велику штету до сада, али да почиње полако да слаби. Да ли је фокус на спољну политику у ствари знак да слаби изнутра? Очекујете ли да се то покаже на конгресним изборима у новембру?
Да, верујем да је тако. Трамп је веома непопуларан на домаћем терену, рејтинг му је нижи него у првом мандату, и мањи у односу на друге лидере демократских земаља. Мислим да многи очекују да демократе освоје већину у Представничком дому Конгреса на изборима у новембру. У таквим ситуацијама, политичари настоје да скрену пажњу са ствари које им обарају рејтинг, а спољна политика је област у којој председници имају више дискреционих овлашћења. И онда се прича о томе, а не о инфлацији, или Џефрију Епстину или свим оним темама које су до сада слабиле Трампа. То је дефинитивно тактика коју користе ауторитарни лидери, али да ли ће успети на дуже стазе – то не знам.
Најважнија ствар коју би Европљани требало да промене је да пређу на двотрећинску већину уместо консензуса када гласају, и спрече мале државе попут Мађарске и Словачке да држе ЕУ као таоца
Ако погледамо шта је све Трамп урадио за годину дана на власти – игнорисао Конгрес и законе, политизовао војску, полицију и Секретаријат за правосуђе, критиковао судије, притискао медије и Федералне резерве – да ли је реално очекивати да америчке институције преживе такав напад и врате се на стање пре Трампа?
Мислим да постоје добре шансе да америчке институције све ово преживе. Избори у новембру ће бити вероватно најважнији догађај, јер делује да ће их демократе добити – и то не са малом разликом. Ако се то деси, онда имају моћ над Трампом, могу да покрећу истраге, позивају сведоке и зато је он очајнички забринут због тих избора и могућности да га ослабе. Такође, Врховни суд би требало да донесе одлуку о тарифама и може да се деси да пресуде да су незаконите, што би му задало велики економски ударац. И даље постоје институционалне бране које му не дозвољавају да постане као мађарски премијер Виктор Орбан, иако се јако труди. Да вам дам пример његовог ауторитарног инстинкта: када је Рене Гуд убијена у Минесоти, снимци су показали да није било разлога да агент имиграционе службе (ИЦЕ) пуца у њу. И уместо да каже да ће бити покренута истрага и да ће агент бити кажњен, власт је њу означила као домаћег терористу. Трамп је у једном интервјуу рекао да је агенту живот био угрожен, али снимци показују супротно, па је онда променио причу и рекао да она није показала поштовање према агенту. То је севернокорејски ниво лидерства.
На примеру убиства грађанке у Минеаполису видимо да власт није показала емпатију према жртви, а онда то није учинио ни део друштва. Бројни су коментари на друштвеним мрежама – од МАГА инфлуенсера до обичних људи који подржавају власт – да је жртва малтене заслужила да буде убијена, између осталог и зато што је левичарка и лезбијка. Да ли власт оваквим моделом понашања који нуди може да поквари друштво?
Већ га је покварила. Има много Американаца који имитирају Трампа и износе исте аргументе. Али, мене више забрињава то што Служба за имиграцију и царине (ИЦЕ) има већи буџет од ФБИ-а или других полицијских служби. Регрутују хиљаде нових људи који су тврдокорне присталице Трампа, попут оних који су упали у Конгрес 6. јануара 2021. године. Он прави неку врсту паравојне организације која је лојална њему, а не закону и Уставу. И то је јако, јако опасно. Секретаријат за унутрашњу безбедност је у интерној белешци написао да су агенти заштићени, да имају имунитет шта год да ураде и то је супротно од онога како обучавате полицајце, да поштују закон и не посежу за насиљем. Уместо тога им је речено да могу да раде шта хоће.
Трамп Путину даје зелено светло да ради у Украјини шта хоће још од времена кад није ни изабран, тиме што је кривио Украјину за рат. Самит на Аљасци је доказ за то
Ваша теза о крају историје подразумева либералну демократију као најбољи поредак који је победио друге идеологије. Да ли бисте данашњу Америку оценили као либералну демократију или иде ка мање демократским уређењима?
Ђорђе Вукадиновић: Вучића не можете срушити док га нападате као „русофила“ и „националисту“
Наслов моје књиге је Крај историје и последњи човек и бавим се и тиме како либерална демократија може да се поквари због тог последњег човека, због моралног хоризонта који либерализам ствара, и против којег људи почињу да се буне. На јесен ћу објавити мемоаре о стварима на које сам упозоравао, а које се сада дешавају. И левица и десница критикују либерализам, али нико није понудио алтернативни политички систем који ће бити бољи. Левица неће напустити принципе једнакости или људских права, на десници су неки либертаријанци, неки желе снажнију државу, али није јасно шта. Либерална демократија је и даље једино уређење које је разумно и може да траје. Али, ми у Америци смо изабрали ауторитарног лидера који је уназађује у многим сферама. Не верујем да то може да уради до краја, али је опасно.
Ви сте једно од познатих имена из академског света која су петицијом подржала студентски покрет у Србији и његове захтеве. Прошло је више од годину дана откако је покрет настао и активно тражи промене и расписивање ванредних избора, али власт не попушта. Како видите расплет ове ситуације?
Не бих да спекулишем о томе, не пратим ситуацију у Србији довољно. И даље имам велико дивљење према студентском покрету и томе како су се организовали. Они представљају важан део друштва у Србији. На крају, ауторитарним лидерима је тешко да иду против жеља народа којим владају, али не бих да предвиђам како ће се ово политички завршити.
Веома би ме изненадило када би Трамп могао да нађе Србију на мапи. Све то око Генералштаба је водио Ричард Гренел
А може ли уопште да се заврши без подршке споља, посебно ЕУ и САД, које имају друге и веће проблеме?
Ја верујем да може. Импресивно је то што су студенти све до сада урадили сами, без помоћи споља. Нико не може да их оптужи да су агенти Брисела или Вашингтона. Некада западна подршка може да буде мач са две оштрице. Важно је да народ у Србији ово уради сам, а људи споља треба да подрже студентски покрет што више могу.
Крајем прошле године у Конгресу је усвојен и Закон о Западном Балкану, који помиње изборне нерегуларности у Србији и корупцију, НИС је санкционисан у склопу казнених мера руском енергетском сектору, Трампов зет Џаред Кушнер се повукао из изградње луксузног комплекса на месту Генералштаба, није почео ни стратешки дијалог који је најављен за прошлу годину. У Србији су многи ове догађаје протумачили као повлачење Трампове подршке Вучићу. Да ли вама тако делује?
Знате шта, веома би ме изненадило када би Трамп могао да нађе Србију на мапи. Вероватно нема неко мишљење о Србији, све то је водио Ричард Гренел који се сада бави Венецуелом и другим стварима. Мени је интересантно нешто што нисте поменули, а то је да Вучић нема ни подршку Москве у последње време. Годинама је покушавао да игра на све стране, да уђе у ЕУ и НАТО, али и да буде добар са Путином. Чини ми се да су сада сви то прозрели и схватили да он никоме није поуздан савезник.
Извор: Радар
